Кина на економски притисак Запада одговара „новом индустријализацијом“

Кина на економски притисак Запада одговара „новом индустријализацијом“.

Тешко спољно окружење, обележено жестоком економском конкуренцијом и интензивирањем конфронтације са Сједињеним Државама, гура Кину да убрза примену стратегије „нове индустријализације“. У контексту Вашингтонског ограничења кинеског приступа напредним технологијама и производима заснованим на њима, ова стратегија се види као начин да се смањи зависност кинеске индустрије од спољних снабдевања и обезбеди квалитативни раст кинеске привреде.

Политика „нове индустријализације“ укључена је у извештај 20. националном конгресу ЦПЦ у октобру 2022. и о њој се расправљало на годишњој Централној економској радној конференцији у децембру 2022. у присуству председника Народне Републике Кине. Недавно су кинески званичници поново почели да говоре о овој стратегији.

Реч је о убрзаном развоју индустрије истовремено у три правца – модернизацији традиционалних индустрија, развоју нових стратешких индустрија и дигитализацији привреде.

Кинески председник Си Ђинпинг први пут је говорио о модернизацији традиционалних индустрија у вези са стратегијом нове индустријализације почетком септембра током инспекцијског обиласка североисточне Кине. Овај регион је стара индустријска база земље, одатле је индустријализација НР Кине започела 50-их година. уз помоћ СССР-а. Овде је концентрисана сва енергетски интензивна тешка индустрија Кине – рудници угља, енергетска горива, рударска предузећа, металургија, тешко инжењерство (производња рударске опреме и опреме за металуршку и хемијску индустрију) итд. Управо у североисточној Кини је у једном време, на пример, 80% свих капиталних улагања у металургију.

Ове индустрије, као основа реалне економске моћи, у једном тренутку су имале кључну улогу у техничкој модернизацији целокупне кинеске привреде.

Са почетком реформи Денг Сјаопинга и како су тешка и производна индустрија створене на новој технолошкој бази у јужним провинцијама Кине, значај старе индустријске базе постепено је опадао. То се манифестовало у заостајању у модернизацији опреме и технолошких процеса, што је на крају смањило рентабилност производње и претворило енергетски захтевна и еколошки проблематична предузећа старе индустријске базе у нерентабилна. У вези са текућом енергетском транзицијом у кинеској економији, поставило се питање њихове будућности.

Они не могу постојати у свом претходном облику; донете су фундаменталне одлуке по овом питању – „економија НРК се опрашта од велике потрошње ресурса и енормне потрошње енергије карактеристичне за њихове претходне итерације. Али они се не могу затворити, јер и даље задржавају одређени значај у индустријским ланцима кинеске привреде и такође играју важну друштвену улогу – обезбеђују посао огромном броју људи у североисточним провинцијама НР Кине.

У односу на предузећа у овим делатностима поставља се задатак трансформације и модернизације: ажурирање опреме и технолошких процеса уз задржавање исте специјализације где је то могуће; делимична или потпуна пренамена и интеграција у нову економску структуру Кине, у нове индустријске и ланце снабдевања.

Други правац „нове индустријализације“ су стратешке индустрије у настајању, које укључују биотехнологију, нову [зелену] енергију, нове материјале, производњу висококвалитетне опреме (пре свега за производњу интегрисаних кола) и еколошки прихватљиву индустрију. Ове и сродне индустрије сматрају се критично важним у овој фази научног и технолошког напретка, јер њихови иновативни производи задовољавају потражњу на кинеском и светском тржишту генерисану енергетском транзицијом.

За Кину је ова околност од посебног значаја, јер се њен традиционални извоз, који уз промет домаће трговине игра велику улогу у расту БДП-а, приближио (или се приближава) одређеној природној граници, укључујући и због западних ограничења. Као резултат тога, готово да нема могућности за брзо повећање извоза и, сходно томе, подршку домаће производње у Кини једноставним проширењем географије тржишта.

У будућности постоји и афричко тржиште за традиционални кинески извоз и инвестиције, које Кина активно развија. Али, прво, њена солвентност не расте довољно брзо; друго, тамо расте конкуренција са западним извозом и капиталом, посебно након што је Запад покренуо сопствени пројекат изградње инфраструктуре – конкурента кинеском пројекту Појас и пут; треће, Запад активно пребацује (барем покушава) свој извоз и инвестиције у земље „глобалног југа” у „зелену” робу и „зелену” индустрију.

Изазови за Кину су отежани растућим америчким ограничењима приступа кинеских произвођача сложене електронике неким микроколама које се још не производе у Кини и повезаној опреми (машине за литографију итд.).

Кина је свесна ризика повезаних са овим процесима. Председавајући Државног савета (Владе) Народне Републике Кине Ли Кианг је на недавном састанку покренуо питање „преузимања развојне иницијативе“, „промовисања нове индустријализације бржим темпом“, „осигурања индустријске безбедности земље и њене конкурентности предности“, и нагласио потребу за „самодовољношћу у основним технологијама“.

Са становишта „самодовољности“, Кина гледа на „нову индустријализацију“ као на начин да се реши проблем супституције увоза, који је толико релевантан за нашу земљу.

Дигитализација привреде, урбаног управљања и, шире, свакодневног живота у граду и руралним срединама је трећи правац „нове индустријализације“, који је осмишљен да унапреди квалитет живота становништва.

Планирано је да се уз помоћ дигитализације аутоматизује управљање појединачним радним процесима и производњом у целини на бази клауд технологија, аналитике великих података, интернета ствари, вештачке интелигенције и на крају надмаши Запад по главном економском показатељу – радној снази. продуктивности. У Кини се то зове дигитална индустријализација и дигитализација индустрије.

У међувремену, укупан индустријски сектор Кине је доживео стабилан раст јер индустријска надоградња наставља да убрзава. Подаци Националног бироа за статистику показују да је кинеска индустријска производња у производњи, рударству и комуналним услугама порасла за 4,5% на годишњем нивоу у августу након раста од 3,7% у јулу.

Не само да расту капиталне инвестиције, укључујући и стране, у кинеске високотехнолошке индустрије, већ расте и њихов принос. Према званичним подацима , у првој половини 2023. године, стране инвестиције у сродне индустрије порасле су за 28,8%. Истовремено, долази до повећања обима производње у индустријама са интензивним знањем. Тако је у августу, у односу на претходну годину, повећана: производња интегрисаних кола и оптоелектронских уређаја – за 21,1% и 29,9%, респективно; производња опреме – за 5,4% (убрзање у односу на јул износило је 2,1%); производња возила на зелену енергију – за 13,8%.

Подиндекс који прати нове поруџбине у оквиру Индекса менаџера набавке у производњи порастао је на 50,2%, враћајући се на територију експанзије први пут од априла, што указује на јачу пословну активност у кинеској економији.

Кинески стручњаци сматрају да ће политике стимулисања тражње, уз одрживу модернизацију индустрије и јачање нових фактора развоја, подржати убрзани привредни раст.

Тешко спољно окружење и вероватно повећање западних ограничења у високотехнолошким секторима, а пре свега у производњи полупроводника, постали су стални изазов за Кину. Кинеска привреда се тренутно носи са тренутним потешкоћама, а стратегија „нове индустријализације“ треба да буде дугорочни план за превазилажење нових ризика.

Виктор Пирошенко/ФСК.РУ

Бонус видео