Пада потрошња хлеба по становнику у Србији

Пада потрошња хлеба по становнику у Србији.

Потрошња хлеба у Србији у овом тренутку износи 51 килограм по становнику годишње, а у последњих 15 година у сталном је паду. Према статистичким подацима просечна годишња потрошња хлеба (без пецива) по становнику у том периоду смањена је са 91,5 на 51 килограм, што је умањење од 40 процената. Иначе, просечна годишња потрошња пецива по становнику износи око 10 килограма. Према подацима удружења „Житоунија”, када се посматра регионално, укупна потрошња хлеба је испод наведеног просека у развијенијим подручјима у Србији, а изнад просека у регионима који су сиромашнији.

– Процењујемо да је, за разлику од хлеба, потрошња пецива у развијенијим регионима већа од процењеног просека од 10 килограма. Према подацима последње годишње анкете о потрошњи домаћинства, у Београду се троши 60,5, у Војводини 51, у Шумадији и западној Србији 62,8, а у јужној и источној Србији 68,7 килограма хлеба по становнику годишње – наводе из „Житоуније”.

Према процени овог удружења, а полазећи од ситуације на тржишту брашна, годишња мељава пшенице износи око милион тона. Због смањене потрошње хлеба по становнику и мањег извоза брашна, умањене су и досадашње процене годишње мељаве пшенице са 1,2 милиона на милион тона.

– Од наведене количине пшенице произведе се око 730.000 тона брашна за људску исхрану. Оно се утроши за производњу хлеба и пецива, непосредну потрошњу становништва, производњу тестенина, кондиторску индустрију и извоз. Оно што примећујемо јесте да је у односу на претходне године смањена потрошња хлеба (без пецива), али је мањи и број становника Србије за око милион. Оба ова фактора су утицала на умањење укупне годишње потрошње хлеба у Србији за 347.000 тона – каже Жарко Шајатовић, директор овог удружења.

Зоран Пралица из Уније пекара Србије напомиње да се у Србији сваког дана прода 2,5 милиона векни хлеба. Мања потрошња ове намирнице резултат је таквог тренда у исхрани, али они примећују и то да је због цене повећана количина продатих векни „саве”. Додаје да се у мањим срединама Србије једе више хлеба.

– Ако се погледа статистика која наводи да сваки становник годишње конзумира око 51 килограм хлеба без пецива, то је 100 векни. Потрошња статистички јесте мања, али мислим да постоје велике разлике у регионима и мањи је број становника. Просечно, не конзумирамо мање хлеба и то је и даље доминантна намирница – каже Пралица.

Иако је наша земља раније била у самом врху када је реч о потрошњи хлеба, уз Турску и Бугарску, ситуација је сада другачија и све смо ближи просечној потрошњи у западноевропским земљама.

Према статистичким подацима годишња потрошња свих врста брашна по домаћинству у Србији је 60,4 килограма, најмање у Београду 41, а највише у региону Шумадије и западне Србије 82,2 килограма. У домаћинству се углавном троше такозвана мала паковања брашна. Вишегодишњи просек годишње производње „малих” паковања износи око 60.000 тона од чега се око осам одсто или око 5.000 тона извезе. Иначе из Србије је током прошле године извезено 122.000 тона брашна.

Немац годишње поједе 57, а Француз 50 килограма

Према последњим подацима, Немац конзумира по 57 килограма хлеба годишње, Француз 50, Британац 37. Американци користе само 17 килограма годишње, али најмање Индијци са годишњом потрошњом хлеба и производа од теста по становнику од само 1,75 килограма.

Политика

Бонус видео