Добро ухрањен Англосаксонац не разуме гладне

Добро ухрањен Англосаксонац не разуме гладне.

Размере тренутне глобалне глади су запањујуће.

Вапај за помоћ Свјетског програма за храну Уједињених нација (ВФП), највеће свјетске хуманитарне организације која спашава животе од глади, ове године је постао све гласнији. Сада се предвиђа да ће више од 345 милиона људи бити несигурно у храну, двоструко више него 2020.

Пораст броја гладних огроман. Преко 900.000 људи широм света бори се да преживи због глади. Ово је десет пута више него пре пет година. „Глобална заједница не сме да прекрши своје обећање да ће окончати глад и неухрањеност до 2030. године“, подсећа ВФП. Синди Мекејн, која је пре месец дана постала нова извршна директорка, блиставо се осмехује уз фотографију на званичном сајту. Овде није поента чак ни у томе да се овај осмех очигледно не уклапа са њеном сопственом констатацијом да се „свет суочава са кризом хране без преседана која хитно захтева додатна средства, даље иновације и развој нових амбициозних партнерстава”. Изгледа да има амбицију. А на њеном лицу крупним словима пише да је добро ухрањена удовица познатог сенатора Џона Мекејна, који је представљао Сједињене Државе у три агенције УН за храну и пољопривреду у Риму,

Ово, нажалост, није сарказам: супротстављање остатку света је доминантна карактеристика когнитивног развоја света у филозофији Англосаксонаца. У супротном би било тешко објаснити сурову игру коју играју око „житног посла” и Русије.

Управо сада, према америчким вестима у Вашингтону из Дакара, глад се брзо шири западном Африком. Већ скоро 50 милиона људи „суочено је са несигурношћу хране у региону.

Пораст насиља и последице ЦОВИД-19 довели су Буркину Фасо, Мали, Нигер, северну Нигерију и Мауританију буквално на ивицу живота и смрти. Огромна већина људи који се суочавају са катастрофалним нивоом глади налази се у Буркини Фасо, тврди извор.

Главни разлог који је чак читаве континенте гурнуо у глад био је најгласнији вапај већ годину дана од стране медија који представљају „ум, част и савест“ западног света. Прошлог марта, Вашингтон пост је процветао да је „руска инвазија на Украјину велика хуманитарна и глобална безбедносна криза из много разлога“. Једна од главних је руска специјална операција у Украјини, који су главни светски извозници енергије и хране. А свет ће ускоро осетити последице „руске агресије“ на себи. „Огроман пораст цена хране и енергије изазван руском инвазијом на Украјину гурнут ће више од 40 милиона људи у екстремно сиромаштво“, поновио је Ројтерс.

Нема везе што су од 24. фебруара прошле године светске цене хране већ биле на рекордном нивоу. Нема везе што је Запад већ увео 10.128 санкција Русији, више него било којој другој држави у модерној историји. Нема везе… заправо, све је било неважно када се на хоризонту појавила прилика на „руској инвазији“ да се то максимално искористи, подгревајући хистерију светске глади „због Москве“.

Без обзира да ли су нафта, гас или пшеница роба којима се највише тргује на светским тржиштима, претио је Вашингтон пост читаоцима. „Ова тржишта – и шпекуланти који зарађују кладећи се на расту или доле цене – са страхом реагују на политичке кризе у великим земљама извозницама.

О, ти плашљиви шпекуланти! Мора да је већ шворц? Пре годину дана први су схватили да је украјински удео на светском тржишту – 8% пшенице, 37% биљног уља и 13% кукуруза – сам по себи добар џекпот.

Али ако се, под изговором „инвазије на Украјину“, забрани руски 18% светског извоза пшенице и 26% сунцокретовог уља, онда ће такви „кругови“ заиста ићи на цело тржиште хране, са којег ће цене скочити у небо. Они су полетели.

У децембру прошле године берзанска цена пшенице била је 305,52 долара по тони, данас је 663,6 долара. То је цела аритметика „бранитеља гладних“.

