Песме моје и љубав је само реч и ништа више

Песме моје и љубав је само реч и ништа више.

Песма, део културе и традиције народа или само разбибрига? Да ли, и колико песма може утицати на генерације и колико је утицала? Када се говори о музици у Србији сваки појединац има мишљење шта значи музика, или тек формира мишљење. Који жанр је најбољи а који најгори, уколико се слуша рок мушкарац је у обавези да има дугу косу, метал обавезна фајерка и мартинке, реп и хип хоп ту су спуштене панталоне на пола задњице и накривљена капа… Сваки жанр захтева одређени дрес код а има и оних људи кој слушају све па су мало растерећени тих начина одевања.

Како растемо, још код одојчади музика је присутна, било то нека мајчина успаванка или песмица са yоу тубе-а. Онда израстемо још мало и крећемо са рођенданским песмама и песмама које слушају наши укућани. Школа, формира се наш укус за музику. Може бити да је неко био несхваћен у школи па се пронашао у дарк металу, или да је имао прилике да чује само домаћи поп, или је бунтовник па изабере неки жанр који нико не воли. Ту настављамо да растемо и сазревамо у музичком смислу јер музика нам долази са свих страна у том добу, формирамо мишљења, слушамо речи песама или само нам се мелодија свиђа, шта је милије уху. Укуси су различити и свако бира оно што му се свиди, шта му/јој пријатељи препуруче или шта чује на радију и телевизији. У овом веку избор је преобилан, што је за сваку похвалу.

Велики број уметника и велики број извођача данас су приступачни свакоме, на клик или тач пустимо шта нам срце жели. Ми старији који смо изашли из тинејџерских година већ знамо шта слушамо и лако нам је да одаберемо, али шта одабрати данас као адолесценат и тинејџер? Старијим генерацијама које слушају музику избор је био веома богат, богате песме речима и мелодијама. Шта год ко слушао увек су се знале реши пар најпопуларнијих народних песама за неку свадбу ако искрсне, Шабан Шаулић, Џеј, Тома Здравковић, Лепа Брена, Зорица Марковић, Зорица Брунслик… А у приватној режији слушало се Бијело дугме, Црвена јабука, Индекси, Здравко Чолић, Азра, Рибља Чорба, Бајага… Потом су уследиле групе као што је Тап 011, Тwинс, Моби Дик, Ђогани, Трик ФX, Цолониа… Извођачи као што су Жељко Самарџић, Жељко Јоксимовић, Тоше Проески, Рођа Раичевић, Владо Георгијев….

Потом је уследила еволуција музике на нашим просторима доласком стране хоус и техно музике, дискотеке су замењене клубовима а домаћа музика се пуштала евентуално на крају када би од басева почеле главобоље. Дакле заменили смо Џеја за Ди Џеја а еволуција није престајала да ради своје. Како то бива, слушали смо све што је ново не би ли се осећали изостављеним у друштву, прихватали смо нове ствари и омогућили великом броју људи да се опроба у музичкој индустрији. Пошто смо познати као фин народ сваки помак ка безобразном и помало неукусним, дочекали смо са осмехом, табу тема у музици се полако губила а особе чији су текстови били контраверзни су се сматрале храбрим или смо само рекли „ Јел си чуо шта она будала пева “ и наравно да нисмо стали само на коментарисању већ смо сваку новину коју смо чули поделили са нама најближима.

Чега се паметан стиди, глуп се поноси

Кућа посо-посо кућа, а на путу у колима одврнемо радио и слушамо. Слушамо и буде десет топ песама и налети баш она једна која је бесмислена. Нема везе, променимо станицу и решили смо проблем. Године су прошле а на радију је све мање и мање квалитетне музике за наш укус. Нема везе, имам ја УСБ и на њега ћу наснимити доста песама, има 16 гига меморије. И Слушамо шта волимо, путујемо и слушамо, иде Здравко Чолић, иде „љубав је само ријеч“. Бум, цркне УСБ од 16 гига меморије, шта ћеш, пусти радио а на радију „ Кучке хоће паре, ја им дам бело, јури ме мурија, тра ла ла ла“… Лице у ретровизору забезекнуто. Прође једна песма, дође друга у којој неки мучени младић пева о томе како му је тешко на послу јер се бави криминалом и дрогом и како га курве не схватају, заправо не схватају под којим је он стресом и да може сваког тренутка да га ухапсе.

Следећа песма исувише брза да би могао да разумеш али ту и тамо кад извођач успори укапираш да се ради о тонама кокаина или хероина. Наредна песма, младић изражава своју љубав према курвиним гениталијама. Бум цркне и радио, ово је за њега било превише. Можда је ипак боље купити нови радио и УСБ? И тако дођосмо до новог степена еволуције где се љубав, патња, заљубљеност, бол некако трансформишу у курве, кокаин, хероин, скупе аутомобиле, и криминал. Браво за нас! Али полако , није све у музици, има нешто и у филмовима наше продукције у којима су криминалци заправо мученици и добри момци. И све се то дешавало у тренутку када појединац каже да ће купити УСБ јер му треба за музику. БАМ добродошла нова генерацијо, остављамо вам у аманет Мултимедијалну културу какву ми нисмо имали, ма какву свет није видео!

Питај учитељицу!

Можемо се похвалити да смо некада имали добру кинематографију и музику, некад. Када је изашао филм „Видимо се у читуљи“ гомила средњошколаца је набавило цд од својих овлашћених пирата са пијачних тезги. Постоји изрека „Шта мајмун види, то мајмун и ради“, средњошколци су масовно почели да цитирају актере тог филма и желели да буду као они, утока је било муст хаве тих година, они који су били нормалнији само су се мрштили и то је био њихов максимум. То је био само један филм и то документарни!

Хајде да мало замислимо шта ће музика и филм урадити данашњим клинцима? Песма коју адолесцент чује пет пута дневно, како извођач пева о томе да је жестоки криминалац и да има курве, дрогу и кола? И гледа на телевизији филм о томе како је криминал за оне несхваћене и да није имао другог избора ако хоће да вози Ренџ Ровера, и како је скроз уреду да се краде? Какве су прогнозе за ову генерацију када им се испере мозак тотално? Како дете да израсте у нормалну особу, и како сачувати дете од особа које су под утицајем данашњих филмва и музике? Како да објаснимо ћеркама и синовима шта је љубав? Имате ћерку, супер, објасните јој колико су прада, армани и гучи који су увек у песмама овог типа, битне за леп живот, објасните јој како треба мушко да изгледа и на који начин треба да поштује вашу кћи. Имате сина, још боље, научите га да девојке нису курве или кучке које те јуре само да добију линију кокаина, да се аутомобили користе да се превезе особа и да ако их неко воли због аутомобила ту је нешто сумњиво.

Учитељица из Трстеника је окусила у ком правцу иду данашње генерације, а људи и даље не разумеју шта се то дешава са данашњом омладином, околина даме и господо, све што обухвата околину, ето то се дешава. Довољан је један ученик по одељењу који ће слушати глупости и донети у школу исте те речи и тај став за који је чуо из песме или видео из филма, и креће тровање мозгова. По троје лоших у сваком одељењу у свакој школи у Србији и број ће се повећавати. И тако за неких двадесетак година имаћемо све саме криминалце и курве ако се ништа не предузме.

У неким развијенијим земљама постоји регулаторно тело за медије које бира шта сме а шта не сме пред мале екране и на радио, док и ми не добијемо тако нешто хајде да пробамо лично да васпитамо нашу децу уз подршку учитеља и професора. Хајде да и ове генерације знају да љубав није само реч. Можемо их научити бонтону и шта су ружне речи, шта је добро а шта лоше, никоме није у интересу да дете буде криминалац или жртва. Уколико не покушамо да помогемо садашњим генерацијама не можемо се после љутити на те исте како су боже ме сачувај, и како су омладинци све гори и гори. Не дозволимо да дотакну дно живота.

Драган Петковић / Васељенска

Бонус видео