Насер Орић добар, Хамас лош, а Додик зао

”Поредак заснован на правилима” какав пропагира колективни Запад сам одређује ко је добар, ко је лош, ко је зао. Нема објективног критеријума. Постоје само правила и стандарди које хегемон сам одређује и мења у ходу

”Добар”

На Божић 1993. године, муслиманске снаге предвођене Насером Орићем упале су у село Кравица близу Братунца и побиле 49 људи. Ево кратког описа тог ужасног масакра:

”Убијени су били становници села, од којих су неки управо напуштали цркву после божићне службе. Жртве масакра су осим припадника сеоске страже били и деца и старци. Најмлађа жртва, Владимир Гајић, је имао само четири године а Новица Богићевић четрнаест. Најстарија жртва масакра била је непокретна старица Мара Божић, стара 89 година коју су злостављали па живу запалили муслимански војници а тада је убијен и њен син.

У својој кући су мучени па запаљени Негосав (80) и његова непокретна супруга Крстина Ерић (81). Старица Љубица Обачкић (75) убијена је док се враћала са јутарње литургије у сеоској цркви а патолог др Зоран Станковић је у њеном случају констатовао повреде попут прострелне ране на десној страни недара, као и прелом у средишњем чеоном пределу што говори о траговима мучења.

Непокретну Танкосаву Стевановић (55) су муслимански војници заробили и злостављали па окрутно убили хладним оружјем а патолог је констатовао најмање 15 убодних рана.

У својој кући је злостављана и Невенка Ђукановић (45) којој су према неким причама Орићеви војници одсекли главу, међутим, ни њено као ни тело њене рођаке Видосаве Тришић још нису нађени и оне се воде као нестала лица. Тело Радмиле Лукић нађено је са више убодних и прострелних рана у дворишту, а међу жртвама су били и Владимир Стојановић од 78, Драго Лазић од 80, Васо Николић од 75, Ристо Поповић 73, Мило Јокић од 66, Бошко Ђукановић 65, Васо Николић од 65 година. Рањених је било 82 док је током целог рата Кравица изгубила 158 мештана. Спаљено је 690 кућа и помоћних објеката, црква Светих апостола Петра и Павла је сравњена са земљом а гробља су уништена и гробови прекопани. Пре паљевине је извршена општа пљачка од стране више хиљада цивила који су заједно са војницима Армије РБиХ учествовали у нападу.”

”Пред Хашким судом, Орић је ослобођен од свих навода који су га у оптужници теретили за злочине почињене на подручју Сребренице и околних села у периоду децембра 1992. — марта 1993. године; одлуку је 3. јула 2008. године донело Апелационо веће Трибунала.”

Миливоје Бата Иванишевић је у књизи ”Књига мртвих Срба Сребреница и Бирча 1992-1995” навео податак да је током три године рата – 1992-1995 – у том подручју страдало 3.287 Срба.

С друге стране, многи од оних који су се борили против Орићевих злочинаца, означени су као ”геноцидни”, или саучесницима у истом.

”Лош”

Снаге палестинског Хамаса упале су у територију Израела из Газе 7. октобра, 2023, и, према најновијим цифрама које се гурају у мејнстрим медијима, убили око 1.200 људи. Постоје, међутим, извештаји ван медијског главног тока који говоре о томе да су скоро половина убијених били припадници оружаних снага Израела – што војске, што полиције. Постоје и интервјуи са неким од израелских цивила које је Хамас киднаповао као таоце који говоре о томе да су их киднапери ”добро третирали и опскрбили основним потрепштинама”.

Хамас, међутим, за разлику од Орића, није амнестиран. Напротив, политички Запад – онај исти који је амнестирао Орића –дао је зелено светло Израелу да их гони и истребљује као ”животиње”, како их је окарактерисао израелски министар одбране, Јоав Галант.

И још више од тога – Израелу је од тог истог Запада такође дато зелено светло да се служи колективном одмаздом, што је јасно истакао и генерални секретар УН Антонио Гутереш. То је до сада резултирало у преко 11.000 смрти, укључујући и преко 4.000 деце. Највећи уступак на који је Израел до сада пристао су четворосатне ”хуманитарне паузе” како би тамошњи цивили могли да ”побегну” – односно да се етнички самоочисте.

”Зао”

Милорад Додик је у очима политичког Запада ”зао” зато што поштује устав Републике Српске, чији је он легално изабрани председник, зато што поштује Дејтонски мировни споразум за разлику од његових твораца, који га скоро од почетка газе, зато што се отворено и радо виђа са председником једне од пет сталних чланица Савета безбедности УН и најмоћније војне и нуклеарне силе данашњице, и зато што поштује међународно право и не признаје Кристијана Шмита, неуспешног немачког политичара и нацистичког симпатизера који се лажно представља као ”високи представник” за Босну и Херцеговину, иако за то није добио формално одобрење Савета безбедности УН.

Нетанијаху, ових дана, у контексту израелске одмазде над Газом, делујући сигуран у своју недодирљивост, цитира старозаветну Књигу Самуилову која проповеда геноцид док најављује нове нападе:

”Опоменух се шта је учинио Амалик Израиљу, како му се опро на путу кад је ишао из Мисира. Зато иди, и побиј Амалика, и затри као проклето све што год има; не жали га, него побиј и људе и жене и дјецу и што је на сиси и волове и овце и камиле и магарце.”

С друге стране, Додик је био ”антиратна” опција током рата у БиХ.

Овакав поредак се једноставно не може одржати. ”Правда држи земљу и градове” поручује нам српска епска песма. А кад је нема – последице су попут оних данашњих. Па и горе.

Александар Павић / РТ

БОНУС ВИДЕО: