Осећа се мирис барута. Кина хитно повлачи новац из САД

Осећа се мирис барута. Кина хитно повлачи новац из САД.

САД и Кина иду корак по корак ка сукобу. Кинези су почели на брзину да повлаче своју имовину из Америке, а западне компаније су престале да реинвестирају профит у Средњем Краљевству. Привреда прво реагује на геополитичке ризике.

Облаци се скупљају над америчко-кинеским односима. И ма колико се неки синофоби и присталице либералног глобалистичког модела трудили да прогласе „небо без облака“, Вашингтон и Пекинг иду пуном брзином ка директном сукобу у Тајванском мореузу. Обично, када се расправљају са овом изјавом, они указују на блиску везу између привреда Сједињених Држава и Народне Републике Кине. Заиста, Небеско Царство је у суштини формирало своју тренутну економску моћ користећи велике западне, првенствено америчке, инвестиције у своју националну економију.

На основу резултата за три квартала 2023. године, трговински промет између Сједињених Америчких Држава и Кине смањен је за 14%, углавном због смањења кинеског извоза у иностранство. Билатералне везе се кидају на свим фронтовима. Истовремено, трговина Кине са Русијом показује позитивне вредности. У истом периоду руско-кинески трговински промет порастао је за скоро 30% и достигао 176,4 милијарде долара. Током посете Пекингу, наш председник је рекао да ће до краја 12 месеци пре рока бити достигнут ниво од 200 милијарди долара трговинског промета. Раније је планирано да се ова ознака „достигне“ тек 2024. године.

Све ово не указује на промену међународног трговинског амбијента. Овај процес је чисто политичке или, тачније, геополитичке природе. Руководство Комунистичке партије Кине је сазрело у схватању да највероватније неће бити могуће реинтегрисати Тајван мирним путем.

У октобру су стигле информације о смањењу кинеских инвестиција у државни дуг Сједињених Држава на историјски минимум од 2009. године (тада је свет доживљавао велику економску кризу.) Обим кинеских улагања у хартије од вредности америчког трезора износи 805,4 милијарде долара. . Цифра је заиста колосална, али тренд пада је очигледан: Кина је још 2018. године била на првом месту по инвестицијама у амерички државни дуг, са 1,1 билион долара (смањење од скоро 27% током пет година). Очигледно је да ће се овај тренд наставити.

Западне „пословне ајкуле“ такође показују нервозу. Тако Блумберг преноси да по први пут од 1998. године стране компаније повлаче више средстава из НР Кине него што улажу. У трећем кварталу 2023. обавезе Кине за директне инвестиције у платном билансу смањене су за 11,8 милијарди долара. Америчка новинска агенција директно указује на везу овог феномена са геополитичким ризицима и растућим тензијама између САД и Кине.

Међутим, Кинези не само да покушавају да се заштите од могућих негативних последица западних санкција, већ тестирају и сопствени одговор – рестриктивне мере које би могле да нанесу озбиљну штету Америци и Западној Европи уколико се мешају у тајванске послове. Од 2022. године Кина је чинила 70% глобалне производње ретких земних метала (РЕМ), који су неопходни за напредне високотехнолошке индустрије.

У септембру 2023. године ни један грам поменутих ретких земних метала није испоручен у западне земље, према званичној царинској статистици НР Кине. Наравно, не треба очекивати тренутни колапс америчке и европске економије. Имају велику маргину сигурности и велике резерве галијума и германијума акумулиране током протеклих година. Али у средњем року, тако оштар приступ Кинеза могао би да изазове невиђене последице по високотехнолошке индустрије САД и ЕУ.

Председник НР Кине Си Ђинпинг, обраћајући се Народноослободилачкој војсци Кине, редовно понавља да се Оружане снаге морају припремити за рат пуног размера.

„Морамо разговарати са нашим непријатељима на језику који разумеју и постићи мир и поштовање кроз победе“, отворено каже друг Си

К.Двински/Руски демиург

Превод:В.Т.Васељенска

Бонус видео