План Србије у десет тачака

Наша политика биће да готово на сваки начин и по сваку цену сачувамо мир и стабилност, да не одговарамо на провокације, осим ако животи и имовина не буду угрожени као 2004. године, рекао је јуче председник Александар Вучић на седници Скупштине Србије посвећеној Косову и Метохији.

Нагласио је да никада неће пристати да такозвано Косово уђе у Уједињене нације – „за мене је Устав Свето писмо, не постоји избор Вучић или Србија, изабраћу Србију, Вучић није важан”. Седницу је обележила општа галама, добацивање и инцидент на ивици физичког обрачуна, када су опозиционари кренули према председнику, уз скандирање „издаја, издаја”, а напредњаци према њима. Све се завршило кошкањем и расправа је настављена у сличној атмосфери.

Вучић је рекао да је дошао у парламент да би искрено „поделио са свима шта нам као народу предстоји и са чим се суочавамо, а не пребацивање одговорности”. Казао је да жели да каже грађанима шта се догађа и „какве су последице наших поступака, за шта се боримо и о чему разговарамо”. Указао је, како је рекао, само на „најлошије тачке такозване француско-немачке иницијативе”, наводећи да не може да говори о целом садржају. Казао је да су околности и политички оквир у коjем се разговара важније и од самог плана, „јер присуствујемо некој врсти трећег светског рата, овај сукоб биће само тежи и већи”. Додао је да, када се то има у виду, „јасно је да мали не могу да имају право на дах, за доношење одлука”, и да „смо ми једна од ретких земаља која самостално доноси одлуке, више од већих, развијенијих и богатијих земаља” и да је поносан на то.

Додао је да неки мали не могу да имају или не могу да им дозволе онолико слободе, колико би мали желели да имају простора и за дах, и за уздах, и за живот, и за доношење сопствених одлука. Казао је: „Ми смо једна од ретких земаља које слободно доносе своје одлуке. У мери која није омеђена бруталнијим притисцима по сопствени опстанак. Вечна дилема је приклонити се јачем или се увек по сваку цену супротстављати. То данас можете да видите и из супротстављених ставова који постоје у нашем јавном мњењу и из две петиције које су потписиване и које су искључиве. Једна је о ’не било каквом разговору и неприхватању било чега’, а друга је ’прихватање и свега и свачега’, јер наводно, оно што је пораз Србије у ствари је победа Србије.”

Говорио је о барикадама које су подигли Срби на северу КиМ, да су тиме покушали да се чује њихов глас, да их је мали део западног света чуо, да Србија у томе није учествовала, али је била уз свој народ, али да је стајало „у свим депешама од Брисела, Берлина да Србија диже барикаде и да мора да одговара, што је приштински режим користио желећи да изазове сукобе и покаже да је Србија зло”.

Према његовим речима, тада је први пут Србија добила француско-немачку иницијативу, а 4. децембра нешто измењени папир који од 13. децембра „постаје неформални оквир за Србију у оквиру приступања ЕУ”. Додао је: „Прошло је на брзину, прихватило га је и пет чланица непризнавача (независности тзв. Косова). Ми смо на септембарски предлог послали наш одговор, све са чим јесмо и нисмо сагласни, све што је потребно да се уради другачије. У Београд 20. јануара долази петорка, представници најмоћнијих западних земаља који су нам рекли да се надају да разумем и да су они одлучни да реше проблеме, али да неће да дозволе нову ескалацију и проблеме на Балкану. У три реченице су саопштили да уколико се не прихвати рад на иницијативи и имплементацији, да ћемо се суочити са подзаустављањем преговора са ЕУ, прекидом доласка инвестиција и повлачењем свих инвестиција и другим свеобухватним мерама које морају да покажу како пролазе они који се не усклађују са ЕУ.”

Председник је казао да је по Србију најопаснија тачка 4. став 2. европског предлога у којој се наводи да се „Србија неће противити чланству Косова у међународним институцијама”. Навео је да спорна одредба гласи „да ће се обе стране водити циљевима и принципима предоченим у повељи УН, нарочито оним који се односе на суверену једнакост свих држава и на поштовање њихове независности, аутономије и територијалног интегритета, сматрајући Косово независном државом”.

Вучић је рекао: „У том плану у самој преамбули, можда је једина добра ствар у којој се каже полазећи од историјских чињеница, не доводећи у питање различито гледиште страна на фундаментална питања, укључујући и статусно питање. Ту нам по први пут омогућавају да другачије гледамо на статусна питања у односу на оно што они називају Косовом, а ми Приштином, међутим све касније де јуре и де факто дерогира чак и ову одредбу у преамбули на коју бисмо ми можда могли да се позивамо. Много опаснија је тачка 4. и то став два, чак више него став један, где пише „Србија се неће противити чланству Косова у било којој међународној заједници”. Противили се не противили, у Савету Европе у тренутку када они одлуче имаће већину, противили се не противили – за НАТО имаће већину. Противили се не противили се за ЕУ – то је њихова одлука. Очигледно да су део плана пустили неки из међународне заједнице који су то желели, јер план који сам ја добио није објављен. Али мале су разлике, 90 одсто онога што се појавило у медијима – тачно је”.

Према његовим речима, план предлаже нека добра решења, посебно она која се баве економским, научним питањима, и која регулишу статус диплома… Казао је да уколико дође до питања такозваног Косово у УН или не, да је за њега Устав Свето писмо, да капитулација и предаја нису опција и да ће увек да изабере Србију. Истакао је: „Ако дође до тога, а видећемо хоће ли или не, Косово у УН или не, а за разлику од вас за мене као председника Србије Устав је Свето писмо, капитулација и предаја нису опција и знам шта ћу да учиним. Између свог останка на власти у мандату који ми је Уставом загарантован – који не можете да скратите, смањите и промените, знам шта ми је чинити, јер не постоји избор Вучић или Србија. Вучић је увек на страни Србије и изабраћу Србију, а Вучић није важан.”

Председник Вучић је посланицима представио политику према КиМ у десет тачака и навео: „Под један – да се по сваку цену и на сваки начин сачувају мир и стабилност. Да се уздржимо и не одговарамо на провокације, осим ако животи и имовина људи не буду били угрожени, као што су били 2004. када су наши велики ’хероји’, разуме се ’херојски’ ћутали. Говорим о нашим властима. Мир и стабилност нису пука парола, јер то враћа и доноси живот Србији и омогућава да сачувамо биолошки опстанак нашег народа. Да нисмо имали Први и Други светски рат и ратове деведесетих година прошлог века, имали бисмо данас 16 или 17 милиона људи, као Холандија, а данас смо на 40 одсто од тога.”

Све време док је говорио, опозиционари су му добацивали, па је у једном тренутку казао: „Не, за разлику од вас који сте све то предали и 2004. и 2008. године – за мене предаја није опција. И немојте да добацујете.” И наставио: „Тачка два је упорно истрајавање на формирању ЗСО, која мора да буде правни и физички оквир за права нашег народа и политичко организовање на КиМ за сваку врсту подршке Републике Србије, коју више нико и никада не може да спречи, да не размишља да ли ће неко да нам укине платни промет и забрани лекове, храну и новине.”

Додао је: „Трећа тачка, која је можда требало да буде и на првом месту, али тачке нису поређане по значају – јесте безбедност за Србе на КиМ, пошто би они први страдали, а не они који се бусају по кафанама. Безбедност за Србе је и део ове тачке мир и стабилност, део и тачке ЗСО, безбедност за Србе значи да нико не брине када неко пошаље дете у школу и да га нико не нападне јер носи српско име и презиме и да можемо да се бавимо и другим питањима и бољим животом за наш народ на КиМ, што је тачка четири, која значи и директан новац који дајемо за наш народ, и да све то стоји у извештају. Зато ће бити потребно да наставимо са инсистирањем и у ономе што нам се не допада, али доносиће добро и за нас. Зато нисмо прекидали разговоре.”

