Како Енглеска подржава исламски политички кадар

Већину држава Блиског истока створила је Енглеска. Границе земаља Блиског истока исцртане су на Каирској конференцији којом је председавао Черчил. Већину лидера ових земаља изабрала је и именовала Енглеска дубока држава. Представници енглеске дубоке државе Лоренс, Гертруда Бел, генерал Аленби, Орд Вингејт, Хуберт Јанг, Перси Кокс, Херберт Семјуел и други пронашли су, образовали и поставили овај кадар.

Велика већина кадрова који су владали Блиским Истоком у 20. веку школовали су се у енглеским образовним институцијама као што су Сендхертска Војна академија, Школа оријенталних и афричких студија, Универзитет у Ексетеру, Кембриџу или Оксфорду, и били су постављени на положаје одакле ће служити енглеској дубокој држави … Наравно, у зидовима ових образовних институција одгајано је безброј пристојних, искрених, добрих људи. Међутим, истовремено је познато да енглеску дубоку државу сваку од ових образовних институција користи као центар за обуку. Иза пуча Мосадика у Ирану, војних удара у Турској 1960, 1971, 1980. и 2016. године, као и читава историја пучева у Египту, Сирији и Ирану дело је енглеске дубоке државе.

„Англосаксонски свет је свет модернизма и договора“

Према сличном веровању, унутар турских мафијашких структура, названих «Дубока држава», нужно постоје изданци америчке, британске, израелске, немачке, француске дубоке државе, односно тајне структуре и обавештајне организације Запада. Све масонске организације, с обзиром на присуство других трансформација и структура таквих огранака, нужно служе страним дубоким државама.

Историчар, професор Илбер Ортајли дао је важне информације на конференцији „Турско-енглески односи кроз историју“ организованој у хотелу Кенсингтон Хилтон, када је рекао следеће:

„Англосаксонски свет је свет модернизма и договора. Чак и данас Сједињене Државе представљају државу планетарног значаја. Овоме се може противуречити, јер контролише светске енергетске ресурсе. Међутим, Енглеска контролише америчку спољну политику. Сједињене Државе доносе важне одлуке уз дозволу британских дипломата. И без њихове дозволе и без обавештавања, не могу учинити ни један корак. Американци слушају само британске дипломате. Енглески административни, дипломатски и законодавни систем наставиће да постоји у свету још дуго. Наше Министарство спољних послова, које је против читавог света, нема проблема са Британијом. Штавише, односи са њом су постали још бољи“.

Удружења у Енглеској од стране утицајних лица Турске

У емисији телевизије Ода, од 28. априла 2017. године, говори се о састанку људи значајних за Турску у Енглеској.

Многи медији већ дуже време постављају једну интересантну фотографију. Људи на фотографији данас су врло познати јавности. То су, с лева на десно, Фехми Кору (новинар, писац, саветник 11. председника Абдулах Гула), Абдулах Гул (11. председник Турске) и Шјукру Каратепе (саветник председника Реџепа Тајипа Ердогана, адвокат, члан Централног саветодавног већа ПСР).

Сва тројица су отишла да студирају на Универзитет у Ескетеру, који се налази у истоименом граду (Ексетеру), на југозападу Енглеске, између 1976. и 1978.

Универзитет у Ексетеру једина је образовна институција у Уједињеном Краљевству која има Курдски истраживачки институт! Штавише, на овом универзитету се налази и Институт за арапске и исламске студије.

Овде се обучавају агенти МИ6

На овом универзитету образовали су се, у различитим временским периодима, у зависности од важности задатка који ће обављати, налазе се особе специјализоване за арапски, исламски свет и Курде, као и агенти МИ6 и британски официри који ће бити упућени на Блиски исток. Овај универзитет је створио организацију «Зелени свет», која је према неким изворима подружница обавештајних служби Уједињеног Краљевства.

