ЗАKЛЕТВА

Заклетва, као морално обавезивање на одређено чињење, нечињење или понашање појединца или групе, егзистира од паганских времена. Заклетвом се обавезивало боговима, саплеменицима, вољеним особама. Тако су се некако заклетве и поделиле на верске, друштвене, личне… Заклињем се да ћу… Заклињем се да нећу…

Развој цивилизације и организованог људског друштва развио је облик обавезивања појединаца којима се од чланова друштва поверавају посебна овлашћења. Заклињу се изабрани представници народа, председници држава, премијери и министри… Заклињу се и сведоци пред судом. То је нека врста моралне гаранције да ће поверено му обављати у свему како ваља и наредује. Заклиње се пред скупштином, на библији или курану, са руком на срцу… Сваки од тих ритуала је јавно обавезивање.

У овим новим временима појављује се сурогат заклетви. Она је ваљда застарели обичај, па је сада довољно “конституисање” без заклетве. Нова времена, нови обичаји. Нећемо се ваљда више заклињати, а и коме? Недостатак заклетве је направио забуну. Kоме у оваквој конститутивној ситуацији обећати савесност?

Још нам није избледела слика две, до скоро заменице, а од скора тужиље са амбасадором водеће силе НАТО-а, на дан почетка бомбардовања овог несрећног народа, а већ данас нам се тужилачка организација смеши у лице са нове фотографије – новог доказа своје “самосталности”.

Председник и потпредседник Високог тужилачког савета, саопштавају јавности, да су данас положили заклетву…или нешто тако, високом представнику ЕУ у Србији и његовим помоћницима или заменицима… Не замерите за не баш најбоље разумевање самохвалисавог саопштења ВСТ-а. За разумевање је потребна свест, а до моје овако нешто не допире.

Највиши представници, највишег јавнотужилачког тела у земљи Србији, на поклоњењу и прошњи милостиње (праћене кроз нове пројекте), код дипломатских представника страних држава и организација. Самосталан од народа и сопствене државе, Високи савет тужилаштва одмах након конституисања обиграва стране амбасаде!

Да би грађани боље разумели, то су ти исти због којих смо ишли на рефередум и мењали Устав у убеђењу да ћемо на тај начин помоћи независном судству и самосталном тужилаштву. Изгледа смо само делимично успели. ВСТ је постао самосталан од своје државе и свог народа, али не и од спољашњих финансијера и пројектаната. До недавно се јавност згражавала подношењу извештаја о раду тужилаштва за ратне злочине амбасади САД од стране бившег тужиоца Вукчевића, а тужилаштво нас изнова и изнова изненађује својим схватањем “потреба промене правне културе”, ма шта то значило. Да су се господа из ВСТ срели са републичком, сада врховном јавном тужиљом, па и министарком правде, својим колегама о чијој ће судбини одлучивати и са њима се сликали, могло би се разумети. Али шта они траже са странцима, макар и дипломатама, није сасвим јасно. Нове пројекте, који повлаче нове паре из разних, често не баш чистих фондова? Едукацију из области промене свести и “правне културе”? (Ваљда су сви остали, ван ВСТ, правно некултурни?) Или можда слика са ЕУ намесницима значи: ми смо сада недодирљиви, а шта и како ћемо радити, рећи ће нам они који то знају боље, а то су стране дипломате? Да су се случајно ВСТ-овци срели са рецимо председником скупштине која их је (бар неке) бирала, на сва звона би звонило о нарушавању њихове самосталности.

Поставља се логично питање: да ли ће ВСТ бирати тужиоце у ЕУ, или ће ЕУ преко њих бирати тужиоце у Србији? Било како било, Србија свакога дана у сваком погледу све више губи и оно мало суверенитета у који се толико заклињемо.

А ви господо истакнути самосталци и остали, ако вас је неко погрешно поучио да се заклињете странцима а не свом народу, имате частан излаз. Оставке су за ЉУДЕ.

Адвокат Горан Петронијевић

БОНУС ВИДЕО: