Хоће ли држава ограничити увоз млека или ћемо остати и без неколицине домаћих произвођача?

0
пољопривредника, млека, млеко

(Фото: Депозит)

Пољопривредници су незадовољни што је откупна цена млека у паду док цене у продавницама расту. Указују на све већи увоз млека и некоректно понашање великих млекара. Уздају се у помоћ државе.

Разливало се млеко по путу у Мрчајевцима. Произвођачи су незадовољни, јер су млекаре смањиле откупну цену и за 20 динара. Многима су и отказали откуп.

Ја сам предавао једној локалној млекари овде и дошло је сада време да отказује млеко јер нема где да складишти залихе које сада има”, каже Милорад Мајсторовић из Мрсаћа код Краљева.

“Од фебруара ћемо кренути са ценом пет, шест динара нижом него што је била у претходној години. Тренутно у Србији цена млека није реална. У ЕУ је просечна негде до 50 евроценти. знате да је код нас млеко стигло и до 85 динара”, каже Зоран Јелић из млекаре “Белкино”.

Просечног пољопривредника, производња литра млека кошта 65 динара, рачуница је Пољопривредног факултета. Проблем је, кажу, увоз из земаља у којима су субвенције знатно веће, и што код нас квалитет млека оцењују сами откупљивачи.

ПОДРЖИТЕ НЕЗАВИСНО НОВИНАРСТВО
Помозите рад Васељенске према својим могућностима:
5 €10 €20 €30 €50 €100 €PayPal
Заједничким снагама против цензуре и медијског мрака!

“У односу на 2019. годину увоз је у 2022. повећан за нешто више од 83 процента. Укупан увоз млека и млечних производа у 2022. био је нешто преко 117 милиона евра, а извоз је био око 100 милиона евра. Проблем је када говоримо о извозу што је значајно опао, за 32 процента”, рекао је професор Зоран Рајић са Пољопривредног факултета  у Београду.

Петина млека увезеног у Србију претходне године била је из Пољске. Економисти кажу очекивано, с обзиром на то да је исти власник највеће млекаре у тој земљи и код нас.

Прочитајте још:  Одговор Удружења "Милош С. Милојевић" на апел "стручњака" против псеудоисторије

Заштитници потрошача кажу да проблем ипак постоји, поготово када се купац доведе у заблуду тако што се увозна сировина продаје упакована у домаћи бренд.

“Посебно брине то што је ‘Имлек’ од ПКС добио жиг ‘чуваркућа’ који показује и требало би да комуницира са потрошачима да је у питању производ који је направљен у Србији претежно од домаћих сировина, а на крају се испостави да то није тако”, каже Ненад Бумбић, са сајта  Потрошачки саветник.

Иако немају проблем са складиштењем, цену млека и откуп, највише су смањиле велике млекаре. Нико од четири највећа прерађивача није одговорио на молбу за изјаву за РТС.

Представници произвођача млека у Скупштини 

Данас су представници произвођача из Краљева и околине били у Скупштини Србије. Траже и увођење прелевмана на увоз млека, да се провери да ли се увозе млечни производи по дампинг ценама, те да се исплате заостале субвенције.

“Захтеви су да се премија повећа на 15 динара као што је била први и други квартал, трећи и четврти су као што знате 10 динара. Да се повећа на 50.000 за приплодна грла за јунице и првотелке и 40.000 за краве сименталке”, каже Бранислав Терзић из удружења произвођача “Мачва”.

Председница Владе Ана Брнабић је спремна да се укључи у решавање проблема пласмана млека, али каже ниједна држава не може стално да повећава премију.

“Треба да видимо како да таргетирамо субвенције на прави начин. Србија је земља произвођач млека и хајде да ту позицију сачувамо и бранимо, али не може држава да преузме сав ризик”, каже премијерка.

Прочитајте још:  Човек тестирао обично млеко на ПЦР тест и ...позитивно на корону (Видео)

Ако не очувамо домаћу производњу, литар млека ћемо куповати за 500 динара, упозоравају стручњаци. Цену сирева и не процењују, али подсећају, пре три године од сира и урде, Србија је остваривала спољнотрговински суфицит од 17 милиона евра, а 2022. само милион и по.

РТС

БОНУС ВИДЕО:

За више вести из Србије и света на ове и сличне теме, придружите нам се на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Вајберу, Телеграму, Вконтакту, Вотсапу и Јутјубу.

Будите први који ћете сазнати најновије вести са Васељенске!

СВЕ НАЈНОВИЈЕ ВЕСТИ НА ТЕЛЕГРАМ КАНАЛУ

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *