Коме смета веронаука у Србији? Борба за право родитеља и ђака на избор после више од две деценије

Коме смета веронаука у Србији? Борба за право родитеља и ђака на избор после више од две деценије.

Реч је о неким агендама које покушавају да измене културни код нашег народа и културни код нашег образовног система, истиче за РТ Балкан јереј Стеван Јовановић, координатор Одбора за верску наставу Архиепископије београдско-карловачке.

Већини је у сећању дан када је на првом јавном часу веронауке одржаном 2. новембра 2001. у ОШ “Краљ Петар Први” у Београду, тадашњи поглавар Српске православне цркве патријарх Павле у присуству премијера Зорана Ђинђића благословио враћање веронауке међу ђаке. Обраћајући се првацима те школе патријарх је поручио:

“Пре 80 и више година био сам у вашем узрасту и ми смо тада поред других предмета учили веронауку. Ви се са овим предметима спремате за живот на овом свету, почев од ове школе па до факултета. Све је то потребно за ваш живот у свету, али ми нисмо само тела, већ смо и душе. Желим вам да будете вредни као ђаци, али да будете вредни и у учењу веронуке. Нека Господ благослови овај почетак на опште добро и општу корист. Нека Бог благослови овај час, напредак, ваш живот, да ваша радост буде већа и благословенија него што смо је ми имали. То зависи и од друштва и од породице, али и од вас самих. Задатак веронауке је да познате Бога.”

Тада нико није могао да претпостави да ће Српска православна црква и њени вероучитељи, после 23 године, бити поново на почетку. Штавише, стиче се утисак да је статус верске наставе данас лошији него приликом њеног враћања у српски образоно-васпитни сиситем.

Наиме, 2018. године је верска настава дерогирана на подмукао начин.

Јереј Стеван Јовановић, координатор Одбора за верску наставу Архиепископије београдско-карловачке, за РТ Балкан каже да је изменама и допунама Закона о основама образовања и васпитања верска настава сведена са статуса предмета на статус програма, односно скинута је са тзв. листе А на листу Б.

“Тада су свим представницима верских заједница рекли да је само реч о семантичкој промени, али је то у ствари била лукава подвала, плански урађена. Њом је директорима школа практично дозвољено да верску наставу изместе из распореда часова и сведу је у категорију слободних активности попут секције шаха, рука у тесту и сличне, тј. да је избаце из распореда часова. Отуда је верска настава неретко стављана у супротну смену, шта је директно утицало њен квалитет, на саму могућност да се настава држи редовно и континуирано”, каже јереј Стевановић.

Према његовим речима, угроженост права родитеља и ђака на избор верске наставе се огледа и у томе што су првобитно школе имале законску обавезу да пре избора омогуће упознавање са садржајем предмета и са вероучитељем. Међутим, указује он, ова законска обавеза је укинута, без сагласности Комисије за Верску наставу, јединог надлежног државног органа за питања верске наставе.

“Данас имамо ситуацију да само поједине школе организују представљање веронауке и вероучитеља, а ‘избор’ се најчешће врши на основу предрасуда и предубеђења. Да ствар буде гора, Министарство просвете је својим тумачењем законске одредбе по којој је више од 15 година било омогућена промена изборног предмета, укинула могућност промене изборног предмета у току образовног циклуса – и то само у основној школи. Разлог за то нисмо никада чули, али јасно је да се у старијим разредима деца више опредељују за верску наставу, то показује одзив ђака, а то некоме у Министарству просвете представља проблем”, оцењује наш саговорник.

Укинуто право на избор

Јереј Стеван Јовановић указује да се догађају и скандалозније ствари.

“Знамо за случајеве у школама, па чак и у београдским гимназијама, да су ђаци са верске наставе пребачени, без њиховог знања и сагласности, на грађанско васпитање, а да је као изговор за тај чин навођено то што наставник грађанског васпитања треба да има пуну радну норму”, указује Јовановић.

Наш саговорник истиче да се тиме шаље веома лоша порука деци, јер се од њих очекује да саучествују у корупцији, кршењу права на верско образовање и на слободу избора, а у име предмета који треба да брани и промовише управо те вредности. Додаје, на ову шизофрену ситуацију је указивао и патријарх Порфирије, и то после низа апела надлежним органима.

