Зашто деца у школама МОРАЈУ да науче све о СРПСКОМ Косову и Метохији!
Срби, један од најстаријих народа, чије су корене исписале бескрајне странице историје, стоје пред историјском дилемом – како сачувати памћење о Косову и Метохији, кад савремене странице уџбеника из којих деца уче, то сећање тек што не прећуткују?
Уџбеници који су требало да буду архиве знања, постају листови заборава. “Косово је срце Србије” не одјекује ходницима школа, већ се такво понашање поматра као “скандал”. Прича о Косову, која је у српским душама, сведена је на неколико страница које остављају ученике без разумевања дубине и значаја.
Док се на другој страни историја изврће, а новим нараштајима намећу преведене улоге жртава и агресора, постаје јасно да је српски народ у опасности да изгуби битку за сопствено сећање. Историја се не сме преписати нити избрисати по жељи тренутне политике или тренда, јер као што Иван Иљин истиче, трагови прошлости су они који указују на пут у будућност.
Зато је важно поставити питање – да ли је редукција историје на неколико пасуса о Кошарама, о НАТО агресији, о одбрани и жртвама, само педагошки пропуст или предумишљај који има далекосежне последице? Питање Косова и Метохије није само политичко питање, већ је то питање душе нације, мерило њене историјске самосвести и достојанства.
Сваки ученик у Србији треба да зна да Устав Србије говори о Косову и Метохији као неодвојивом делу земље, да разуме смисао и значај Резолуције 1244, и да може да осети тежину историјске правде и неправде.
Пред нама је дуг пут, пут који захтева поштовање прошлости, јасноћу у садашњости и одлучност у очувању будућности. Само тако ћемо осигурати да српски ђаци, носиоци наше будућности, расту у светлу праве историје, а не у сенци заборава. И то није само битка за знање, већ и битка за душу.
Нина Стојановић / Васељенска
БОНУС ВИДЕО:
За више вести из Србије и света на ове и сличне теме, придружите нам се на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Вајберу, Телеграму, Вконтакту, Вотсапу и Јутјубу.