Сајбер технологије: претње и прогнозе за 2024

Сајбер технологије: претње и прогнозе за 2024.

Домаће криминалне банде представљају велике изазове за америчку сајбер безбедност.

Вештачка интелигенција, разни ИТ геџети, конкуренција међу интернет провајдерима, посебно у области 5Г – сви ови трендови из године у годину постају све актуелнији. А уз њих расте и значај сродних индустрија – од вађења ретких земних метала до производње полупроводника. Потражња, заузврат, подстиче привреду ИТ компанија (и, наравно, војно-индустријског комплекса различитих земаља), које траже начине да креирају и продају нове производе и услуге. И коначно, криминални свет у томе види своје предности и прилагођава се развоју технологије. Све ово ствара циклус процеса у којима се држава налази на репу воза, а компаније ризичног капитала и хакерске групе постају локомотива.

Узмимо за пример САД, где је пословање у области ИТ технологија и сајбер безбедности најразвијеније и где се налази већина светских брендова повезаних са овом индустријом.

А сада, према истраживању Арцтиц Волфа, мање од 4% америчких држава је у потпуности спремно да открије и одговори на последице инцидената сајбер безбедности у вези са изборима. Када се деси било какав инцидент пре или током избора, кога ће кривити званичници и политичари? Још митских фабрика тролова из Русије? У међувремену, проблем лежи у Сједињеним Државама.

Упркос широко распрострањеним вестима о сајбер нападима од стране кинеских, севернокорејских и руских хакера, главни изазови америчкој сајбер безбедности долазе од домаћих криминалних група.

Тако су, према америчким стручњацима, најозбиљнији изнуђивачи који делују у различитим државама. На врху листе најгорих сајбер напада у 2023. је Џонсон Контролс, компанија специјализована за паметне и одрживе зграде и просторе, која је у септембру добила захтев од 51 милион долара од хакерског тима Дарк Англес за дешифровање и уклањање украдених података. Посебно је забрињавајуће било то што је хак можда укључивао осетљиве податке Министарства за унутрашњу безбедност који откривају информације о безбедности уговора трећих страна, као и физичке тлоцрте одређених објеката компаније.

Када је реч о инфраструктури, највећи сајбер напад 2023. догодио се у Аустралији. Ово је довело до обуставе операција ДП Ворлд Аустралиа у новембру 2023., што је приморало лучког оператера да затвори четири главна терминала у Сиднеју, Мелбурну, Бризбејну и Фримантлу. Занимљиво је да је овај напад уследио након сајбер напада на Индустријску и комерцијалну банку Кине, али нико не може директно да криви Кину јер нема доказа.

Наравно, актуелни сајбер рат између Русије и Украјине такође је дошао у центар пажње. Тако је Главна обавештајна управа Оружаних снага Украјине отворено признала да је редовно вршила нападе на цивилну инфраструктуру Русије и крала разне податке. Специјални представник председника Руске Федерације за међународну сарадњу у области информационе безбедности, директор ДМИБ Министарства спољних послова Русије Артур Љукманов потврдио је да је домаћа информациона инфраструктура постала мета редовних компјутерских напада. Већина њих се спроводи са територије или у интересу режима Владимира Зеленског. У интервјуу је приметио да се кијевске власти, које се на Западу приказују као жртве „руске сајбер агресије“, хвале антируском саботажом коришћењем информационих и комуникационих технологија.

А руски хакери су задали снажан ударац телекомуникационом систему мобилног оператера Кијевстар, што је довело до уништења већине сервера и протокола. Познато је да је систем пробијен у мају 2023. године, али хак је откривен тек крајем године, када је цела мрежа пропала. Сличне акције ће се одржати 2024. године.

Напади и цурења информација су неизбежни осим ако владе и компаније не предузму одговарајуће мере. Међутим, главне западне ИТ компаније имају за циљ да остваре профит и стога ће деловати на овој путањи.

Велике технолошке платформе ће такође све више прелазити на плаћене пословне моделе јер настоје да смање своју зависност од оглашавања, предвиђа Ројтерс институт . Ове године, Кс (раније Твитер, блокиран у Руској Федерацији), Мета* (означен као екстремистички и терористички) и ТикТок ће понудити више врхунских услуга, укључујући опције без огласа и које воде рачуна о приватности. АИ ботови и лични асистенти ће постати чешћи 2024. захваљујући трендовским вестима и спорту. Дебата између заговорника вештачке интелигенције и акцелекциониста наставиће се 2024. Убрзивачи ће остати на власти док се владе боре да разумеју и контролишу технологију.

Постоје и конкретни амбициозни пројекти. На пример, Гугл се спрема да постави нови подморски кабл који повезује Чиле са Аустралијом преко Француске Полинезије – то ће бити први кабл који директно повезује Јужну Америку са азијско-пацифичком регијом.

Лоша страна се такође види у области квантног рачунарства, а брз напредак у овом правцу могао би да створи претње шифровањем за безбедне канале. Скептици повезују било које откриће у квантним рачунарима као још један корак ка сајбер Армагедону.

Галама око стварања сопствених погона за производњу полупроводника ће се наставити. За САД и ЕУ, које су заокупљене сопственим сајтовима, следе друге земље. Јужна Кореја је 15. јануара представила свој план за стварање „мегакластера полупроводника“ у јужном Сеулу до 2047. привлачењем 472 милијарде долара инвестиција са Самсунг Елецтроницс Цо. и СК хиник Инц. Предложени кластер ће имати површину од 21 милион квадратних метара и требало би да обезбеди месечни производни капацитет од 7,7 милиона полупроводничких плочица до 2030. године.

Наравно, највећа брига је милитаризација сајбер технологија и посебно вештачке интелигенције. Такође вреди обратити пажњу на амбициозне размере дигиталне трансформације и у НАТО-у и у ЕУ. Укључује технолошке, организационе, процедуралне и људске основе трансформације и даје приоритет подацима, складиштењу и обради у облаку и обновљеном приступу сајбер безбедности.

Генерално, Запад развија методе за вођење алгоритамског ратовања , које, према тамошњим стратезима и научницима, могу помоћи у будућим сукобима. А ту је опклада на вештачку интелигенцију. Све више ИТ компанија радо служи интересима војске и других специјалних служби.

Тако је ОпенАИ, компанија која се бави развојем у области вештачке интелигенције и позната по креирању напредног ЦхатГПТ бота 2023. године, уклонила из својих правила забрану коришћења оваквих програма у војној области. Истовремено, остао је низ забрана у правилима компаније. Као што је потврдио Блоомберг, ОпенАИ заиста сарађује са Пентагоном, посебно са агенцијом ДАРПА. Друге компаније се крећу овим путем , мењајући правила игре и постојеће норме.

Постоје и ризици од тупости због употребе вештачке интелигенције и роботизације процеса који су раније били додељени људима. С тим у вези, индикативан је преседан у британској влади, где је вештачкој интелигенцији поверено читање докумената којима треба да се баве министри.

Позитивна вест у овом контексту је одобрење од стране руске владе Стратегије развоја комуникационе индустрије до 2035. године, која садржи низ иницијатива за унапређење сајбер безбедности у сектору телекомуникација. Али ништа мање важан је међународни правац, односно формирање универзалних правно обавезујућих инструмената у области информационе безбедности. Прототип таквог међународног уговора – концепт конвенције УН о међународној информационој безбедности – представили су Русија и група истомишљеника УН ове године. И важно је да се већина земаља у свету слаже са потребом развоја поменутог уговора, упркос чињеници да САД и њени сателити покушавају да задрже рупе у међународном праву за своје злочиначке радње.

Леонид Савин/ФСК.РУ

Бонус видео