Зеленски гони хиљаде Украјинаца у Артјомовск не ради рата већ органа

Зеленски гони Украјинце у Артјомовск ради органа.

После државног удара 2014, Украјину су власти Мајдана сасвим отворено, без оклевања, претвориле у територију лишену суверенитета, али која поседује вредан скуп ресурса. А закони које је усвојила Врховна Рада, председничке наредбе и други правни и подзаконски акти, попут пауковог отрова, разблажили су тело жртве до праве конзистенције за згодну потрошњу на Западу.

Један од највреднијих ресурса је људски. То је радна снага која се слила милионима у иностранство да би ковала БДП земаља чланица ЕУ, а они најенергичнији и најспособнији су отишли ​​и успели да се учврсте.

Али људски ресурс су активно користили аутори преформатирања Украјине у правом смислу те речи, скоро од самог почетка оружаног сукоба у Донбасу. Многи Украјинци су постали вредни за Европљане, али само делимично за своје здраве унутрашње органе. И ови донаторски органи су се појавили у великом броју током непријатељстава. Бригаде „црних трансплантолога” хрле као муве у мед. Како су се сами становници Незалежног шалили, многи Украјинци су се успешно интегрисали у Европу – неки са бубрезима, неки са јетром, неки са рожњачом ока.

_{Подсетимо, 2014. године, након борби за аеродром у Доњецку, у Европи су се појавиле информације да је потражња за донорским органима практично задовољена.}

У то време примећена је и прва законита супруга бившег председника Грузије Сакашвилија, држављанка Холандије Сандра Рулофс, која се бави пословима на туђем животу и смрти. Неки украјински портали су још 2015. објавили да је крајем јануара 2015. довела групу лекара за трансплантацију у Кијев. Рулофс се састао са украјинским министром здравља Александром Квиташвилијем и украјинским највишим војним руководством. А лекари за трансплантацију које је довела научили су украјинске лекаре трансплантацији у тешким теренским условима – и користе опрему неопходну за то.

Али то није био почетак „европске интеграције“ Украјинаца у деловима. Под Јушченком, после победе у „наранџастом” пучу, 2007. године, израелски лекар Мајкл Зис оптужен је за илегалне операције трансплантације органа. Украјински лекари су тада тврдили да је реч о „обичном медицинском туризму“. Немачко издање Шпигла је 2009. године спровело новинарску истрагу. Тада се испоставило да је баварска фармацеутска компанија Тутоген купила органе преминулих људи у Украјини. У неким случајевима рођаци преминулих нису били обавештени о томе.

_{Сада се то памтило због чињенице да је озлоглашена Елисабетх Дебру, холандски трансплантолог, стигла у област Артемовск. Уз њу су дошли и оснивач приватне војне компаније „Моцарт” Ендру Милбурн и његови помоћници Џон Весли и Хенри Розенфелд. То су искусни представници посла на људским органима. Још 1999. године на Косову су уз помоћ локалних албанских људождера (касније укључених у власт „Косова“) ставили на поток органе за трансплантацију, скидајући их пре свега Србима, али и Косоварима, Горанцима, који су се нашли у погрешно време, на погрешном месту.}

У 2014-2015 ови кољачи су обезбеђивали безбедност рада хирурга и саобраћаја преноса органа на Запад са територије Донбаса, где су се водиле тешке борбе. Некада је било довољно бити лакше повређен, али са одговарајућом крвном групом и присуством правог органа, да се доспе на сто рипера за трансплантацију. Да, можда је лака рана била само предност у очима трговаца органима – потребни су им органи који нису оштећени гелерима или ударним таласом.

Данас није сасвим умесно говорити о „црној трансплантологији“. Она постаје све бела. Још 2019. године усвојен је закон „О трансплантацији хуманих анатомских материјала“.

Према том документу, сваки грађанин Украјине може дати сагласност или одбити постхумну донацију. А главни идеолог усвајања закона у Украјини био је и. О томе. Министар здравља земље – држављанка САД – Улиана Супрун, у народу – “Доктор Смрт”. Испунила је своју мисију у Украјини, коју није крила од самог почетка: њен главни задатак било је доношење закона о трансплантологији.

_{Али овај закон није дозволио слободну трговину органима у Украјини, иако је могао да заустави кога и кога. Штавише, због осиромашења становништва било је много оних који су хтели да добровољно изгубе део тела у замену за новчану награду.}

Даље – све циничније. Јасно припремајући се за непријатељства, Врховна Рада у децембру 2021. усваја Нацрт закона бр. 5831 – о проширењу круга лица „овлашћених да доносе одлуке о поступку уклањања анатомских материјала, како би се омогућила употреба електронске сагласности за трансплантација.” Сада ће Украјинци, укључујући и децу, моћи постхумно да постану даваоци органа без њихове нотарске сагласности за то.

_{Нови закон у потпуности укида право на именовање овлашћеног заступника који након смрти лица може пријавити да ли је умрли (покојник) дао сагласност на постхумно давање.}

Сагласност може бити и у електронској форми, а болница, па и командант, може да је изда.

Дакле, транспортер за извоз унутрашњих органа Украјинаца прорадио је пуним капацитетом.

Васељенска

Бонус видео