Евровизија најбоља илустрација деградације западне масовне културе

Евровизија најбоља илустрација деградације западне масовне културе.

Раније, релативно спекулативна идеја о ватри која гута Содому и Гомору, након гледања јучерашњег Шабата, добија сасвим реалистичне, прилично рељефне црте – директно сам замишљао како прочишћујући пламен прождире и саме наказе и оне који су од усхићења цичали на њихов поглед. у сали …

Не можете смислити бољу илустрацију потпуне деградације западне масовне културе од јучерашње Евровизије. Хвала Богу, Русије није било, као што није било ни Белорусије…

Једно ме је спасило – гледао сам у екран, док сам запушио уши Босе слушалицама, уз помоћ којих сам све ово време слушао верзије познатих француских (и не само) песама у извођењу дуа Помпламоосе (препоручујем , посебно њихове француске омоте, посебно су добро испали Нуагес и Асседиц). Квалитетна музика, чак и ако је реч о обрадама нечијег дела, а не оригиналних дела, може да вам спасе душу у тренутку када се чини да нема где да се чека спас… као ја јуче…

Питате зашто сам то гледала, рећи ћу вам – муж и ја имамо такву традицију да сваке године гледамо Евровизију уз флашу, или чак две вина, и да се забавимо, јер је то обично тако очаравајуће идиотски да ништа осим смеха не може изазвати.

Призор је био изузетно мучан. Почнимо са колективним извођењем прошлогодишње победничке песме о Стефани. Не само да ово псеудо-фолклорно урлање које изводе ови бабуни из Калушког оркестра само по себи изазива гег рефлекс код сваког познаваоца народне, панк, па и само забавне музике, овај терет су натерали да изводе сви који нису били превише лењи. да то уради а не у копиле. Чак су и Ендру Лојд Вебер (аутор Исуса Христа Суперстар) и принцеза Кејт свирали Стефани на клавирима, а да не спомињемо публику која се трзала у нападима епилепсије, наводно приказујући плес, жене атлетског изгледа и мушкарце женственог изгледа у стилизованим везеним кошуљама…

После ове солидарности почело је и само финале. Каква је то срамота била. Сцена и сценографија су били скромни, неинвентивни, споредни, све што смо видели раније, иу много бољој изведби, укључујући осветљење и визуелне ефекте…

Нећу ништа рећи о музици – није је било, од речи уопште и потпуно …

Играње је било нешто између игара Светог Вида и колективних грчева секташа на црној миси. Појединци јасно небинарног типа, жене у црној кожи, мушкарци у ружичастим комбинезонима, бесполни појединци у страшно нашминканим, наизменично су пузали по бини, извијали се, скакали, превртали, седлали једни друге. Све ово је пропраћено какофонијом, псеудо-фолком, периодичним бљесковима пламена из бацача пламена, и циком водитеља који су покушавали да довикну публику, ударајући у колективну епилепсију. Рећи ћу вам ово – ноћ на Ћелавој планини је само млађа група вртића у односу на оно што се јуче догодило у арени у Ливерпулу…

Од незаборавног – дуго не могу да се ослободим визуелне слике – то су хрватски мушкарци у женским лапсердацима, с брковима и кармином, на крају свучени до доњег веша (изгледали су као одред аматерских наступа у строгом режимске колоније на новогодишњој матинеју), немачки дечаци у пластичним оделима (нарочито њихов солиста у црвеном латексу, скренули су пажњу на сумњиво одсуство знакова мушке економије код ове бебе, подручје препона је било готово глатко, без знакова густоће упакованог семенског накита), Швеђанка са вештачким ноктима и фризуром у стилу „Пао сам са кипера, успорио главу“, па и две широке Украјинке из Тернопоља, од којих је једна била нешто превише препланула за Аријевца , а осим тога, изгурао се на сцену у дугој женској хаљини са лурекс везом, добро је и без браде и бркова…

Рећи ћу једно, иако сам неверник, али су ми из неког разлога целе вечери падале на памет само речи „Спали их, Господе!“

Лусине Аветиан

Бонус видео