Теоријом да човек и ХААРП мењају климу, богати шире страх у народу

У основи теорија завере о томе да људи мењају временске прилике уз помоћ инструмената као што је ХААРП, стоје политички и економски интереси богатих земаља, који грађане желе да држе у страху и на тај начин се и даље богате на рачун сиромашних, каже метеоролог Недељко Тодоровић у емисији „Енергија Спутњика“, коју уређује и води Јелица Путниковић.

Према његовим речима, метеорологија је сложена наука, која захтева познавање математике, све области физике (термодинамику, атомску физику, механику, електромагнетизам…), како би могли да се тумаче догађаји у атмосфери. Већина грађана нема тај ниво знања како би могли да разумеју те процесе.

„С те стране, грађани не могу да разумеју све детаље. Али, када се неко као „стручњак“ помало упетља у објашњавање процеса у атмосфери, не познајући довољно проблематику, онда, уз доста маште, испадне нека „теорија“ или „хипотеза“ о човековим великим моћима да може да мења облаке, да кажем и климу“, каже он.

Зашто човек не може да утиче на промену времена

Човек, истиче Тодоровић, има ограничене могућности утицаја на временске прилике. Он може да их мења, али само на микроплану. Тако може да растерује маглу на аеродромима, међутим, не може да утиче на глобалне временске прилике. Нарочито то не може уз помоћ ХААРП-а или неких других инструмената који у теоријама завера важе као основна средства промене временских услова на Земљи.

Атмосфера је веома сложен систем циркулације ваздуха и енергије и да би се неки процес у њој покренуо мора да буде уложено јако много енергије.

„Да би на вештачки начин могао да покрене било шта на ширем плану, човек такву енергију не може да произведе“, децидан је наш саговорник.
Уз помоћ ХААРП-а проучавају се високи слојеви атмосфере, јоносфера која је богата високонаелектрисаним честицама које имају значајан утицај на пренос електромагнетних, пре свега, радиоталаса. А радиоталаси су нискоенергетски таласи, напомиње Тодоровић.

„У односу на оно што долази са Сунца, а то је читав спектар, од радиоталаса, преко инфрацрвеног зрачења, видљивог зрачења, УВ зрачења, Икс зрачења, радиоталаси, то јест оно што човек може да произведе, су толико мали инпути енергије који ништа битно не могу да промене… Поготово што та енергија која се шаље у јоносферу експоненцијално опада са растојањем. Тако да нека битна промена у јоносфери не може да се догоди“, констатује он и додаје да је у поређењу на оно што у јоносферу долази са Сунца, оно што човек емитује са Земље тек трунчица.

Тодоровић је говорио и о теоријама завере да човек може да покрене земљотресе. Ове конструкције појавиле су се после земљотреса у Турској, који је однео више од 50 000 живота. Према тим теоријама, био је то политички напад на турског председника Реџепа Тајипа Ердогана.
„Уз ограничење да нисам сеизмолог, али као познавалац природе у ширем смислу, могу да кажем да је за земљотрес такође потребна силна енергија, како би се покренуло тло. Мислим да у позадини такође стоји енергија са Сунца, која је потребна и за метеоролошке процесе. То су толико силне енергије да човек не може да их направи“, категоричан је Тодоровић.

Богате елите држе грађане у страху

Прича о томе да човек може да мења временске услове, па и климу превазилази метеорологију и задире у политичке, финансијски и економске интересе богатих светских елита, сматра Тодоровић. Медијске кампање су, према његовом мишљењу само видљиви део проблема које се подмећу грађанима.

„У интересу им је да се већина грађана света држи у страху, да се заплаши. У основи је владавина богатих над сиромашнима. Чак и ова прича о климатским променама има то да би богате земље производиле нове „зелене технологије“ и продавале је сиромашним земљама и назад добијале „чисту“ енергију. Истовремено, забрањују сиромашним земљама да користе стандардну енергију“, објашњава он.

Нови тип колонизације

Према његовим речима, ради се о новом типу колонизације. Непогоде које су задесиле Србију, регион, па и Европу, користе се за утеривање страха. Истина, додаје он, непогоде стварају материјалну штету и угрожавају људске животе, али, то није од јуче.

„Одавно је познато да временске непогоде постоје. Али сваки светски регион има своје специфичности. Ми нисмо на удару тропских циклона, већ смо под утицајем циклона умерених ширина које у наш регион углавном долазе са северног Атлантика и проузрокују и зимске непогоде, велике кише, поплаве, а лети бујице, град, јаке ударе ветра… У односу на већи део света, ми смо помало поштеђени“, објашњава Тодоровић и додаје да када медији преносе вести о непогодама из света које односе велике жртве уз причу о наводној човековој кривици на емисију угљендиоксида, психолошки утиче на грађане.

„Сва та прича, са овим локалним краткотрајним непогодама, уз причу о промени климе, зато што човек наводно нарушава процесе у атмосфери је једна врста преваре. Користи се људско незнање, које се употребљава, разним методама утицаја на грађанство, да им се наметне осећај кривице. То је све један добар систем преваре да би се грађани држали у страху и покорности“, каже Тодоровић.

Временске прилике екстремне, али догађају се сваке године

Према Тодоровићевим речима, временске прилике у Србији су донекле екстремне, али то се, како каже, догађа сваке године, мање или више.
„На нашем подручју, летњи период подразумева летње врућине и летње непогоде. Тако да овогодишње непогоде нису никакав изузетак. У том смислу, само треба пратити одређене прогнозе и прилагодити се потенцијално опасним ситуацијама, што јесте реално када се узму у обзир екстремне вредности, било да је то температура, ветар или количина падавина“, каже Тодоровић.

Нажалост, град, када се формира не може бити уништен, додаје он. Пре око седамдесет година почели су експерименти како може да се утиче на градоносне облаке, да се падање града ублажи или смањи. Временом се развијала технологија којом се утиче на град.

„Међутим, у последњих двадесет, тридесет година, велики број земаља одустао је од оперативног спровођења противградне заштите. У Европи и САД тиме се баве приватне компаније у ограниченим областима, Међутим, градоносне области немају граница – ако се направе у једној области, могу да се пренесу у другу. тако да већ формирани лед не може да се спречи да пада“, објашњава саговорник Јелице Путниковић.

Говорећи о дугорочним прогнозама, Тодоровић напомиње да су оне одувек биле проблематичне и да њихова тачност опада са дужином периода о коме се ради. зато су најтачније краткорочне прогнозе. Тако је у Србији, али тако је и свуда у свету.

„Дугорочне прогнозе су специфичне и раде се на основу активности Сунца, али то је још на дугом штапу. Има истраживања и задатака да се дотерају неке ствари, да се проуче и сазнају неки детаљи, да би то било још боље. Дугорочне прогнозе су оквирне и њих се не треба буквално држати, поготово ако се објављују по датумима“, објашњава он.

Сунце у одређеним периодима показује одређену правилност у активностима, али потребно је још много истраживања и будуће генерације ће морати да усавршавају дугорочне прогнозе.

Никола Јоксимовић / Спутњик

БОНУС ВИДЕО: