Руши се план Кристофера Хила: Да ли може бити Владе без Националног окупљања?

Тренд раста подршке изборној листи Национално окупљање показује да будућа влада неће бити могућа без деснице, одсносно да би управо коалиција Заветника и Двери могла да одлучи даљи правац кретања Србије. Проценти њихових гласова расту како на истраживањима тако и на кладионицама. Оно што што буди оптимизам јесте да су као услов свих услова за било какву постизборну коалицију поставили одбацивање Француско-немачког плана који представља “де факто” признање тзв. независности Косова.

Носиоци листе Националног окупљања Милица Ђурђевић Стаменковски и Бошко Обрадовић у кампањи истичу да су спремни да преузму одговорност за вођење Србије, а да то није толико немогуће показује и одлука руског министра спољних послова Сергеја Лаврова и његове наближе сараднице Марије Захарове да се у сред изборне кампање сретну са њима у Скопљу.

Свакако велики успех Националног окупљања што је питање одбацивања Француско-немачког плана наметнуло као једно од главних питања око кога се на крају цепа владајућа, али и пробриселска коалиција. СПС се директно оградио од плана чије је спровођење Вучић прихватио, док у Србији против насиља је дошло до озбиљних подела и дискусија по овом питању. Питање Француско-немачког плана је постало обавезна тема сваког телевизијског гостовања или дуела.

„Не постоји могућност да наша политичка опција пактира са неким ко ће примењивати француско-немачки план, или ко ће уводити санкције нашим стратешким партнерима“, рекла је вечерас председник Заветника Милица Ђурђевић Стаменковски за РТС 2.

Додала је да не мисли да та коалиција полаже „ексклузивно право на патриотизам“ и да је радује што је „Национално окупљање“ успело да натера колеге из других политичких опција да се јасно одреде према француско-немачком плану.

„И они то чине, додуше, у завршници кампање. Србија се не брани 10 дана пред изборе“, нагласила је Ђурђевић Стаменковски, која је и председница странке Заветници.

Према њеним речима, одређени „политички табори“ покушавају да грађанима сугеришу да 17. децембра Србија бира између актуелне и бивше власти.

„Ми тврдимо управо супротно. Србија не бира на овим изборима између политичких представника који су данас на власти, и оних који су то некада били. Србија бира између Устава и ултиматума, Србија бира између своје државе и свог суверенитета и ЕУ која нам намеће захтеве који нису испостављени ниједној сувереној држави света“, казала је Ђурђевић Стаменковски.

Она је рекла и да ће та коалиција тражити „измену кривичног законика, да нема застарелости кривичног дела корупције“, и да неће бити продаје ЕПС-а и Телекома.

Истакла је да се противи чланству у Европској унији, за које је навела да „није оно што је некада било“, већ да се залаже за то да Србија затражи „статус посматрача“ у БРИКС-у, односно економском савезништву између Бразила, Русије, Индије, Кине и Јужне Африке.

Председник Двери Бошко Обрадовић оценио је да је формирањем листе „Национално окупљање“ начињен важан искорак ка укрупњавању и уједињавању патриотске опозиције у Србији.

Оценио је да је то најјача изборна листа на десној страни политичког спектра и да је то вероватно разлог због ког су „забрањени на телевизијама са националном фреквенцијом“.

„Ни Милица Ђурђевић Стаменковски, ни ја, нисмо гостовали за ових месец дана изборне кампање ни на једној телевизији са националном фреквенцијом, не рачунајући јавни сервис. Ни на Пинку, ни на Хепију, ни на Првој, ни на Б92″, казао је Обрадовић, који је и председник покрета Двери.

Он је оценио да су „забрањени“ јер су алтернатива и садашњој и бившој власти и јер имају озбиљан програм „који данас побеђује широм Европе“.

„Забрањени смо што рушимо план америчког амбасадора (Кристофера) Хила да након ових избора на власт дође коалиција Вучића и Ђиласа, која ће наставити примену француско-немачког плана и увести санкције Русији. Наша политика је супротна тој политици пробриселске власти и пробриселске опозиције“, навео је Обрадовић.

Говорећи о досадашњој политици о Косову, Обрадовић је рекао да би све променио, а да о томе какав је однос власти према том питању говори податак да се „трећина Срба иселила“ са Косова, за време актуелне власти.

Данас / Правда