Како је хрватска држава створена више пута

Како је хрватска држава створена више пута.

Збрка са датумима и догађајима збуњује и свађа политичаре а засмејава народ, три пута је мењан датум почетка хрватске државе, а осим дана државности славио се и дан независности.

Није баш као у квизу „Милионер”, сви одговори у овом случају могу да буду тачни, или ниједан. Или само онај који понуди „пријатељ“ али и водитељ може по свом нахођењу да преокрене ситуацију.

У Хрватској су, наиме, 30. маја обележили Дан државности, али у свечаности ни ове године није учествовао председник Зоран Милановић коме је, као и већем делу јавности, споран датум прославе.

Дан државности се одлуком владе премијера и председника Хрватске демократске заједнице (ХДЗ) Андреја Пленковића од 2020. обележава у спомен на конституисање прве изабране вишестраначке скупштине, или како они кажу, сабора – 30. маја 1990. године.

И тако су на годишњицу пљуштале увреде. Председник хрватског сабора Гордан Јандроковић и премијер Андреј Пленковић положили су венце код споменика домовини а у изјави за медије, Пленковић као главну причу је искористио да оплете по Милановићу, како је „срамотно” што шеф државе не поштује обележавање Дана државности.

Милановић је у свом маниру узвратио. Сматра да је реч о празнику ХДЗ-а и да би из историјских разлога Дан државности и даље требало да буде 25. јуна, на дан када је Сабор 1991. донео одлуку о покретању поступка раздруживања од осталих југословенских република. Тај се датум као Дан државности славио од 2001.

 

Уместо на прослави Дана државности, Милановић је ове године одлучио да учествује у прослави Дана општине Омишаљ.

И наравно, Милановић је из Омишља где је дошао на свечану седницу општине, објаснио је да је то празник који је ХДЗ изгласао себи. Запитао се како дан може да буде Дан државности кад је, како је навео, хрватска држава старија од тога.

„Ово није никакав хрватски празник. Ово је празник који је био спомендан Сабора 20 година. Првих десет година је слављен тај Дан државности, који је промењен 2001. године. Усвојен је нови Дан државности, 25. јун, који није савршен, али то је датум хрватског референдума о изласку из Југославије”, рекао је, па је оптужио премијера Пленковића да се спрда с државом.

“Ни Санадер који је имао велики его, то није направио. Није то направила ни Јадранка Косор. Ни Карамарку који је имао чудну политичку путању. Никад није говорио о томе. Дошао је дечко из Брисела да мења хрватску историју. Па нисмо ми остали, будале”, казао је Милановић.

Напоменуо је да ни 25.6. који се славио као Дан државности 20 година, није баш идеалан датум, ако ће се говорити о државности.

„Независност, као пресудну фазу државности, остварили смо  8. 10. 1991. и то смо славили као Дан независности, а Пленковић је то укинуо да би се доказао као љути Хрват. Неко му је то пре четири године пришапнуо и сада злоставља целу хрватску јавност, и мене и вас. И након четири године питате ме зашто сам овде, међу бодулима, где сам одрастао, а што нисам с позерима и шминкерима у ХНК на концерту. Па то није Дан државности”, поновио је Милановић.

За разлику од председника, Пленковић је честитао грађанима рекавши да је реч о кључном датуму за све хрватске институције и да је важно да га сви поштују.

Он је оштро критиковао председника и рекао да је „срамотно” што он не признаје тај датум, већ га сматра празником ХДЗ-а.

„То је питање које медији треба да потежу и питају га какав је то председник који не поштује Дан државности своје државе. Мислим да је то случај без преседана и не знам ни за једног другог таквог председника у свету”, рекао је Пленковић новинарима у Загребу.

Он је критиковао и опозицију, рекaвши да је на државној свечаности било свега неколико опозиционих посланика.

На друштвеним мрежама ово препуцавање и игра датумима оцењено је као „огледало државе” а многи предлажу компромис – да се слави трећи датум као дан државности – 1. травањ (април, у преводу) са свим карактеристика које се везују за тај датум… Било је и предлога да се између 30.маја И 25. јуна нађе средина, на пример 12. јун, па да буду “све стране задовољне”. Разлог виде и у томе што је „господин ударио на друга”.  Да ни квизомани не знају тачан одговор… Али, највише је оних који су коментарисали да „каква је држава, такви су јој и празници, збркани”. Политичке и остале смицалице с датумима засмејавају и збуњују народ. Али и више од тога.

Озрен Милановић/Политика

Бонус видео