И Фехми Кору, Абдулах Гул и Шјукрју Каратеп дошли су на овај универзитет да се образују у оквиру грантова Националне културне фондације (Фондација је основана 1969. године и делује под контролом турске владе).

Колумниста «Хуријета» (Hürriyet)  Дениз Зејрек коментарисао је фотографију на следећи начин: „Абдулах Гул је изабрао да у владајући тим укључи  шефа Националне обавештајне организације (МИТ) Хакана Фидана, секретара за штампу председничке администрације Ибрахима Калина, као и једног од главних саветника председника Шјукрја Каратепу. Подсетио бих да су са овим тимом сарађивала четири генерала-армије команданта војске који су били из Кајсерија, међу којима је био и шеф Генералштаба, генерал Хулуси Акар.

Министар финансија – британски држављанин

Након што се сазнало да бивши премијер Тансу Чилер има америчко држављанство, испоставило се да државни министар за економска питања из ПСР (Партија правде и развоја – прим. прев.) Мехмет Шимшек има британско држављанство.

Рођен је 1. јануара 1967, а родом је из Арије, провинције Батман, Шимшек, 20. јануара 1999, оженио се Американком Анализом Гренволд, а 2000. отишао је у Енглеску и почео да ради за «Мерил Линч». Након што је именован за шефа одељења за економска и стратешка истраживања у региону Блиског Истока и Африке, Шимшек и његова супруга одлучили су да постану држављани Енглеске. Добивши позитиван одговор на захтев од релевантних структура Енглеске, пријавио се турском Министарству унутрашњих послова, које је одлуком од 26. јула 2006. бр. 2422 «омогућило Шимшеку да добије држављанство Уједињеног Краљевства (Енглеске) уз задржавање турског држављанства».

Енглески период у животу Хакана Фидана

Занимљиве су случајности у животу шефа турске Националне обавештајне организације (МИТ) Хакана Фидана. Као једну од најзанимљивијих личности у Турској у биографском смислу, изнете су разне претпоставке у вези с њим, на пример да потиче од једног курдског племена, па све до места рођења. Док су неки из његовог најужег круга говорили да је из Анкаре, други су говорили да је из Денизлија.

Године његових студија у биографији такође су описане на збуњујући начин. Ако рачунате, испада да је истовремено студирао на неколико европских универзитета, а такође је морао да студира и на неким универзитетима у Турској … Нећемо се детаљно задржавати на овоме, напомињући само да се Хакан Фидан 2001 – 2002. године бавио академским истраживањима у центру Лондона. После овог периода започео је успон Хакан Фидана на каријерној лествици.

Метеорски успон Хакана Фидана започео је именовањем за шефа Турске управе за сарадњу и развој (ТИКА). ТИКА је била повезана са Абдулахом Гулом, који је тада био потпредседник владе и министар спољних послова. Фидан је у то време веома блиско сарађивао са Гулом. Њихова веза била је толико блиска да су се појавиле гласине да ће Гул, када је постао председник, именовати Фидана за генералног секретара председничке администрације.

Фидану је било управо потребно да предводи одељење ТИКА, које се бави сарадњом и са Министарством спољних послова и са специјалним службама. Под председавањем Фидана, ТИКА је концентрисала своје активности на земље које имају историјске и културне везе са Турском, ту се мисли, пре свега, на Централну Азијом, а такође је почео да напада и Африку.

Посета надбискупа

Председник Реџеп Тајип Ердоган примио је 17. фебруара 2018. године надбискупа Англиканске цркве Џастина Велбија у председничкој резиденцији. Састанак који је био затворен за новинаре трајао је око сат и по. Према саопштењу «TRT Haber», након састанка у председничкој резиденцији, Ердоган је надбискупу кентерберијском поклонио књигу под називом „Визија нове Турске – свет већи од пет“, као и једну копију писма султана Мурата Трећег краљици Елизабети.

