Зоран Вујовић није заборављен!

Те ноћи Зоран Вујовић винуо се пут Небеске Србије а нама је оставио у аманет да наставимо борбу и да његова жртва не буде узалудна.

21. фебруара ове године одржан је марш сећања на Зорана Вујовића, младог српског националисту и мученика палог за Идеју.

Већ другу годину српски националисти се окупљају испред цркве светог Марка у Београду и у колони један по један иду до зграде бивше америчке амбасаде где је Зоран изгубио живот. Мирно, достојанствено, тужно али истовремено и поносно одата је почаст нашем другу, брату и саборцу који је положио свој живот на олтару Отаџбине и националне идеје.

Из неколико стотина грла на помен његовог имена заорило се: Присутан!

Тај поклич јасно даје до знања да пали саборци нису мртви и заборављени већ да живе као наш вечити узор и инспирација да се не сме и не може скренути са пута који су они зацртали својом крвљу.

Зоран Вујовић рођен је 27. јануара 1988 године у Скопљу. Детињство је провео у Приштини из које је са породицом прогнан након повлачења српске војске са простора Косова и Метохије. Преостали део живота живео је у Руменци где се школовао и тренирао фудбал у локалном клубу. У Новом Саду започео је студије на Техничком факултету. Као верни навијач Партизана редовно је посећивао утакмице и био омиљен у друштву. Био је један обичан момак све до тог фебруара 2008 године.

Након што су шиптарски сепаратисти уз потпуну подршку америчких и западних окупационих сила прогласили независност Косова и Метохије дошло је до ерупције незадовољства и побуне у српском народу нарочито међу омладином. Зоран је био један од њих. Дошао је у Београд са неколицином пријатеља и активно се придружио протесту. Највећи сукоби десили су се код америчке амбасаде у коју су у једном тренутку омладинци провалили и запалили је. Међу њима беше и Зоран. Ушао је у њу и никада више није изашао. Сутрадан када се све смирило у згаришту амбасаде пронађено је његово угљенисано тело. Све је заведено као несрећан случај јер се наводно угушио у диму. Међутим, још тада се говорило да су га убили амерички маринци, али пошто они никада не одговарају за своје злочине цео случај је заташкан.

Још увек одзвањају његове речи које је неколико дана пре смрти написао на једном форуму:

“У овим тренутцима рођене ми мајке, дао бих свој живот за Косово и Метохију и душа ме боли када видим своје другове око себе како се понашају у овим тренутцима… зовем их да палимо за БГ у четвртак, а њихови изговари су ‘не могу да идем, морам да купим јакну’ ‘излазим увече јбга”.

Те ноћи Зоран Вујовић винуо се пут Небеске Србије а нама је оставио у аманет да наставимо борбу и да његова жртва не буде узалудна.

Зоран Вујовић постао је узор долазећих поколења српских националиста. Он је једини Зоран чију визију следимо и чији поглед на свет делимо. Његова храброст, верност, истрајност и мучеништво је пут којим ћемо корачати на путу ка победи. Зоран није умро те ноћи, Зоран је постао Идеја!

Зоран Вујовић
ПРИСУТАН!

Иван Милић / Васељенска

БОНУС ВИДЕО: