Заробљени војник ЈНА сведочио о убиству у логору Ракитје
У Одељењу за ратне злочине Вишег суда у Београду данас је испитивањем сведока настављено суђење некадашњем припаднику Збора народне гарде Бранку Тунићу (59), оптуженом за убиство војника ЈНА Марка Утржана и за злостављање још 14 војника ЈНА у логору Ракитје у Загребу, септембра 1991. године.
Некадашњи војник ЈНА Ж.Ј. навео је да је он био у подруму са Утржаном када је убијен, прецизирајући да је заједно са још једним војником и Утржаном одведен у подрум тог дана, након чега му је мушкарац којег су звали Бранко, претио и ставио пиштољ на слепоочницу.
Након што је њему претио, како каже сведок, Утржана су чувари срушили на земљу и тада је како тврди, окренуо главу и чуо пуцањ, а потом су њега и тог другог војника одвели, док је Утржан остао у подруму.
Сведок је навео да мисли да је Утржана убио човек ког су звали Бранко, али да није сигуран да ли је он био Албанац или муслимански Босанац, додајући да је Бранко некад причао албански, а некад хрватски.
Ж.Ј. је навео да је касније чуо причу да је Утржан страдао у борби, што, како тврди није истина, додајући да је Утржан био миран, поштен и да није био агресиван.
Детаљно је описао на који начин су их припадници хрватског такозваног Збора народне гарде водили у подрум, где су их, како тврди сведок, тукли чиме су стигли.
Суђење се наставља 24. маја испитивањем сведока.
Тунићу се суди у одсуству, јер није доступан правосудним органима Србије. Он је пореклом с Косова и Метохије, из општине Витина, а сада живи у Хрватској.
Према потврђеној оптужници Тужилаштва за ратне злочине Србије, у коју је Танјуг имао увид, Тунић се терети да је од 14. септембра до 1. октобра 1991. године у Загребу, као припадник Зенга, заједно са више НН припадника исте јединице, кршио правила међународног права за време оружаног сукоба који је тада постојао у Републици Хрватској.
Овај сукоб, како се наводи, није имао карактер међународног сукоба, а водио се између снага Југословенске Народне Армије, са једне стране, и хрватских оружаних формација у коју су спадале јединице тзв. ЗНГ и Министарства унутрашњих послова МУП Хрватске, са друге стране.
Тунић и остала НН лица извршила су ратни злочин против ратних заробљеника, односно према војницима на редовном одслужењу војног рока у ЈНА, који су претходно положили оружје и предали се.
Заробљени војници су спроведени у објекат Зенги и МУП-а Хрватске у насељу Ракитје, где их је Тунић застрашивао, мучио, телесно повређивао, те поступао на нарочито увредљив и понижавајући начин, а једног војника ЈНА је убио хицем из пиштоља.
Он је, према оптужници, у више наврата у просторијама у којима су заробљеници боравили, обедовали и у подрумским просторијама, оштећене М.У, Ж.Л, Т.Н, Р.Д, Д.Д, Ж.Ј, Б.Б, М.П, С.А, Д.С, П.С, Г.М, Г.С. и Г.Г. тукао кундаком оружја, рукама и ногама по глави и телу, те гуменом палицом по леђима и табанима.
Везивао их је лисицама и приморавао да легну на тло, а затим их газио чизмама и скакао по њима, претио им ножем да ће им извадити очи и да ће их заклати, репетирао оружје на њих, стављао им цев оружја у уста и на слепоочницу, претећи им убиством, гасио им цигарете по телу и мокрио по њима.
„Све то је за последицу имало повреде телесног интегритета, тешке физичке и психичке трауме, патње и понижавање оштећених”, навело је тужилаштво.
Потом је 30. септембра 1991. године, приликом батињања војника М.У, Тунић из пиштоља испалио хитац њему у главу, наневши му прострелну рану главе, којој је младић подлегао на лицу места.
Пуномоћник оштећених, адвокат Душан Братић, каже за Танјуг да се након писања медија о овом слуцају, јавило још шест људи који су злостављани у Ракитју од стране овог оптуженог. Један од тих оштећених је држављанин Северне Македоније, а један Босне и Херцеговине, прецизира Братић.
БОНУС ВИДЕО:
За више вести из Србије и света на ове и сличне теме, придружите нам се на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Вајберу, Телеграму, Вконтакту, Вотсапу и Јутјубу.