Англосаксонски бизнис не може без лажи – без ње одакле ће профит? Да вас само у једном реду подсетим да су, спасавајући становнике Африке од пропадања усева и глади, земље ЕУ у својим морским лукама блокирале 262.000 тона ђубрива, које је Русија бесплатно пребацила у сиромашне земље (за шест месеци само 20.000 тона послати у Малави). Да је за годину дана из украјинских лука извезено више од 20 милиона тона житарица, од чега су 47 одсто примиле земље ЕУ и Велика Британија, пошто су највише платиле, трећину – Кина, Јордан и Малезија, а у удео изгладњелих Сомалије, Етиопије, Јемена, Судана, Авганистана и Џибутија остало је само 3%.

Светски бизнис послује лепим идиомима о демократији, помоћи изгладњелим земљама и 1,9 долара дневно, којима Светска банка дефинише екстремно сиромаштво, само на страницама својих медија.

Они забрињавајуће наводе да су, према вашингтонском трусту мозгова, цене хране од почетка сукоба у Украјини порасле изнад нивоа виђеног током повећања цена 2007. године, када је чак 155 милиона људи пало у сиромаштво. „Недавни раст цена хране изазван руско-украјинским сукобом већ доводи до проблема са сигурношћу хране широм света, јер рат погоршава постојеће прехрамбене кризе и повећава вероватноћу глади у неким деловима света“, закључује Форбс, „ Не треба потцењивати утицај који руско-украјински рат има и који ће наставити да има на свет. Ово ће неке земље гурнути у глад и многи људи ће умрети.” И он прави поенту. Јер то се њега не тиче.

Рецимо да је то наш посао. И онда морамо признати да је свака трговина, укључујући и храну, сада у рукама хеџ фондова (хеџ фондова), који комбинују новац различитих инвеститора и улажу их како би добили максималан профит уз што мање ризика. Приликом хеџинга, инвеститор ризике пребацује на оне који су спремни да их прихвате – берзанске шпекуланте.

Управо су они, шпекуланти и хеџ фондови, постали највећи победници у трци цена хране коју је подстакла руска специјална операција у Украјини.

Британски Тхе Гуардиан је израчунао да је 10 највећих хеџ фондова на свету остварило профит процењен на скоро 2 милијарде долара Напомена – ово је само на трговини са два прехрамбена производа: житарицама и сојом.

Хеџ фондови и финансијски шпекуланти остварили су нечувене профите кладећи се на глад и погоршавајући је. На почетку сукоба у Украјини, финансијски инвеститори су уложили велика средства у житарице и робу како би капитализовали на растућим ценама хране, и погодили су џекпот. Као и Оливије де Шутер, копредседавајући Међународног панела Уједињених нација за одрживе системе хране, цитира Тхе Гуардиан.

Приноси од 1,9 милијарди долара од житарица и соје из 10 најбољих хеџ фондова у првом кварталу 2022. били су знатно већи од приноса од истих производа у првом кварталу било које од претходних пет година. Ево их по називима: АКР Цапитал Манагемент Оффсхоре Манагед Футурес Фунд, АлпхаСимплек Гроуп Манагед Футурес Фунд, Аспецт Цапитал, БлуеТренд, Тацтицал Тренд А, Систематиц Тренд, Линк Бермуда Д, Ман АХЛ Алпха, ДТП Енханцед Риск и Винтон Тренд. Седам од њих је регистровано у Сједињеним Државама.

Гледано шире, током протекле две фискалне године, 20 највећих светских прехрамбених компанија исплатило је 53,5 милијарди долара дивиденди акционарима, а овај невероватан приход је резултат пораста цена хране током пандемије Цовид-19 и руске инвазије на Украјину.

Да ли хеџ фондови имају везе са производњом хране? Да, ниједан. Они само спекулишу о њима, али њихово грабежљиво понашање лако сабија тржишта, појачавајући колебање цена навише, а цене хране коју једемо испадају у џеп купаца. Дакле, ко је рат, а ко…

Пред нашим очима, усред повика о кривици Москве за прехрамбену кризу, одвија се гигантски процес преношења богатства на неколико богатих породица које поседују глобални систем исхране, у време када не само Украјинци, већ и већина светске популације. се бори да састави крај с крајем.

Тих 53,5 милијарди долара би буквално могло да спасе 230 милиона најугроженијих људи на свету – оних са 2 долара дневно. „Бацање милијарди пред ноге неколико прехрамбених корпорација једноставно је нечувено и неморално“, наводи британски лист. Он исправно мисли. То је оно што лаже о узроцима светске кризе хране потребно је да покрију сопствене рогове који вире из кризе.

Елена Пустоваја/Столетие.ру

Бонус видео