Како Сорош контролише медије!

Сорош финансира на стотине медијских, хуманитарних и других организација што му омогућава да, како сам каже, “формира јавно мњење на свим континентима”

Једна од највећих последица Сорошевог финансирања и контроле великих медија је филтрирање онога што можемо да видимо у јавности

Нови извештај америчког “Њузбастерса” разоткрио је огромну мрежу медија и активистичких организација, које милијардер Џорџ Сорош финансира милионима долара годишње. Документ је најављен као “онлајн алат за брзо документовање, разоткривање и неутралисање либералне пристрасности у медијима.”

Глобални утицај мађарског тајкуна је добро познат, а сам Сорош је то признао у безброј наврата. Између осталог, отворено је говорио о улози коју је имао у промовисању пуча на Мајдану 2014. који су организовале САД, рекавши тада: “Основао сам фондацију у Украјини пре него што је Украјина постала независна од Русије и фондација од тада функционише, што је одиграло важну улогу у овим догађајима.”

У интервјуу за “Њујорк тајмс” из октобра 2019. године Сорош је објаснио да “историја не иде својим током и зато треба да буде преусмерена”, и додао да је он “покушао да је усмери у добром правцу”.

Извештај “Њузбастерса” указује на стотине медијских, хуманитарних и социјалних организација које Сорош финансира на годишњем нивоу, преноси РТ интернешенел. Сорош тврди да захваљујући тим донацијама “има огромну моћ над информацијама у међународним односима” и “формира јавно мњење на свим континентима и на различитим језицима”.

Ко добија новац?

Према извештају, највећа пропагандна платформа је “Пројекат Синдикат” који финансирају Мађари. За себе тврде да имају “глобалну публику” која укључује “истакнуте политичаре, научнике, пословне лидере и грађанске активисте са шест континената”, као и “више од 140 шефова држава”.

Од 2016. до 2020. године, Сорош је усмерио најмање 1,5 милиона долара у платформу која је активно промовисала абортус, критиковала Израел и залагала се за глобалне климатске мере.

При врху листе је и Поинтер институт, који “Њузбастерс” назива “глобалним Министарством истине које подржава Сорош”, а који је у истом периоду добио 492.000 долара. Новац је искоришћен за финансирање Поинтерове међународне мреже за проверу чињеница, која окупља 100 такозваних фектчекера. Мрежа укључује контроверзни “ПолитиФакт” и активно сарађује са највећим друштвеним мрежама како би унапредила пословање и цензурисала алтернативне гласове и мишљења.

“Њузбастерс” тврди да ове иницијативе служе једино за ограничавање мишљења о питањима као што су абортус, трансродност и ковид 19.

Истиче се и да постоје значајна академска истраживања која сугеришу да провера чињеница не зауставља ширење лажних информација на мрежама и поставља се питање зашто толико организација и богатих појединаца уопште улаже огромне количине новца у фектчекере.

Глобални утицај мађарског тајкуна је добро познат, а сам Сорош је то признао у безброј наврата. Између осталог, отворено је говорио о улози коју је имао у промовисању пуча на Мајдану 2014. који су организовале САД, рекавши тада: “Основао сам фондацију у Украјини пре него што је Украјина постала независна од Русије и фондација од тада функционише, што је одиграло важну улогу у овим догађајима.”

У интервјуу за “Њујорк тајмс” из октобра 2019. године Сорош је објаснио да “историја не иде својим током и зато треба да буде преусмерена”, и додао да је он “покушао да је усмери у добром правцу”.

Извештај “Њузбастерса” указује на стотине медијских, хуманитарних и социјалних организација које Сорош финансира на годишњем нивоу, преноси РТ интернешенел. Сорош тврди да захваљујући тим донацијама “има огромну моћ над информацијама у међународним односима” и “формира јавно мњење на свим континентима и на различитим језицима”.

Ко добија новац?

Према извештају, највећа пропагандна платформа је “Пројекат Синдикат” који финансирају Мађари. За себе тврде да имају “глобалну публику” која укључује “истакнуте политичаре, научнике, пословне лидере и грађанске активисте са шест континената”, као и “више од 140 шефова држава”.

Од 2016. до 2020. године, Сорош је усмерио најмање 1,5 милиона долара у платформу која је активно промовисала абортус, критиковала Израел и залагала се за глобалне климатске мере.

При врху листе је и Поинтер институт, који “Њузбастерс” назива “глобалним

Министарством истине које подржава Сорош”, а који је у истом периоду добио 492.000 долара. Новац је искоришћен за финансирање Поинтерове међународне мреже за проверу чињеница, која окупља 100 такозваних фектчекера. Мрежа укључује контроверзни “ПолитиФакт” и активно сарађује са највећим друштвеним мрежама како би унапредила пословање и цензурисала алтернативне гласове и мишљења.

“Њузбастерс” тврди да ове иницијативе служе једино за ограничавање мишљења о питањима као што су абортус, трансродност и ковид 19.

Истиче се и да постоје значајна академска истраживања која сугеришу да провера чињеница не зауставља ширење лажних информација на мрежама и поставља се питање зашто толико организација и богатих појединаца уопште улаже огромне количине новца у фектчекере.

Веб сајт “ОпенДемокраси” са седиштем у Великој Британији добио је више од 1,6 милиона долара од 2016. до 2020. године. Годишње има преко 11 милиона посетилаца, објављује на разним језицима, а његов садржај преузимају новине и часописи у бројним земљама.

Међутим, Сорош не финансира само креаторе садржаја. Његова фондација подржава широк спектар активиста за социјалну правду, који често постају утицајни у медијима и онлајн простору. На пример, у јулу 2021. обећао је 100 милиона долара за унапређење радикалног феминизма широм света у наредних пет година.

Организације које примају новац извештавају о догађајима и активностима и успут утичу на перцепцију јавности. Сорош је експлицитно изјавио да је његов циљ да он оних који примају новац добије “што више жена, трансродних и родно неконформистичких људи на политичким и другим управљачким позицијама”, преноси РТ интернешенел.

Како функционише пропагандна мрежа?
Извештај “Њузбастерса” садржи бројне примере како ови, наводно независни извори, не само да објављују чланке који одражавају ставове америчке владе, већ утичу на политику и изјаве званичника Беле куће и често поткрепљују лажне информације.

Бајденова администрација је средином 2022. објавила да упркос негативном расту у два узастопна квартала – што је дефиниција рецесије – земља заправо није у рецесији.

Ова објава уследила је одмах након колумне економисте са Харварда Џефрија Франкела на платформи “Пројекат Синдикат”, који је тврдио да чак и ако званичне процене показују негативни раст у два квартала, “то не значи нужно да су САД ушле у рецесију”.

Затим, неколико дана након што је Бела кућа негирала да су САД у рецесији, “ПолитиФакт” је објавио “проверу чињеница” у којој наводи да Бајденова администрација није променила дефиницију рецесије.

РТ