Казао је: „Тачка пет – треба да се разговара и преговара, чак и о најлошијим папирима, јер немамо право да поновимо грешке из прошлости. Наметнули су нам Рамбује и гурнули Србију у провалију. Када је Косово требало да нам буде само демократско питање 2006. и 2007. године, Косово је постало независно. Онда смо тражили пребацивање преговора из УН и поставили чувено питање Међународном суду правде. Да – разговори, да – преговори о свим темама које се тичу свих кључних питања Срба и Албанаца до разговора о свему како ко да буде заступљен. Тек предстоје разговори о том питању. Тачка шест – очување виталних националних интереса. Наставићемо да штитимо војну неутралност, самостално и независно одлучивање. Други део се односи да нам се нико не меша, да не идемо по мишљење ни у Вашингтон, ни у Москву, ни у Брисел, да се одлуке само овде доносе. Трећи део јесте поштовање Устава Србије, добро и боље од оних што добацују знам шта ту пише и шта смем, а шта не смем.”

Седма тачка јесте, рекао је, животно важан интерес – да останемо на европском путу. Истакао је: „Лажу када кажу да је 43 одсто грађана Србије за ЕУ, много мањи проценат, али ме то неће натерати да кажем да је то лоша политика за Србију. То значи много ствари за Србију – и плате и пензије. Данас очекујем податке и просечну плату за јануар која је била око 740 евра. Данас живимо у другачијој реалности, окружени смо земљама НАТО. Није БиХ званично у НАТО већ је НАТО тамо, као и на нашој земљи, на КиМ, где ћемо да идемо у условима рата, сукоба. Шта да радимо са земљом, отпустимо људе као 2008. сувише смо труда и рада уложили у то”.

Као тачку осам означио је раст Србије – здравство, енергетику, храну и истакао да је недостатак хране носилац инфлације и да на томе мора да се ради. Додао је да само на депонијама Србија има рекордне количине гаса како у Србији тако и у Мађарској, акумулација је преко 5.000 киловата сати. Истакао је: „Војска мора да буде снажнија јер је она та која је сачувала наш народ на КиМ. Потребан нам је развој здравства да улажемо у иновативне лекове, улажемо у болнице. Тачка девет су инвестиције, а Србија је рекордер по њима. Ту су фабрике, нове софтверске компаније, демографски падамо, али имамо више становника него Бугарска. Били бисмо потпуно изоловани нико са нама не би разговарао, нико на нас не би гледао као на савезника због рата у Украјини и тога што Србија није уводила санкције Русији.”

Као тачку 10 означио је програм за развој Србије до 2025. године, јер, упркос кризама и рату у Украјини, плате ће до краја 2025. године прећи 1.000 евра, чиме Србија излази из реда сиромашних земаља. Истакао је: „Стићи ћемо земље ЕУ. Источна Србија нам је празна, Београд који се попуњава миграцијама, а не децом коју рађају Београђани. У тешком смо тренутку, са једне стране морамо да помажемо Србима на КиМ, са друге избегнемо осуду и кажњавање и водимо рачуна о нашим националним интересима.” Одговарајући на непрекидно добацивање, на крају је рекао: „Да ли мислите да је то пристојно према грађанима или је пристојност нешто што не бисте узели као средње име.”

Председник Вучић је истакао да Приштина не жели да формира Заједницу српских општина на КиМ, иако је то предвиђено Бриселским споразумом још 2013. године, већ само да изазове ратни сукоб и Србију сукоби са НАТО-ом и целим светом, а себе представи као жртву и балканског Зеленског. Навео је да су зато почела хапшења Срба. Упоредивши проблеме са којима се Србија суочава у дијалогу са међународном заједницом, са онима из времена када је древна Атина упутила ултиматум становницима острва Милос, подсетио је на писање Тукидида о „Мелијском дијалогу”. Казао је да су становници Милоса настојали да буду неутрални, али Атињањи, знајући историјске везе Милоса и Спарте нису хтели то да допусте. Становници Милоса су ултиматум одбацили, Атина је напала побила све мушкарце, жене и децу послала у робље – „Атина је касније изгубила Пелопонески рат, али Милос се никад није опоравио”.

Мирјана Чекеревац / Политика

БОНУС ВИДЕО: