Између две ватре: зашто су Федералне резерве (ФЕД) САД донеле соломонску одлуку

Фед је на следећем састанку Комитета за отворено тржиште (ФОМЦ) пристао на компромисно решење подизањем базне стопе за 25 поена (0,25 процентних поена) на 4,75-5%. Међутим, то није било довољно за смиривање глобалних финансијских тржишта. Одмах након саопштења председавајућег Џерома Пауела, они су одмах постали малодушни, посебно банкарски цитати. Да ли ће повећање стопе моћи да испуни свој главни задатак – да заустави инфлацију и како ће одлука комитета утицати на руску економију – истражује Известија.

Одржавајте несигурну равнотежу

Чекање на одлуку ФОМЦ-а било је изузетно нервозно. Од претходног сусрета прогнозе су подељене, а оваквог размимоилажења у предвиђањима одавно није било. Аналитичари са приближно једнаким уделима предвидели су паузу у фискалном пооштравању САД , као и повећање од 25 или 50 базних поена. Ова подела мишљења настала је и пре банкарске кризе повезане са колапсом банке Силицијумске долине и проблемима у неколико других кредитних институција. Шта тек рећи о ономе што је почело у последњих неколико недеља. Већ важан састанак одбора изгледао је судбоносно.

Зашто је овај пут било толико важно? Одлуке ФЕД-а, у принципу, имају огроман утицај на стање како на америчким берзама, тако и у широј економији, као и у остатку света. Али сада је ситуација посебна, јер је глобални финансијски сектор у деликатној равнотежи између претње већ заиста озбиљне банкарске кризе и још увек преовлађујуће инфлације.

Потоњи је у фебруару износио 6%, што је, чини се, мало у односу на пре четири-пет месеци. Међутим, важно је да „базна“ инфлација, односно прилагођена променљивим поскупљењима горива и хране, износи 5,5% од ових 6%, што наговештава дугорочни проблем. Да бисте то решили, потребно је да постепено повећавате стопу на најмање 5,5% како би реално остала неутрална (а, како показује пракса, инфлација се може зауставити монетарном политиком тако што ће стопа бити позитивна, односно већа од цене раст). Тако се Фед нашао пред тешким избором одржавања финансијске стабилности и обуздавања инфлације, при чему сва решења нису била довољно добра.

Заиста, задржавање стопе на истом нивоу послало би сигнал да је потенцијална финансијска криза приоритет. Али у стварности, ово би могло изазвати супротан ефекат поред будућег погоршања инфлаторних проблема. Тржишта би ово могла схватити као да је Фед био „лабав” и уплашен банкарских превирања – што значи да је тамо све више него озбиљно. Оштар пораст стопе за 0,5 процентних поена једноставно је могао изазвати панику. Коначно, Соломонова одлука са повећањем стопе од 0,25 процентних поена задржала је притисак на банкарски систем без отклањања инфлаторних проблема. Управо је ова опција изабрана као мање зло.

Врхови су се померили

Уопштено говорећи, садашња ситуација је прилично слична ситуацији пре финансијске кризе 2007-2009. Затим је Фед такође повећао стопе у позадини растуће инфлације. Међутим, овај други је био много слабији, тренутно – готово невидљив (нешто више од 4% у стандарду и нешто више од 3% у “основном” прорачуну). Али сада се регулатор мање плаши понављања приче о Лехман Бротхерс-у и свих наредних догађаја, пошто су банке боље капитализоване и под строжом контролом надзорних органа. Они који не потпадају под овај строги пропис потпали су под расподелу.

Према мишљењу аналитичара ТелеТраде Алексеја Федорова, такво повећање стопе је немогуће „да би се адекватно одговорило на претњу инфлаторног потреса у Сједињеним Државама у наредним месецима“.

