Пут у ад: опит умирања знаменитих атеиста

Једном је група учених људи провела истраживање, како су умирали знаменити људи, који нису веровали у Бога, шта су они говорили пред смрт. Резултати тих истраживања показали су се прилично занимљиви.

Волтер – велики подругљивац. Код њега је био ужасан крај. Његова медицинска сестра је говорила: „За сав новац Европе ја не бих желела да видим такву смрт, каква је она била код Волтера, – смрт неверника“. Волтер је сву ноћ викао о помиловању.

Давид Хјум – атеист. Пред смрт он је постојано викао: „Ја се налазим у пламену!“ Његово очајање је било ужасно.

Наполеон – император. Његов лекар је писао: „Император је умро усамљен, од свих остављен. Његова предсмртна борба је била ужасна“.

Карл 9-ти: „Ја сам погинуо. Ја сам јасно тога свестан“.

Гобс – енглески философ: „Ја стојим пред страшним скоком у таму“.

Волфганг Гете: „Више светлости!“

Фридрих Ниче – умро је сумасшедши (полудео).

Лењин – умро је, будући помрачен у разуму: он је тражио од стола и столица опроштај за своје грехе. Како је то чудно за човека, који је био за милионе људи вођа и идеал.

Зиновјев, саборац Лењина, стрељан је по наредби Стаљина: „Слушај, Израиљу, Господ Бог наш је једини Бог“. Ето последњих речи једног од руководилаца атеистичке државе.

Винстон Черчил – енглески премијер-министар у време Другог светског рата: „Какав сам ја безумник!“

Јагода – глава совјетске тајне полиције: „Мора да има Бог. Он кажњава мене за моје грехе“.

Јарославски – председник атеистичког интернационалног покрета: „Молим, спалите све моје књиге. Погледајте на Светога! Он чека мене већ давно. Он је овде!“

Извор: „Рус-Фронт“

Приредио: Милан Старчевић/Васељенска