Изјаве амбасадора Енглеске Ричарда Мура

Колико год да су земље Европске уније осуђивале покушај пуча након 15. јула 2016. године, так осу и поступке турске владе били жестоко критиковани у периоду након пуча. Неке државе чланице ЕУ су током састанака са турским делегацијама истакле питања илегалних радњи у Турској, као и неконтролисаних напада на обичне људе, новинаре, војску, полицајце, научнике и представнике других професија. Међутим, приступи Енглеске у овом питању били су знатно другачији.

Британски амбасадор у Анкари Ричард Мур, одговарајући на питања продуцента програма Хакана Челика, емитованог уживо на CNN Türk, 23. јула 2017. године, рекао је: „После пуча 15. јула, британска премијерка Тереза Меј наредила ми је да дам пуну подршку турској влади“.

„Наша визија Турске као савезника у НАТО-у повезана је са вредностима Запада. Турска је наш партнер, коме придајемо велики значај, то је земља коју сматрамо веома важним партнером, како у овом региону, тако и у много шире. Турска игра важну улогу у многим деловима света, на пример, у развоју Африке. У Африци је то друга најутицајнија држава у пословању и грађевинарству после Кине “.

У интервјуу за новине Cumhuriyet, Мур је рекао: „Настављамо блиско сарађивати с Турском по питању Сирије. Ако померимо у страну неразумевање око Одреда народне самоодбране (YPG), наши ставови о томе шта треба да учинимо у борби против Исламске државе (организација забрањена у Русији), по питању  потребе да Асад оде, највероватније после прелазног периода (јер је веома тешко доћи до стабилности у Сирији под влашћу Асада, када се посматра из перспективе онога што чини за свој народ), врло су слични Турским.

Такође имамо сличне забринутости по питању неблаговремених радњи у вези са проглашењем независности од стране Курда, тако да овај споразум неће бити злоупотребљен. Наш став по овом питању је јасан; морамо то признати. Они немају право да то чине једнострано. Као што сам раније приметио, имамо резерве у случају да регионална влада Курдистана (КРГ) у Ираку предузме једностране кораке ка независности. Јер ово није право време да се у тако осетљивом и опасном периоду предузму такви кораци. Све у свему, блиско сарађујемо са Турском на сиријском питању и подржавамо њене акције у операцији Штит Еуфрата, као и њене дипломатске напоре према Русима. Турска је показала Русима да не могу да користе ни Астански ни Женевски процес да задају изненађујући ударац “.

Ердоган: „Ми смо копредседавајући пројекта Великог Блиског Истока“

С времена на време се шушкало да се иза динамичних преображаја, која су дозволила влади да се одржи на ногама крила енглеска подршка. Познати турски социолог Али Булач у својим раним радовима доказао је тезу о „подршци политичким и исламским кадровима земље од  једне силе“.

Такође су биле широко распрострањене критике на рачун Мурових различитих начина директне комуникације са министрима и политичарима ПСР уочи пуча 15. јула. У ствари, ради се о процесу британске подршке националистичком савезу Ердоган + Догу Перинчек + националисти, о чему се често расправља последњих година.

Дан након што је Фетхулах Гулен, одговарајући на питање постављено током интервјуа о томе ко, по његовом мишљењу, стоји иза пуча, рекао „да је велика вероватноћа да је реч о националистима који су продрли у структуру турске војске“ , британски амбасадор је овај наступ оценио као контра напад. Дакле, пронађен је одговор на питање ко стоји иза националиста.

Дугорочни циљеви Енглеске су преузимање Кипра. Друго је питање очувања својих војних база у Турској и околним територијама. Поред тога, речи које је изговорио Ердоган „ми смо копредседавајући пројекта Великог Блиског истока“ откривају планове британског и америчког стратешког партнера у вези са Кипром и Блиским истоком кроз ПСР. Стога подржавају ПСР и Ердогана. Поред тога, кроз следећу поларизацију света (Брекзит), они и Турска вуку ка могућем рату.

С руског превео Зоран Милошевић / Наука и култура

БОНУС ВИДЕО: