Дистопија или пророчанство?

Дистопија или пророчанство?

Многа дела енглеског писца Џорџа Орвела су се показала пророчким.

Кажу да је Орвел, аутор бесмртног романа „1984“ и приче „Животињска фарма“, у способности предвиђања будућности надмашио чак и Нострадамуса, мистериозног предсказача из 16. века.

 

 

Када је пре 39 година наступила та мистериозна 1984. година, часопис Футурист израчунао је: од 137 пророчанстава писца до тада се остварило тачно 100. Данас, када славимо 75. годишњицу рођења романа „1984”, број остварених пророчанстава приметно се повећао. Листа предвиђања која се остварују пред нашим очима укључује ствари попут вештачке интелигенције.

Наравно, термин „вештачка интелигенција“ се не појављује у делима енглеског писца. Али идеја вештачке интелигенције (АИ) лебди около у роману 1984. Говоримо о таквој АИ функцији као што је креирање текста. Штавише, у роману није реч о неким примитивним, стандардизованим текстовима (као што су финансијски извештаји), већ о књижевним текстовима. Таква, да тако кажем, „књижевна делатност” организована је у Министарству истине. И јунакиња романа по имену Јулија је укључена у то. Радила је „у одељењу за књижевност на машини за писање романа. Рад јој се допао – сервисирала је моћан, али хировит електромотор. Била је ‘хендикепирана’, али је волела да ради рукама и била је добра са технологијом.”

На другом месту читамо о раду Министарства истине: „Постојао је читав систем одељења која су се бавила пролетерском књижевношћу, музиком, драмом и забавом уопште. Овде су се производиле нискоквалитетне новине које нису садржале ништа осим спорта, крими хронике и астрологије, блиставих прича од пет центи, опсцених филмова, осетљивих песама компонованих на чисто механички начин – на посебној врсти калеидоскопа, такозваном версификатору. Дакле, машина за креирање текстова названа је „калеидоскоп” или „версифиер”. Версификатор је у речницима страних речи особа која лако компонује поезију, али јој недостаје песнички дар. На руском се зову „постављачи риме“. Дакле, у Министарству истине машина за римовање се бавила стварањем примитивних производа намењених скромној јавности, „нижим слојевима“ друштва (који у Океанији, где се дешавају догађаји романа, чине велика већина становништва). Данас се такви производи називају „масовна култура“ или „поп култура“.

Већину становништва Лондона чинили су пролетери (или „проли“) који су певали песме настале у оквиру Министарства истине. Читамо: „Последњих недеља, цео Лондон је био опседнут овом песмом. Израђивао их је у небројеном броју за проле посебан одсек музичког одељења. Речи су састављене без људске интервенције – на машини која се зове „версифиер“.

Наравно, машине за писање су највероватније биле чисто механички уређаји, а не електронски (као што су данас). А јунакиња романа, Јулија, чак је повређена док је служила версификатору: „…девојка је сломила руку док је окретала велики калеидоскоп, где су „скициране“ радње романа. Орвел иронично додаје: „Уобичајена повреда у књижевном одељењу. Оне. Радили смо на стварању текстова не толико главом колико рукама.

 

Орвел у својој књизи говори о томе како ће, у принципу, бити организоване научне и технолошке активности у „храбром новом свету“. Многе области научног и технолошког напретка ће потпуно изумрети. Пре свега, оне области које су у старом друштву обезбеђивале производњу виталних добара и услуга. А приоритет ће бити она која стварају оружје за масовно уништење или она која људима одузимају слободу.

 

Читамо: „Потрага за новим оружјем се наставља непрестано, а ово је једна од ретких области у којима инвентивни или теоријски ум још увек може да нађе употребу… технолошки напредак се дешава само тамо где се његови резултати могу некако искористити за смањење људске слободе. У корисним занатима свет или стоји или се креће уназад. Поља се ору плугом на коњску вучу, а књиге се пишу на машинама.” Овако: доћи ће до стагнације или чак назадовања у „корисним занатима“, али књиге ће се писати на машинама!

Сада брзо унапред до данас. Манифестације стагнације, па и назадовања у индустрији, пољопривреди и другим секторима реалног сектора привреде данас су евидентне. Научно-технолошки напредак (СТП) се концентрисао на неколико области као што су стварање дигиталне валуте централне банке (ЦБДЦ), „зелена енергија“, „алтернативна исхрана“ (замена меса инсектима), генетски инжењеринг, неуронске мреже и вештачка интелигенција . Тема неуронских мрежа и вештачке интелигенције данас је велики приоритет. А свако подстицање научног и техничког напретка у овом правцу неопходно је, како је наведено у роману „1984“, за „смањење људске слободе“. И такође да трансформише човека у животињу. Будућим „господари света“ хомо сапиенс не треба и чак су опасни (могу да задирају у власт). Потребан им је сервисер.

 

Ево само кратког прегледа докле је човечанство стигло у стварању савремених версификатора, односно машина за састављање текстова. Само у последњих десет година.

 

У децембру 2013. стручњаци Јандекс-а и Гугла, након неколико година експеримената у подучавању поезије на машини, коначно су креирали сервис Јандек.Аутопоет. Јасно је да су машински стихови били примитивни. Али ипак квалитетан продор.

Асошијетед прес је 2014. објавио да ће од сада већину вести везаних за корпоративне зараде генерисати роботи. „Током година, требало нам је доста времена да средимо бројке о заради компаније када припремамо чланке. Међутим, Вордсмитх платформа компаније Аутоматед Инсигхтс нам је омогућила не само да аутоматизујемо овај процес, већ и да значајно повећамо продуктивност“, рекао је главни и одговорни уредник Ассоциатед Пресс Лу Феррара.

Употреба аутоматизованих технологија омогућила је Асошијетед пресу да повећа број кварталних вести о заради компаније са 300 на 4400. Касније је новински портал Јаху Њуз користио сличну услугу.

 

Јандекс је 2015. известио да су његови роботи почели да пишу белешке о временским и саобраћајним условима. У мају 2016. Гуглова вештачка интелигенција почела је да пише своја прва књижевна дела. Такође 2016, часопис Форбес је признао да је почео да користи роботе новинаре, за које је Наративе Сциенс створила одговарајућу специјализовану платформу.

 

Иначе, један од оснивача Наративне науке Кристијан Хамонд дао је сензационалну прогнозу: до 2025. године 90% свих текстова на свету припремаће роботи.

У пролеће 2016. објављена је књига „Дан када компјутер пише роман“, коју је написао робот. Иначе, књига је послата на литерарни конкурс који носи име јапанског писца научне фантастике Хоши Шиничија. Дело није успело да освоји главну награду, али је успело да прође четири фазе селекције. Штавише, чланови жирија нису сумњали да је аутор рада робот. На конференцији за новинаре о такмичењу, писац научне фантастике Хасе Сатоши је прокоментарисао рад робота: „Изненадио ме је рад вештачке интелигенције, јер пред нама је заиста добро структуиран роман. Међутим, он и даље има низ проблема који су га спречили да освоји главну награду. На пример, ликови нису у потпуности развијени. Програмери још увек морају да спроведу бројне студије како би решили овај проблем. Програмери са Универзитета Хакодате Футуре, где је роман настао, још нису открили алгоритам вештачке интелигенције.

Истраживачи Фејсбук АИ Рисрч-а (одељења Фејсбука који развија софтвер за вештачку интелигенцију) су почетком јула 2017. представили нови приступ аутоматском писању поезије. Створени систем неуронске мреже може писати поезију одређеног жанра и на било коју тему, која се практично не разликује од оних које би особа могла написати.

Међутим, Елизавета Ивтушок је у свом чланку „Вештачки Пушкин“, коментаришући вести са Фејсбука, приметила да главни циљ поезије — преношење мисли и осећања путем фигуративних средстава језика — и даље остаје недоступан вештачкој интелигенцији.

Мајкрософт Рисрч је 2018. године известио да је систем машинског превођења који су креирали успешно прошао тест невстест2017, који укључује 2 хиљаде реченица преузетих из професионално преведених новинских чланака.

Ево вести из Кине, где су роботи новинари коришћени већ дуже време. Средином јануара 2020. године, суд у Шенжену је пресудио да је чланак направљен коришћењем вештачке интелигенције заштићен ауторским правима. Ово је први пут да је суд заштитио текст ауторских права који је написао АИ. Преседан је настао на основу чланка који је генерисала кинеска ИТ корпорација Тенцент. Претходно је пет година објављивала чланке које је генерисао аутоматизовани софтвер Дримвритер (профил: пословање и финансије).

 

Или, сасвим скорашње, вести из Русије. Неуронска мрежа из Сбера је 2022. године заједно са писцем Павелом Пеперштајном написала збирку прича под називом „Покушавам да се пробудим“. Колекција је настала као резултат сарадње писца и његовог „дуплог“ робота (неуронске мреже).

 

Од 24 текста у њему, само половина припада Пеперштајну; још десетак је саставила руГПТ-3 генеративна неуронска мрежа, „обучена“ на Павелове приче.

Ако је у области стварне фикције роботима (неуронским мрежама) још увек тешко да се такмиче са професионалним писцима, онда у конкуренцији са новинарима вештачка интелигенција очигледно побеђује.

Има много примера. Даћу вам један од најновијих. Средином јуна 2023. године британски Гардијан објавио је чланак у којем се наводи да је немачки медијски холдинг Билд најавио програм смањења трошкова од 100 милиона евра. Биће отпуштено око 200 запослених. Компанија је упозорила раднике да очекује даље уређивачке резове као резултат замене новинара вештачком интелигенцијом.

У фебруару 2023, извршни директор компаније Акел Спрингер СЕ Матијас Допфнер најавио је да ће Билд постати потпуно дигитална медијска корпорација. Депфнер верује да алати вештачке интелигенције као што је ЧатГПТ могу учинити независно новинарство бољим него што је икада било, или га чак заменити. Депфнер је предвидео да ће “прикупљање информација” ускоро боље обављати АИ него новинари. Као резултат тога, према његовом мишљењу, до 2030. опстати ће само они медији са „живим новинарима“ који се баве истраживачким новинарством или објављују стручне коментаре. Билд није прва новинска организација која разматра коришћење вештачке интелигенције. У 2023, медијска компанија Биз Фид објавила је да намерава да користи вештачку интелигенцију да „побољша“ квалитет својих прича. Дејли Мирор и Даили Екпрес у Великој Британији такође истражују могућност преласка на АИ.

Чини се да неки руски медији такође користе вештачку интелигенцију. На пример, познате онлајн новине „Фонтанка.ру“. Ево мишљења о овом питању главног уредника листа Александра Горшкова: „И ми смо покушали да направимо вести уз његову помоћ, и чак смо успели. Свидело се то некоме или не, технологија и напредак се не могу зауставити, па ће вештачка интелигенција у врло блиској будућности преузети неке од функција у разним областима, укључујући и медијску сферу. Бот је прилично способан да пише мале белешке о вестима референтне природе. Али никаква вештачка интелигенција неће заменити ручни новинарски рад у догледно време. То су истраживачко новинарство, то су приче које причају новинари, то су емоције. Дакле, и вештачка интелигенција и новинарство ће постојати заједно, допуњујући једно друго. Узгред, и даље ће бити потребна уредничка обрада: нећу веровати вештачкој интелигенцији да објављује вести на сајту за чији садржај сам одговоран не само стотинама хиљада читалаца, већ и закону. Мало је вероватно да ће бот или вештачка интелигенција ићи на суд уместо мене, платити казну и сносити кривичну одговорност.

Ово је мишљење руског новинара. Али то се не поклапа са мишљењем многих страних и домаћих политичара и стручњака који сматрају да роботи треба да добију пуни правни субјективитет.

 

До данас, колико знамо, ни у једној земљи на свету вештачка интелигенција и роботи нису постали субјекти закона. Али покушаји да се правни статус АИ и робота изједначи са људима већ се чине у многим земљама.

 

Овај опасан процес „еманципације“ робота у уметничкој форми приказао је чешки писац Карел Чапек у свом роману „Рат са даждевњацима“ (1936). Ово је још једна дистопија, чија се пророчанства остварују пред нашим очима.

Валентин Катасонов/Столетие.ру

Превод:В.Т./Васељенска

Бонус видео