“Нажалост, ништа се није променило. Ове године смо морали да реагујемо поново, и пријавимо 22 београдске школе које су прекршили законску регулативу о формирању група за верску наставу. Очекујемо и надамо се да ће дискриминација верујућих људи у овој земљи једнога дана ипак престати”, сматра јереј Јовановић.

Црква је од тог тренутка, најнеповољнијег за верску наставу, сваке године постављала питање просветном националном савету да се ситуација промени.

Како додаје, све традиционалне цркве и верске заједнице у више наврата су писале јавне апеле државним институцијама и надлежним појединцима, али никада нису добиле позитиван одговор и тај проблем и дан данас стоји.

Проценат ђака који похађа веронауку

Према званичним подацима министарства просвете, 66 одсто ђака у Србији похађа верску наставу. У Београду је тај проценат већи од 50 одсто, с тим што је, према речима нашег саговорника, одзив у средњим школама значајно већи него у првом циклусу основне школе, уз образложење да што су ђаци свеснији и самосталнији то је већи одзив на верску наставу. У основним школама на слабији одзив утиче немогућност представљања предмета и чињеница да грађанско васпитање ипак предају учитељице.

Нерешен статус вероучитеља

Говорећи о статусу вероучитеља, наш саговорник каже да су они дискриминсана категорија у просвети.

“Вероучитељи нису запослени за стално, јер држава неће да отвори ту могућост. Да смо припадници неке мањиске групе, Закон о забрани дискриминације би и за нас важио. Овако ми смо само у служби апсолутне већине грађана и њиховог права на слободан избор да се образују и васпитавају у складу са традиционалним вредностима, а за њих неких закони не важе”, указује наш саговорник.

Одговарајући на кључно питање које је у недавном интервјуу за Православље изнео епископ Иринеј Буловић – коме је веронаука и вредности које представља трн у оку, иако се више од 80 одсто изјашњавају као верујући, и више од 65 одсто деце похађа верску наставу, јереј Јовановић истиче да је реч о неким агендама које покушавају да измене културни код нашег народа и културни код нашег образовног система.

“Једноставно, њима верска настава представља трн у оку, иако у тим истим земљама верска настава у њиховим системима има неупоредиво бољи статус него што има у нашој држави, али они би да извозе демократију на један мало другачији начин у земље које, по њиховом схватању, не знају шта је демократија и које немају те вредности које нама треба да имплементирају”, сматра наш саговорник.

Он поручује да уколико креатори образовне политике у Србији схвате колико је неопходно да се кроз верску наставу бавимо васпитним делом образовног система, онда ће уважити значај веронауке и традиционалног васпитања и вредности и поправити статус предмета и вероучитеља, и што је најважније дати право ђацима и родитељима на квалитетну верску наставу у школама у складу са Уставом Републике Србије и Законом о црквама и верским заједницама.

Речи премијера Ђинђића на првом часу и противници веронауке

Подсетимо, верска настава је враћена у школе уредбом тадашње Владе Србије на чијем је челу био Зоран Ђинђић у јесен 2001. године у прве разреде основних и средњих школа као факултативни предмети, што је значило да су ученици могли да изаберу један или други предмет, оба или ниједан.

Кренуло се од првог разреда основне и првог средње, да би 2005. у свим циклусима предуниверзитетског образовања добили назив “обавезних изборних предмета”.

“Ускоро ћемо имати прилику да видимо у пракси јесмо ли као друштво нешто добили или смо изгубили враћањем веронауке у школе. Данашњи дан доживљавам као важно проширење слободе и права једне домократске земље”, нагласио је на том првом часу Зоран Ђинђић, којем је присуствовао заједно са патријархом Павлом.

И док су СПЦ и држава величале овај дан, једна од политичких партија, Лига социјалдемократа Војводине на челу са Ненадом Чанком, критиковала је Министарство просвете због увођења веронауке у школе.

“Веронаука је уведена у школе, иако још није утврђено питање регуларности и уставности Уредбе републичке владе која је прописала увођење веронауке и грађанског васпитања у прве разреде основних и средњих школа од ове школске године”, тврдили су у ЛСВ-у.

Ова странка оценила је тада да се у реформи школства и наставних планова и програма није одмакло даље од козметичких промена, док је наставни програм, уместо да буде растерећен, постао још обимнији и готово неизводљив за реализацију.

Ивана Лукић/РТ Балкан

Бонус видео