Мигрантска криза од Пирота до Суботице: Каква је улога албанске мафије у шверцу људи кроз Србију?

Мигрантска криза од Пирота до Суботице: Каква је улога албанске мафије у шверцу људи кроз Србију?

Не треба бити професор географије да би се знало да Пирот и Субитица нису близу, већ на супротним крајевима земље. Како мигранти дођу од Пирота, Бујановца или Прешева, до Суботице, ако не организовано?

Велики број ирегуларних миграната пролази Србијом, а инциденти више нису изоловани и појединачни као раније, већ се обрачуни банди дешавају готово свакодневно, каже новинар и колумниста РТ Балкан Бранко Жујовић.

Жујовић, који живи у Суботици, и сам је сведок пораста насиља међу мигрантима.

“Мигрантска криза на северу наше земље ескалирала је пре нешто више од годину дана, када је 2. јула 2022. године у насељу Макова седмица у оружаном обрачуну, према званичним извештајима, убијена једна особа, а неколико је рањено. Међу рањенима била је и девојчица из Ирана”, рекао је Жујовић.

Он је додао да су од тада обрачуни миграната учестали, готово свакодневни.

“Када кажем да смо скоро свакодневно бележили инциденте, мислим на праве пешадијске борбе које трају по десетак, петнаестак минута, па и дуже. Моја породица и ја смо 6. јуна били сведоци двадесетоминутне борбе недалеко од Макове седмице, али од полиције никада нисам добио одговор на питања у вези са тим инцидентом. Временом, инциденти су се преселили са северних рубних подручја града ка североистоку, односно насељима Палић и Хајдуково”, каже он.

Средином августа, сведочи Жујовић, мигрантске банде обрачунавале су се у насељу Хајдуково. Између Палића и Хајдукова пролази ауто-пут, а у непосредној близини ауто-пута била су два мигрантска кампа. Мештани сведоче да дивљих кампова има и даље. Назив једног од кампова у оближњој шуми је “Омаров камп”.

Поред обрачуна који се дешавају у граду на северу земље, медији у Србији известили су о скорашњем инциденту у Пироту, када се група миграната сукобила са локалним становницима, користећи хладно оружје, при чему је више особа повређено. Само дан раније, полиција је известила да су у Пироту ухапшени мигранти из Авганистана, који су уз претњу оружјем одузимали новац и телефоне другим мигрантима.

Не треба бити професор географије да би се знало да Пирот и Субитица нису ни близу, већ су на супротним крајевима земље – у непосредној близини државне границе. Како мигранти онда сами могу да дођу од Пирота, Бујановца или Прешева, до Суботице, ако не организовано?

У прилог овоме говори и истраживање БИРН-а у којем тврде да албанска мафија са Косова и Метохије и из Албаније снабдева кријумчарске банде наоружањем и извесно има удео у заради кријумчарења миграната у земље ЕУ – које су им крајњи циљ.

“У претходних годину дана забележене су десетине сукоба оружаних кријумчарских банди које зарађују милионе евра од пребацивања избеглица и миграната у Европску унију”, пише у истраживању БИРН-а недавно објављеном на њиховом сајту.

Даље наводе да су “дуже од шест месеци пратили активности кријумчарских банди у Србији, проверавајући информације и одржавајући стални контакт са више од десет независних извора, укључујући и изворе у кријумчарским групама, службама безбедности, доушницима и сарадницима полиције и БИА, таксистима који су упознати са кријумчарењем, запосленима у мигрантским камповима и активистима за људска права”.

“На основу више сати интервјуа, фото и видео материјала, тајно снимљених разговора добијених са терена чију аутентичност је потврдило више независних извора, може се закључити да су њихови главни добављачи оружја албанске криминалне групе које годинама оперишу у Србији”, наводе из БИРН-а.

Бранко Жујовић истиче да је свима јасно да су инциденти који су све учесталији заправо обрачуни банди које за новчану надокнаду пребацују мигранте преко границе.

“Већ након првих инцидената, постало је јасно да су те банде наоружане аутоматским наоружањем. Према мојој процени, суботички крак балканске мигрантске руте ‘тежак је’ неколико десетина милиона евра годишње. Величина тог ‘колача’ привукла је банде из Авганистана, Марока и Сирије” каже Жујовић и додаје:

“Да је по среди уносан посао верујем због истраживања ‘Дејли мејла’ у ком сам и сам учествовао. Мигрант који је у Срему убио двојицу мушкараца из супарничке банде побегао је био у Велику Британију и тамо убио младића, припадника њихових оружаних снага. Његова банда појединачни прелазак преко хравтске границе наплаћивала је 2.000 евра. Тако пише у пресуди суда у Шапцу. На моје запрепашћење, истрага је открила присуство организатора убиства, али судећи према слову пресуде, није из неког разлога утврдила и његов идентитет, иако је овај са убицама таксијем дошао до места извршења убиства.”

