“За убиство јелена 3 године, а за дете наногица”: Језива истина о малишанима страдалим на прелазима у Србији

“За убиство јелена 3 године, а за дете наногица”: Језива истина о малишанима страдалим на прелазима у Србији

Безбедност рањивих група у саобраћају је нешто о чему се не прича довољно, а број пешака, нарочито деце, погинулих на пешачким прелазима повећава се из године у годину. Само током 2022. године 20 пешака погинуло је у саобраћајним несрећама на пешачком прелазу. Тешко је повређено 246, а лакше 687 пешака. Од почетка ове године на пешачком прелазу погинуо је 21 пешак.

Kако за објашњава мастер инжењер саобраћаја Игор Велић, који је стао уз удружење родитеља чија су деца погинула у саобраћају, један од главних циљева стратегије о безбедности саобраћаја био је да до 2020. године у саобраћају нема погинуле деце. Не само да се то није испунило, већ се и број деце која су живот изгубила у саобраћају, нарочито на пешачким прелазима, повећао.

– У периоду од 2015. до 2019. године знатно је више људи настрадало у саобраћајним незгодама него што је предвиђено стратегијом безбедности саобраћаја. Било је 288 више погинулих лица, 952 више тешко повређених лица и око 15.000 више лакше повређених лица у односу на стратегијом дефинисане циљеве. Дошли смо до тога да Србија није испунила ниједан циљ из стратегије о безбедности саобраћаја. Имали смо стратегију од 2015. до 2020. године. Ове године се очекује нова на десетогодишњем плану. Али у овој првој, на којој су радили наши стручњаци и заснована је на науци која је дефинисала и циљеве и мере, одрађена је савршено, а ниједан циљ није испуњен. Циљ је био да немамо смртност деце, а да се број повређене деце преполови у односу на 20211. годину, а ми имамо повећање и једног и другог. Требало би да се бавимо и стратешким управљањем безбедношћу саобраћаја и надам се да ће нова стратегија да донесе промене на боље и да ће више да се заштите рањиви учесници у саобраћају. Нас тек очекује усвајање те стратегије – истиче Велић.

Потребне промене у инфраструктури
Kако каже, највећи проблем је непоштовање возача моторних возила према рањивим учесницима у саобраћају и то је главни узрок негативне статистике.

– Проблем је свест, култура и непоштовање правила саобраћаја од стране возача моторних возила у односу на рањиве категорије. Рањиве категорије су деца, пешачи, бициклисти, особе са инвалидитетом. На светском, а и на државном нивоу. 50 одсто повређених и смртно страдалих су рањиви учесници у саобраћају. То нам је најугроженија категорија у саобраћају. Други проблем који се јавља како код нас, тако и у свету, је да инсфраструктура унутар насеља није прилагођена за рањиве учеснике у саобраћају. Тротоари су све више окупирани од стране моторних возила, пешаци се крећу коловозом. Сви ту свесно или несвесно ризикујемо своје животе. Проблем је техничко регулисање саобраћаја и саобраћајно планирање – додаје.

Светски стандард у последњих 20 година је да се град прилагођава рањивим учесницима у саобраћају, али делује као да тај стандард још није стигао до нас.

– То се зове одржива урбана мобилност. Инфраструктура у граду мора да буде прилагођена пре свега пешацима, деци, старијим лицима, бициклистима, особама са инвалидитетом. Рањиви учесници у саобраћају морају да буду одвојени од моторизованих возила. Зато тротоари, пешачке и бициклистичке стазе морају да буду одвојене. Рањиви учесници страдају јер немају зато што немају своју инфраструктуру, то је један од главних узрока страдања. Тако да, осим бахатих возача, саобраћајне културе, неадекватног поступања према пешачком прелазу, имамо и неадекватно саобраћајно планирање и техничко регулисање саобраћаја које није усмерено ка заштити рањивих учесника у саобраћају. У спрези та два фактора имамо изражено страдање у саобраћају и можемо да кажемо да је одговорност саме саобраћајне струке што у научном и стручном раду, као и у јавним наступима, оправдава возаче моторних возила и целокупан ток мисли је да се задовољи потреба моторног саобраћаја – истиче Велић.

Телеграм

БОНУС ВИДЕО: