На десетине поремећаја понашања код деце рођене 1999. и касније
мурино(фото:Злочини над Србима)
На десетине поремећаја понашања код деце рођене 1999. и касније.
Да ли сте се икада запитали како масовне несреће и ратови могу да наруше здравље једне нације?
Лесковачки гинеколог др Драган Крстић у докторату о последицама НАТО бомбардовања на труднице и бебе, дао је одговор на то питање. Крстић тврди да деца рођена за време бомбардовања или непосредно по његовом завршетку, имају мањи коефицијент интелигенције, а на обавезном тестирању пред полазак у школу показују мању зрелост, и већу неспремност за упис у први разред.
Овај лекар је радио као гинеколог Опште Болнице Лесковац, која покрива 250.000 пацијената Јабланичког региона, где је имао увид у последице по репродуктивно здравље жена свих узраста, посебно трудница и њихове деце рођене у то време.
Да би истраживање било комплетно, седам година касније, тачније 2006. године, урадио је анализу података добијених од родитеља 700 деце предшколског узраста у диспанзеру лесковачког Дома здравља.
„Добили смо генерацију са 20 поремећаја понашања, повећана је учесталост плачљиве, раздражљиве, стидљиве, несигурне деце, kао и малишана који имају мању склоност ка социјалној интеракцији, са говорним манама, ноћним страховима и проблемима умокравања. Статистички гледано, значајно смањен је број хиперактивне, непослушне, непристојне и агресивне деце“, каже овај доктор и додаје да је код деце рођене непосредно после бомбардовања приметан слабији, одложени утицај ПТСП.
Он додаје да изразито висока учесталост развојних проблема код оних рођених 1999. може да се повеже са утицајем дуготрајне социјалне и економске кризе током деведесетих година.„Неизвесност исхода тромесечног бомбардовања, стрес, страх од бомби и мобилизације мужева, сирене, ломови, неизвесност, изолација, сиромаштво, економско пропадање, пораст криминала у комшилуку…карактерише интензиван психосоцијални стрес целокупног становништва на овом простору. Ни труднице нису биле поштеђене од свега тога, па не чуди да сам регистровао велики број побачаја, дупло више током бомбардовања, поготово велики број до петог месеца трудноће“, објашњава саговорник.
Додаје да број превремених порођаја није био повећан, али да је регистровао да су трудноће краће трајале, што свакако даље утиче на ток порођаја.
„То је довело до тога да смо имали дупло мањи број царских резова, јер краћим трајањем трудноће за само две недеље, на свет стижу бебе од 300, 400 грама мање. Због убрзаног сазревања плућа под утицајем кортизола, та деца не само да су лакше долазила на свет природним вагиналним порођајем, него су парадоксално била и врло витална, са добрим оценама на рођењу. Кортизол иначе и ми лекари дајемо трудницама да би се убрзала зрелост плода када очекујемо превремени порођај. Међутим овај хормон стреса, како су одређене студије показале, смањује дебљину сиве коре мозга и утиче на развој целог организма“, каже Драган Крстић.
Много је фактора у трудноћи који могу да утичу на развој детета. Између осталог, плод у утроби реагује и на мајчине емоције, наглашава саговорник РТ Балкан.„Бавио сам се епигенетиком, науком која проучава утицај спољне средине на развој детета који пресудно формира особине личности, болести и понашање бебе. Отпорношћу на стрес мајка је први степен одбране од нежељених последица на плод. Дете већ у другој половини мајчине трудноће има формиране све емоционалне реакције, може да плаче, да се смеје, стресира, што се види на сваком ултразвуку. Како лимбички систем – сложени део нервног система у коме се формирају емоције, преко хормона хипоталамуса и хипофизе утиче на цео организам у периоду интезивног развоја, то се на крају одрази и на ген и тако преноси на наредне генерације“, прича гинеколог и члан Владине комисије за испитивање последице бомбардовања на здравље становништва.
Закључује да су емоције пожељне када су позитивне, а да у случају оних непријатних долази до опасности по здравље, како мајке, тако и плода.„Хронични психосоцијални стрес мајке током трудноће повећава вероватноћу успореног развоја и учесталост развојних поремећаја у понашању деце, као што су: смањење репродуктивне способности, сексуалне оријентације, склоности болестима, скраћење просечне дужине живота, појаве шизофреније итд.“, прича наш саговорник наводећи да ће последице бомбардовања могу видети кроз покољења која долазе.
Грујичић: Учестале ретке болести и аутоимуна обољења
На закључак да смо дужни да испитамо штетност НАТО бомбардовања, како би спекулације и бројна нагађања о нарушеном здрављу становништва Србије добила званичну потврду, у недавном интервјуу за РТ Балкан указала је и министарка здравља Даница Грујичић.
„Неколико година, обично од пет до седам од неког нуклеарног акцидента, а експлозија пројектила са осиромашеним уранијумом то јесте, долази до оштећења оних ткива у људском и животињском организму која су најосетљивија, а то су репродуктивни органи и костна срж. Ми заиста имамо пораст не само болести, него и морталитета. Расте број оболелих од леукемија, а 10, 15 година након бомбардовања већи је број оболелих од солидних тумора. Приметили смо патолошке трудноће, генетске поремећаје код деце, све више ретких болести, као и аутоимуних обољења код младих који изгледају здраво и не знају шта им је…“, нагласила је министарка.
Чикарић: Имаћемо потомке са психофизичким деформацијама
На ово стање упозоравао је и наш водећи онколог радиолог, проф. др Слободан Чикарић, некадашњи председник Друштва за борбу против рака Србије.
„Ти мудраци што филозофирају не верујући у штетност осиромашеног уранијума не знају основно правило радио-биологије – тзв. стохастички закон, по којем не постоји минимални праг дозе за канцерогенезу и мутацију генома јајних ћелија и тестиса због које се рађају потомци са психофизичким деформацијама. Свака доза, па чак и најмања, изазива канцерогенезу и мутацију генома. Питање је и повећања стерилитета. Појава потомака са психофизичким деформацијама је последица дејства уранијума 238. Рађају се деца без руку, очију, мозга, јавља се малоумност, идиотија… Нарочито ако су трудне жене удисале или јеле загађену храну“, говорио је он још 2018. године.
Бонус видео
За више вести из Србије и света на ове и сличне теме, придружите нам се на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Вајберу, Телеграму, Вконтакту, Вотсапу и Јутјубу.