И у истраживању БИРН-а спомињу се ове банде, али је занимљив и податак да се први пут откривају имена шефова банди.

Србија је, наводе, кључна транзитна земља на такозваној Балканској рути коју користи велики део избеглица из Азије и Африке у покушају да дођу до ЕУ. Мотивисане огромним профитом, кријумчарске групе заузеле су територију превасходно на српској граници са Мађарском.

“Авганистански и марокански кријумчари су тренутно најснажнији, потискујући Сиријце чије вође, према БИРН-овим изворима на терену, углавном морају да плаћају ‘рекет’ својим ривалима како би могли да послују на одређеној територији. У последње две године, једна од најнасилнијих криминалних банди је мароканска група ‘Тетуани’, чији је вођа познат под именом Мухамед Тетуани или Мухамед Магреби”, наводи се у истраживању.

Авганистански кријумчари, наводе из БИРН-а, контролишу територију северно од Суботице – простор Радановачке шуме и Палића – и више од годину дана воде борбу за превласт.

БИРН открива да је првобитни сукоб почео у марту 2022. када је један од кријумчара, познат под именом Нур Ага, затражио свој “делић територије” од Шир Алија, једног од тадашњих вођа. Након што га је Шир Али одбио, Ага је као аргумент потегао омањи арсенал оружја.

“Узели смо све, са 12 пушака и четири или пет пиштоља. И рекли смо му ‘нећемо да ратујемо, али ти си ту завршио'”, Нур Ага признаје на аудио снимку до ког је дошао БИРН.

Сиријски кријумчари и даље држе важан део тржишта, али многи од њих плаћају рекет Авганистанцима или Мароканцима који контролишу “жицу”. Превасходно су стационирани у Сомбору, а имају снажно присуство и у мигрантским центрима у Сомбору и Суботици, истичу извори БИРН-а.

Докази које је прикупио БИРН – укључујући фотографије, видео/аудио снимке, преписку међу криминалцима, као и тврдње кријумчара, агената БИА, доушника и сарадника полиције и БИА –указују на то да су албанске криминалне банде главни добављачи оружја које се налази у рукама кријумчара у северној Србији. Ови криминалци углавном делују са Косова и Метохије, а неки и из Албаније, тврде у овом истраживању.

Након обрачуна кријумчара у Хоргошу у новембру 2022. године, српска полиција је саопштила да је поред оружја пронашла и капе и шалове са обележјима  терористичке Ослободилачке војске Косова (ОВК).

“Албански криминалци дуже од деценије делују на северу Србије, превасходно у Суботици. Баве се кријумчарењем наркотика, оружја и људи – углавном косовских Албанаца који годинама нису могли да уђу у ЕУ, али и Турака и људи других националности. Искористили су прилику и постали важан фактор и када је реч о снабдевању мигрантских кријумчарских банди оружјем, наплаћујући и до 1.700-1.800 евра за аутоматске пушке, а чак 900 евра за пиштоље, тврди један доушник БИА”, наводе своје податке истраживачи БИРН-а.

Један од кријумчара истиче да су се банде почеле озбиљније наоружавати 2021. године. Тада је, објашњава за БИРН, марокански кријумчар познат под именом Јасин (Yасеен) посредовао у договору са косовским Албанцима.

“Било је нешто оружја, али не толико. Пре око годину и осам месеци први пут су у Суботицу донели седам калашњикова”, рекао нам је почетком јуна ове године.

“Јасин је отишао на Косово и склопио договор са групом Албанаца. Касније су Албанци испоручили оружје” и тврди да је највећи проблем што више није реч о “само неколико калашњикова”.

“Знаш колико они доносе? Најмање 100 калашњикова. Тетвани, Авганистанци, свака екипа најмање по 20-30 калашњикова”, рекао је Мароканац.

Бранко Жујовић указује да је полиција до сада у више наврата претраживала терен северно од Суботице.

“Акције САЈ-а завршавале су се привођењем такозваних ирегуларних миграната и запленама дела наоружања, односно оним чувеним кадровима на којима се виде мигранти како клече, али не и хапшењем самих кријумчарских банди. Наша полиција не контролише шумски појас дуж границе са Мађарском. Тај појас препуштен је мигрантским бандама које њима суверено господаре, нарочито ноћу”, наводи Жујовић истичући:

“Показало се да поменута спорадична привођења ‘ирегуларних миграната’ нису довољна мера за сузбијање мигрантских банди. Кључно питање је: због чега држава не реагује у пуном капацитету и не разоружа све те банде?”

Јелена Марковић/РТ Балкан

Бонус видео