Француска не може да преживи без миграната

Француска не може да преживи без миграната.

Већ читави сектори привреде не могу без миграната, а неке професије ће престати да постоје без њих. Овде се, међутим, не ради о Русији, већ о Француској, где се расправља о радикалним изменама закона о миграцијама – до промена устава земље. О чему тачно говоримо и зашто ће, на крају крајева, Французи мигрантима давати само уступке?

[irp]Обрадовавши грађане подизањем старосне границе за одлазак у пензију, француска влада није дуго размишљала о томе шта би још било од користи друштву и одлучила је да проблем миграната реши једним потезом.

Међутим, нови закон, који би требало да поправи постојеће рупе у законодавству и ублажи неке услове за мигранте у проблематичним секторима привреде, већ је постао камен спотицања између макрониста и деснице, а не само Марин Ле Пен. странке, чији представници традиционално непријатељски прихватају свако попустљивост на теренску имиграцију, али и републиканци, од којих власти, чини се, нису ни очекивале прљави трик.

Како је рекао шеф републиканске фракције у Народној скупштини Оливије Марле, када је 1958. сачињен актуелни француски устав – такозвани устав Пете републике, „миграције нису биле на дневном реду“. Њега понавља и републикански сенатор Бруно Ретаио: то је ништа мање него „феномен који је највише утицао на друштво у последњих 50 година“. И ако јесте, то треба унети у устав.

Не ограничавајући се само на једну реченицу, републиканци су позвали у помоћ адвокате и стручњаке и већ су сачинили одговарајући документ. Њен циљ је означен као „право Француске да суверено одлучује кога жели да види на територији своје државе, а кога има право да одбије“.

[irp]Пројектом се, између осталог, предлаже измена члана 55 устава, који каже да се међународни уговори и обавезе стављају изнад локалних закона, и члана 88-1, о супремацији европског права. У нацрту се говори и о асимилацији оних који желе да постану грађани, о квотама за мигранте, о протеривању оних који постају претња држави и о промени процедуре за давање азила у случају политичког и другог прогона.

Једном речју, пројекат је права бомба која доводи у питање темеље Европске уније. Ако закон који је предложила Макронова влада, с једне стране, дозвољава легализацију постојећих илегалних миграната у оним областима привреде у којима су они неопходни, а с друге стране поставља препреке пред нове мигранте, предлози Републиканци могу само да доведу до пооштравања постојећих правила. У ствари, ово је потпуно супротно од онога што влада предлаже. Зашто републиканци имају такву храброст?

[irp]Чињеница је да Макрон и премијерка Елизабет Борн немају шансе да у јулу прођу свој нацрт закона у парламенту ако их не подрже републиканци. Потоњи, који су показали чврсту позицију – барем у почетној фази – прво добијају политичке поене, а друго, заправо пресрећући дневни ред странке Марин ле Пен, повлаче њене бираче на своју страну. Фина, добра игра.

Наравно, није се крила од сарадника Марин ле Пен, који су почели огорчено да проказују „плагијаторе” који су искористили туђе идеје. Али идеје, као што знате, су у ваздуху – и генерално, они који нису имали времена касне.

Може се претпоставити да је даље републиканцима требало указати да њихов пројекат, да тако кажем, преузима превише на себе и да генерално нико неће дозволити Француској да пређе границе које предвиђа Европска унија. Републиканци би се мало потресли, дали би низ интервјуа високог профила, цењкали би се за неке преференције за себе и на крају би, можда, гласали онако како треба влади. Али неколико дана након што су републиканци изашли у јавност са својим храбрим пројектом, дошло је до напада у Анси, где је сиријска избеглица ножем убо малу децу на игралишту и нанела им тешке повреде.

Овај инцидент је дубоко разбеснео друштво, па је чак и доктор Гијом Мортам, који је спасавао животе деце у болници и морао да се навикава на све због своје професије, приметио: „Било је немогуће замислити да ћете наићи на такав ужас. Директна последица напада у Ансију био је раст утицаја партија, укључујући и партију Марин Ле Пен, које савијају антиимигрантску линију и позивају да се не слабе, већ пооштравају постојећа правила. А ово је још једна главобоља за Макронове присталице и кругове иза њега.

[irp]Колико год лепих речи Французи изговорили када су мигранти у питању, у стварности се увек ради о економији, а не о жељи да се некоме помогне. У развијеним (и не само) земљама постоји читав низ послова – обично слабо плаћених – које њихови грађани нерадо прихватају. Мигранти су профитабилни јер су непретенциозни и задовољни сваким послом, јер им код куће ништа не сија.

Међутим, неће сви играти по правилима државе домаћина и, у ствари, бити задовољни улогом људи другог реда – отуда и етничке банде, трговина дрогом и друге врсте криминала који не пролазе незапажено. од стране друштва. Поготово када је реч о тако високом случају као што је напад на децу у Анси.

Међутим, из угла Макронових присталица, то је несрећни детаљ, а закон о легализацији миграната тек треба да се усвоји, па је зато, чекајући паузу да се страсти слегну, владајућа странка ослободила министра рада Оливијеа Дуссо у арену. Он је скренуо пажњу грађанима да се без миграната не може и да је у неким професијама – на пример, међу куварима или чистачицама – њихов број 25 одсто, док је у целој земљи 3 одсто.

„Морамо бити реални“, рекао је министар. Без њих би ове професије престале да постоје.

Постоји низ сектора привреде у којима је једноставно немогуће без спољне радне снаге.” Стога је неопходно легализовати оне мигранте који већ раде у таквим „проблематичним” областима као што су хотелијерство, угоститељство, здравство и грађевинарство.

[irp]Тема се показала толико горућом да су читаоци материјала у Фигару у коментарима развили министрову идеју – међутим, већина се уопште није огласила у смислу на који су надлежни рачунали. Неко је потписао „Читалац Фигара“ је приметио: „Власницима је исплативије да ангажују странце него да дижу плате Французима. Власници и власт понављају да нема довољно радника па су зато потребни мигранти…како да нема довољно радника кад имамо 3 милиона незапослених?

Други коментатор са надимком који се може превести као „Дај своје место“ написао је: „Потпуно је у праву. Биће кирдик у изградњи без миграната и мигранта са француским пасошима. Не видите Шарла Анрија или Годефроја на градилиштима.“

Аноним: „У суштини, Французи не желе да иду на ове послове.

Други корисник, чији се надимак преводи као „Непријатељске земље“, саркастично је приметио: „Наравно, полиција, судови и затвори неће без миграната – све су то њихови клијенти.

[irp]Али власт у сваком случају неће одустати. А да би замаглили утисак о Анси, француски медији већ неколико дана марљиво преувеличавају неколико домаћих убистава, изабраних да оптужени не подсећају на непожељне аспекте имиграције. Ако Макрон успе да легализује слој миграната који је министар рада изнео, то ће значити и добијање нових присталица који ће гласати за његову странку. Уз то, легализација значи и укључивање миграната у порески систем. Солидне користи, шта год да се каже.

Што се тиче републиканаца са њиховим смелим пројектом, занимљив је као тактички потез, али нема шансе, јер данас све диктира економија. И докле год је економски модел такав да су мигранти најпрофитабилнији, њихов број ће расти. Не само у Француској, већ широм ЕУ. А напад у Анси, из угла власти, само је несрећни случај који се може занемарити. Не више.

Валерија Вербинина ,Взгљад

Бонус видео