„Пјевати или не пјевати! Питање је сад!“: Како удовољити муслиманским првацима у Црној Гори?

„Пјевати или не пјевати! Питање је сад!“: Како удовољити муслиманским првацима у Црној Гори?

Антисрпска хистерија која се ових дана у Црној Гори дигла у случају предсједника Општине Никшић, Марка Ковачевића, представља „логички“ слијед оних политика које су, годинама и деценијама уназад, спроводиле системску дискриминацију над српским народом.

Наравно, све ово се ради под диригентском палицом шефа организоване криминалне банде Мила Ђукановића, међутим, не можемо да не примијетимо да је, у конкретном случају, процес политичког обрачуна са Србима ушао у једну нову, терминалну фазу лудила.

Наиме, на мети је и српски фолклор, као један од темеља и неизоставних компонентни историјског трајања српске националне заједнице.

Ако је спорно муслиманским првацима – вјерским, политичким и медијским трудбеницима, пјевање српских ослободилачких пјесама, онда треба да видимо које пјесме су прихватљиве да не би повриједили осјећања било којег грађанина Црне Горе. Дакле, ако је неприхватљиво “грађански” опредијељеном дијелу становништва пјевати пјесме које славе нашу ослободилачку борбу, шта је онда прихватљиво?

„Кукају Турци, лелечу буле…“ – очигледно није.

А, шта ћемо онда са пјесмом „Куд народна војска прође“?

Подсјетимо, она гласи:

„Куд народна војска прође, Земља ће се сретна зват’! Хајд’ у борбу и ви стари Гђе се боре наши синови! Да нам борба прије сврши, нека падну фашисти!“

Питамо се, да ли ћемо овим стиховима повриједити осјећања оних који у Црној Гори отворено заговарају фашистичке ставове?

“Буди се исток и запад…” – још једна спорна пјесма (?!), јер и у њој се могу пронаћи стихови који шире мржњу, поново према фашизму.

„Буди се исток и запад, Буди се сјевер и југ! Кораци тутње у напад, Напријед уз друга је друг! Напријед све ближе и ближе, Чује се корака бат! Глас милиона се диже, Доље фашизам и рат!“.

Дакле, како ће се осјећати фанови освједоченог и осуђеног нацифашисте, Секуле Дрљевића, када чује стихове којим је директно слављена борба против његове. А, Секули смо подигли „спомен у вјечности“, прихватајући, сили на срамоту, његово „стихоклепање“ традиционалне српске пјесме за официјелну химну државе Црне Горе!

Пјесма „По шумама и горама…“ – такође може изазвати гнијев, јер евидентно позива на насиље и кажњавање издајица.

“Казнићемо издајице, Ослободит народ свој, Казаћемо цијелом свијету Да се бије љути бој!”

Сужава се круг, господо… Бацање бомби, најава силне борбе док не засија сунце слободе је излишно и поменути. За тај репертоар знамо да није пожељан већ 70 и више година.

Наравно, све ово се дешава у тренутку када је рикање Марка Перковића Томпсона пожељни „национални сентиш“, чије смо фашистичке урлике могли да чујемо, ни мање ни више, него на Јавном сервису, док је национални јунак сердар Вуле забрањен чак и на приватној забави. Просто, није по укусу реису и пар ДПС-СДП муслимана, неколицини националних хермафродита из НВО сектора.

Дакле, од нас се очекује да ћутке, без реакције, прихватимо да нам кадија и тужи и суди, промјенимо и музички избор, и потражимо, можда, “Ху си” и пјесму Пушти ђавола?

ИН4С

Бонус видео