Србији недостаје 20.000 возача аутобуса, спуштени критеријуми урушавају безбедност и квалитет услуге
Србији недостаје 20.000 возача аутобуса, спуштени критеријуми урушавају безбедност и квалитет услуге.
Аутобус је најбезбедније друмско превозно средство у Србији, показује статистика. Међутим, у само два дана догодиле су се две несреће у Београду – аутобус је ударио мајку и дете, а онда су се сударили трамвај и аутобус. Директор Удружења друмског саобраћаја “Србија-транспорт” и члан Извршног одбора Уније послодаваца Горан Алексић каже за РТС да Србији недостаје 20.000, односно 20 одсто потребних професионалних возача аутобуса. Истиче да је просечна старост возача преко 55 година и да су критеријуми за запошљавање веома спуштени, што доприноси снижавању квалитета услуге и урушавању безбедности у саобраћају.
Путници улазе у аутобусе не размишљајући о томе да ли ће вожња бити безбедна, да ли су испоштовани сви прописи или се возе на сопствену одговорност.
Сектор саобраћаја се годинама суочава са недостатком кадра, што има директан утицај на безбедност саобраћаја. Возачи су све старији и мало је младих заинтересовано за тај посао.
Директор Удружења друмског саобраћаја “Србија-транспорт” и члан Извршног одбора Уније послодаваца Горан Алексић каже за РТС да није главни утицај на безбедност саобраћаја само на професионалним возачима.
“Сви морамо водити рачуна и бити пажљиви у саобраћају. Сви морамо имати одговорност, а посебно професионални возачи”, наглашава Алексић.
Истиче да послодавци зато дају снажну подршку акцијама које спроводи Агенција за безбедност саобраћаја.Алексић каже да је делатност у транспорту уређена интернационалним законима који су брижљиво креирани.
“Рад возача и време вожње контролишу се на тај начин што у комерцијалним возилима постоје тахографи и картица за сваког професионалног возача која евидентира време вожње и паузе. Сваки возач је обавезан да има дневне одморе, недељне одморе и одморе током вожње”, објашњава Алексић.
Истиче да је контрола спровођења закона изузетно квалитетна, како на путу, тако и у седиштима превозника који сву своју документацију и записе морају чувати две године уназад.
“Образовани ће бити све пожељнији послодавцима у друмском транспорту”
Алексић наводи да према подацима Агенције за безбедност саобраћаја недостаје 20.000 професионалних возача односно 20 одсто потребних професионалних возача аутобуса.“Просечна старост је преко 55 година. Критеријуми за запошљавање су веома спуштени, а то доприноси снижавању квалитета услуге и урушавању безбедности у саобраћају”, наглашава Алексић.
Нови Закон о саобраћају снижава старосну границу за професионалне возаче – у аутобус ће моћи са 21 годином. Алексић истиче да је такво решење у потпуности усаглашено са директивом Европске уније 2003/59 и да се у Србији већ годинама уназад спроводи изузетно квалитетна обука за професионалне возаче.
“Сматрам да ће млади и образовани људи бити далеко пожељнији послодавцима у друмском транспорту, посебно сада у условима дигитализације и нових технолошких решења која се примењују у транспорту”, напомиње Алексић.
Истиче да је зарада професионалних возача у Србији веома висока у односу на друга занимања.“Професионални возачи су потребни не само транспорту него и корисницима услуга и привреди. У том смислу, верујем да ће Влада Републике Србије препознати обуку возача као важан део образовног система који је потребан привреди и обезбедити одређена средства за субвенционисање обуке младих људи”, наглашава Алексић.
Бонус видео
За више вести из Србије и света на ове и сличне теме, придружите нам се на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Вајберу, Телеграму, Вконтакту, Вотсапу и Јутјубу.
Немогуће је научити возача кроз садашњи промашених систем обуке за возач било ој категорије. Преко 40 година сам активно у саобраћају. Садашњи систем доношења закона као и стална група оних који предлажу закон о саобраћају доказују да нема потребног знања у врху власти дасе реши питање обуке возача али и доношење доброг ЗАКОНА О САОБРАЋАЈУ који се у садашњим условима немиле донети је они који одлучују и предлажу у кратке памети и знања.
На семинарима које организују поједине ауто школе за професионалне возаче ради само теорија која искључује напоном што треба да науче ти професионални и да сазнају нова законска прописана “правила или правилнике” уместо да се обесе добар закон који ти професионалци морају да знају јер то им је посао.
Нажалост биће ко у августу предходника година да се з 24 дана у скупштини чак 4 пута мења закон о безбедности у саобраћају а иста група предлаже и мења оно што је предложила то с дешава само у СРБИЈИ и нигде више у свету а довољно говори о онима који предлажу али и о онима који на пиштаљку усвајају промене.