– На свап тржишту пре почетка банкарских проблема у САД, повећање од 0,5 процентних поена на састанку од 21. до 22. марта процењено је са вероватноћом од 64%. Али чим су почели догађаји који веома подсећају на кризну 2008. годину, тржишна очекивања су буквално почела да грознице од опкладе на потпуно одбијање повећања до повећања од 0,25 процентних поена, што се на крају и остварило, примећује он.

Саговорник Известија је додао да се као врхунац каматне стопе у Сједињеним Државама сада сматра ниво од 5,25% (вероватноћа 50%), што је много мање од процене пре две недеље (5,50%) и чак не достиже ниво индекса цена потрошње личне потрошње у фебруару на 5,4% на годишњем нивоу.

Истовремено, Федоров сматра да Фед ипак не би могао да приушти веће повећање, јер би то изазвало хистерију и колапс на тржиштима, што би моментално повећало притисак на капитал банкарског сектора и учинило кризу у сектору неизбежном.

– Односно, Фед је својом одлуком некако подржао банке. Међутим, то је истовремено поставило логично питање инвеститорима – ако сезонски опоравак америчке привреде у марту доведе до повећања инфлаторног притиска, да ли ће то значити губитак контроле Фед-а над инфлацијом? Ако јесте, онда то и даље гарантује панику на финансијским тржиштима, и кризу у америчком банкарском сектору, и понављање цикличне кризе 2008-2009.

— По мом мишљењу, напротив, раст стопе у контексту текуће банкарске кризе у САД је веома уздржан. Истовремено, видимо рекордне ињекције у банкарски сектор (више од 300 милијарди долара), што није директно повезано са стопом, али убрзава инфлацију. Дакле, вероватније је да ће досадашњи кумулативни ефекат радити на наставку раста цена“, рекао је за Известију Дмитриј Александров, извршни директор Иволга Цапитал.

Имајте на уму да је чак и ова компромисна опција довела до негативне реакције инвеститора. На пример, индекс широког америчког тржишта С&П 500 пао је за више од процентног поена до краја трговања 22. марта. Међутим, и даље је питање шта је више утицало на то – одлука о подизању стопе или изјава америчке секретарке финансија Џенет Јелен да влада и њене агенције неће гарантовати за све депозите у америчким банкама (као што је био случај са СВБ банком).

Нема директног утицаја

Шта све ово значи за нашу земљу? У прошлости је руско тржиште веома пажљиво пратило спољну ситуацију, међу којима су одлуке ФОМЦ-а биле, наравно, централни догађај. Овога пута Московска берза некако није повратила оно што се значајно дешавало.

– Очигледна корелација између динамике руских берзанских индекса и америчких је смањена, то се десило због чињенице да је главни канал за пренос спољних информација – средства нерезидената из непријатељских земаља у руској имовини – блокиран, напомиње Федоров. .

Али стопа ФРС и монетарна политика америчког регулатора су и даље важни фактори за руско тржиште акција. Тек сада њен утицај има дужи и сложенији канал преноса информација, што значи да је постао мање очигледан, уверен је аналитичар.

– Сада акције ФЕД-а прво утичу на тржишта роба. Најважније нам је тржиште нафте, па тек онда промене на тржиштима роба утичу на руско тржиште. Односно, пре размене санкција 2022. године, нерезиденти из непријатељских земаља су скратили ланац утицаја и одмах заложили акције америчког регулатора у руску имовину. А сада то не могу да ураде, па се ефекат продужава временом, напомиње специјалиста.

Дмитриј Александров је указао и на утицај преко тржишта енергије и других роба.

– Сада нема директног утицаја на руско тржиште, пошто нема међународних играча који би могли да воде арбитражу између тржишта. Међутим, постоји индиректан ефекат: у најмању руку, Русија остаје повезана са целим светом преко курсева и цене енергената, тако да промена кључне стопе ФЕД-а, која утиче на макроекономију у целини, такође доводи до домаћа кретања цена имовине у Русији. На пример, 23. марта смо приметили јачање рубље“, закључио је он.

Васељенска

БОНУС ВИДЕО: