Безвизни режим омогућио да кроз Србију дефилију чланови Ал Каиде

Коришћењем безвизног режима ове године је преко 45.000 људи из Туниса ушло у Србију и највећи број је наставио даље, стигло је и преко 34.000 Индијаца који се нису тамо вратили као и преко 5.800 људи из Бурундија ушло је и највероватније наставило даље ка Западној Европи, рекао је данас за Танјуг Радош Ђуровић из Центра за заштиту и помоћ тражиоцима азила.

„Таква миграција је на крају године и заустављена. Србија је подигла визни режим према грађанима ових земаља, и тако решила тај један миграторни правац”, рекао је он.

Ђуровић наводи да је ове године преко 200.000 грађана Русије ушло у Србију, а преко 168.000 њих је пријавило боравак.

„Што не значи да су сви овде, али се сигурно ради о десетинама хиљада тих људи који бораве овде. Ту је и преко 23.000 Украјинаца који су од почетка рата пријавили боравак у Србији, а сигурно их на хиљаде овде и борави”, рекао је он.

Додао је да је 2022. годину обележила трострука миграција, јер поред ове две, ту је и долазак људи из Африке и Азије који стижу преко Турске.

„Значајно је повећање броја људи који долазе у Србију, бројке су дупле у односу на лане. Највећи број је и напустио Србију”, рекао је он.

Ђуровић наводи да се од потписавања меморандума о сарадњи на иницијативу Аустрије и Мађарске примећује активније деловање полиције у нашим граничним областима, и акције проналажења и смештања миграната пре свега уз границу са Мађарском.

„Акције су интензивне, дешавају се недељно, проналазе се избеглице и мигранти који се смештају у колективне кампове. То је само један део сложеног проблема. Увођење људи у легалне токове за нас треба да буде приоритет. Сведоци смо да миграција није стала, независно од деловања српских власти наставља даље према земљама Западне Европе”, оценио је он.

Ђуровић истиче да у Србији треба формирати свеобухватно стручно тело које би на ефикасан начин могло да се бори разноврсним странама миграције.

„Ти људи морају да буду у систему, регистровани, како би знали са ким морамо да радимо, ко су људи у потреби а који нису. Приоритет је издефинисати ко је у ком правном положају у Србији”, сматра он.

Коментаришући нову инцијативу ЕУ да се земље Западног Балкана укључе у борбу против ирегуларне миграције из правца Турске он истиче да се очекује значајна улога земаља региона ако миграције 2023. године буду налик великим миграцијама из 2015. године.

„Вероватно нас у 2023. чека наставак раста броја људи који долазе из правца Азије и Африке, код нас пре свега из Турске. Избеглице и мигранти масовно напуштају Турску и ми очекујемо да се то настави следеће године. Сасвим сигурно да их Европа неће дочекати као 2015. године”, истиче Ђуровић.

Центар Украјину помно прати, иако избеглице из те земље углавном не остају овде.

„Показало се да је начин прихватања ових људи, тако што остају у урбаним местима и сами се сналазе а имају право на рад, добитна комбинација”, оценио је он.

Додао је да Украјинци у Србији нису на терету буџета и грађана, укључују се брзо у локалну средину и не одскачу, те да постоји велики потенцијал да буду прихваћени и интегрисани.

„Слично је са грађанима Русије, који се ипак третирају као странци, па на сваких 30 дана морају да изађу из Србије”, рекао је он.

Сматра да положај пристиглих Руса треба другачије решити и као пример наводи миграције од пре 100 година због Октобарске револуције.

„Тада су долазиле избеглице, али тада је био адекватан њихов прихват и знало се како да се укључе у систем. То је порука и за садашње време”, каже он.

Истиче да се мора решити како да се држављанима Русије у Србији омогући да они који остану овде буду и прихваћени.

„Србија има потенцијала за то. Требају јој грађани, они који су савесни, Србија има због своје хуманости обавезу да прихвати избеглице”, сматра Ђуровић.

Како највећи изазов за Србију наводи избеглице из Азије и Африке, који, иако су највећим бројем у пролази, некад остају „заглављени”.

„Заглављени не могу да буду невидљиви, морају да буду регистровани, са јасним правима и обавезама”, каже он и наводи да је у сваком тренутку у Србији током 2022. године било 7.000-10.000 заглављених.

„То није број који је немогућ за Србију, али морамо да и на регионалном и међународном нивоу да истичемо свој осетљив положај. На ободу смо ЕУ, немамо њихову заштиту, а са југа људи интензивно долазе”, истиче он.

Ђуровић оцењује да сарадња са јужним државама није задовољавајућа, те да споразуми о реадмисији ка тим државама нису значајније коришћени у 2022. години.

„Ми смо стално у ризику да ли ће да се људи овде заглаве, колико ће их бити, и како ћемо ми са њима. Не видим да је то питање које ми сами можемо да решимо. Морамо заједно са регионалним и међународним окружењем”, рекао је он.

Додао је да Србија мора од окружења да тражи већу сарадњу, солидарности и поштовање процедура.

„Србији треба подршке, и стручне и материјалне и финансијске, да би изнела овај терет који није лак а преко ноћи може да се промени и буде тежи”, закључио је Ђуровић.

БОНУС ВИДЕО: