Информације и знање

Не састоји се зло од непријатних информације. Када вам неко дојави да је комшија набавио аутоматску пушку, то није зло. То је добро ако информацију искористите на прави начин.

Ако комшију пријавите органима који се баве одржањем реда и мира, чините добро. И уз то, ако свеће остану да горе! То уједно значи да по пријави ослушкујете како ће реаговати државна управа. Уколико је процена ризика таква да држава неће предузети одговарајуће мере, ви се селите и тражите неко друго место становања. Или у најгорем случају и ви набављате пушку.

Тога смо, ваљда, свесни? Мера успешности отклањања зла могла би бити и сама снага миграција становништва унутар једне заједнице. Тако функционише све, а не само димензија безбедности. Када процените да од вашег посла нема ништа, ви предузимате кораке да то решите. Природно и логично! Чекати да вам посао нађу они које та тема не интересује није добро. Шта је онда зло? То је процес којим се пориче значај непријатне информације. То је процес прикривања истине. То је процес издаје живота.

Данас се најчешће (не) бавимо непријатним информацијама везаним за нашу јужну покрајину. Процес се чини неповратним. За једне је крив цар Лазар. За друге, престолонаследник Алексендар. По гласности, најмање криве Јосипа и Фадиља. Слободан је крив јер помену уснулог Лазара па пробуди оног другог Јосипа (Јелачића). Оне са дегенерисаном жутом мрљом не криве по том питању. Услед силног читања и писања оштећен им очни живац па не распознају детаље. Све виде како нетреба.

И шта ћемо сада?

Један маргиналан новинар маргиналног листа рече истину. И због тога заврши у затвору. По среди је била непријатна вест (коју знају и птице на грани) везана за кршење устава од стране номиналног председника државе. Озбиљни уставобранитељи (нисам тај) кажу да је то тачно! Ствар је изокренута наопачке. Ту смо показали историјску доследност. Моћни новинари, моћних медија, оптужише, па посведочише да је онај маргинални новинар маргиналног ТВ студија угрозио уставни поредак и безбедност председника. Његов саборац имао је при себи и пушку! Тако кажу! Да ли је могуће да један тешки инвалид без икаквог упоришта у широј јавности и без финансијских средстава подсећа на Лењина? Да личи на некога ко поседује елитну десантну јединицу, десетине хиљада добро организованих јатака и џакове пара које ће убацити у слуђен и дезорјентисан народ? Пре ми се чини да је у питању вртешка (”српска” реч ”спин” изгледа привлачније). То је дефиниција зла! Манипулација да би све остало по старом.

Мој брат Слободан М. коментариса моју објаву о томе како су вођства СР Југославије и Р. Српске били гаранти Српској Крајини за случај напада војске Хрватске. А када је до напада дошло, само су то игнорисали као да се није ни десило, а о тим српским мученицима, тих дана, написаше и изговорише све што ни пас са маслом појео не би.

И тако јуче док сам орезивао воћњак наиђе комшија, дипломирани економиста, избегао из Сарајева. Био ”Титов стипендиста”. Нисам знао. Стаде да поприча са мном. Не ради у струци већ двадесет и кусур година. Каже, ”За све нам је крива вера”. Ја додах и комунисти. Тако сазнах да је био стипендиста поменутог фонда и да би стрељао ове Србе стомилионаше. Бранио је комунисте да при њима није било греха. Само сам му једно рекао. Као атеисти веру су третирали као ”опијум за народ”. Ето прихватам да су све урадили како треба. Да су били свети и безгрешни. Једно ми никада нису могли да одговоре. Шта ће им Црногорска и Македонска православна црква? Што су их формирали док су касапили српско православно свештенство? Што су само од српског корпуса правили нове народе? Зашто то нису радили и од хрватског? То је било логичније!

Пишем ово јер ми је Фејсбук јуче спремио обавештење да мој налог суспендује због говора мржње. Зачудио се јесам. Изненадио нисам. Објављивао ништа нисам већ шест дана. Погледам, они побројали четири такве објаве у првом претраживању алгоритма. Дођем кући, укључим рачунар, уложим протест и ”они” ми се захвале. Кроз непун сат приступ ми је омогућен. Обично ме обавесте и напишу како им је жао што су направили грешку. Овога пута није било тако. И пошто је једна од објава била од оних које највише волим, а објавио сам је по други пут (први пут пре шест година, а изворно пре 11) пре десетак дана, погледам, ње нема. Дакле, повукли су све објаве које су им се чиниле да задовољавају реч ”мржња”.

А шта је био садржај те објаве? Био је то последњи интервју редитеља Милорада Бајића, чији документарни филмови о страдању Срба у Јадовну, као ”предзићу” Јасеновца, нису могли да прођу ни у Београду. Спречавали су то као и увек цензори из ”братског” нам Загреба, и аутоцензори из Београда. Није била зло та непријатна бункерисана информација – истина. Зло је било њено организовано прикривање.
И зато ћу изаћи данас да се заједно помолим за спас невино оптужених и ухапшених. Они су беспомоћни и безопасни. Зло је слободно и влада. Наслов једног од забрањених фб прилога беше: ‘‘Стража, нека свеће остану да горе…”, а сачувала га је марљива Весна Веизовић – Марић, на Васељенској ТВ.

Мирослав Пушоња / Васељенска

БОНУС ВИДЕО: