Две деценије Фејсбука: Див који ждере све

Две деценије Фејсбука: Див који ждере све.

Пре две деценије је Марк Закерберг имао идеју – а до данас се њоме баснословно обогатио. Све је више критика на рачун Фејсбука и других мрежа. Од тога да нарушавају ментално здравље до манипулисања читавим друштвима.

Фејсбук слави 20 година постојања. То је највећа светска друштвена мрежа. Више од три милијарде људи је активно на овој страници барем једном месечно. Дакле, више од трећине светске популације.

Али, оснивачу Фејсбука Марку Закербергу је славље помрачено. Само неколико дана пре годишњице, Закерберг је суочен са драстичном критиком на саслушању у америчком Сенату.

„Крв је на вашим рукама“, викао је републикански сенатор Линџи Грејем. „Имате производ који убија људе.“

Тема саслушања биле су мањкавости у заштити деце и младих на великим интернет платформама. „Ваше дизајнерске одлуке, пропусти у одговарајућем улагању у безбедност, ваше сталне тежње ка профиту уместо основне безбедности доводе нашу децу и унучад у опасност“, рекао је демократа Дик Дарбин, вођа већине у Сенату САД.

Опасност за децу и омладину

О опасности друштвених медија се сада нашироко расправља. У Сједињеним Државама сматрају их суодговорним за кризу менталног здравља младих.

Вивек Марти, директор јавне здравствене службе, објавио је у мају прошле године посебну препоруку за друштвене мреже. Он упозорава да постоји „много знакова који указују да друштвене мреже могу озбиљно нарушити ментално здравље и добробит деце и младих“.

Немачки психолог и истраживач ризика Герд Гигеренцер подвлачи то у разговору за ДВ. „Неке студије показују да су неизвесност, недостатак самопоштовања, депресија и чак размишљање о самоубиству порасли“, истиче Гигеренцер.

Међу тим знаковима у САД може се убројати пораст стопе самоубистава међу особама у доби од 10 до 25 година. У протеклој деценији, од 2011. до 2021. године, повећала се за 60 посто.

Надајући се бољем почетку

Међутим, Фејсбук је почео прилично безопасно. Као друштвена мрежа где сте брзо могли пронаћи школске другаре, делити фотографије с одмора и бити у току с оним што ваш круг пријатеља тренутно ради.

„На почетку се Фејсбук надао да ће повезивањем људи учинити свет бољим“, присећа се берлински медијски стручњак Мартин Емер почетака Фејсбука.

Као на пример код промена у арапском свету током Арапског пролећа 2011. године које су у почетку биле обележене великим надама. Због улоге мреже у организацији демонстрација и отпора, понекад су их називали Фејсбук-револуцијама.

Фејсбук, у тандему с брзим развојем паметних телефона, пружао је на задовољење древне људске потребе. „Човек је друштвено биће“, објашњава Емер. „И тако су те платформе створиле нешто што ниједан други медиј пре тога није.“

Између оснаживања и немоћи

Међутим, друштвене мреже, колико год то изгледало „џабе“, имају своју цену. А корисници плаћају двоструко: подацима и пажњом.

Пажња је цењена роба. Оглашивачи су спремни да је плате. Посебно ако се поруке могу довести до потенцијалних купаца захваљујући прецизним профилима личности.

Због тога оператери платформи прикупљају што више података од својих корисника а сваки „лајк“ им пружа још један податак. Са детаљним знањем о интересима, склоностима и антипатијама корисника, за њих се праве садржаји који их задржавају на платформи што дуже.

Дуго се игнорисало шта то чини од друштва и појединаца. Растућа поларизација друштва, све суровија политичка расправа, ширење најлуђих теорија завере – све се то доводи у везу с Фејсбуком и сличним платформама.

Психолог Гигеренцер пореди мреже с кафићем у којем бесплатно добијате кафу. „Сви одлазе тамо, срећу своје пријатеље а не морају ништа да плате. Али, у столовима су бубице за прислушкивање, а на зидовима видео камере које све снимају и информације затим прослеђују трећим лицима. Кафић је такође пун оних који вас стално нешто прекидају и нуде вам посебно за вас прилагођену робу.“

Прави корисници, објашњава Гигеренцер, нису они који пију кафу. Не, то су ови који вас прекидају и који вам плаћају кафу.

А они такође могу имати и политичке интересе. Тако су 2016. године почеле оптужбе против Русије да је користила Фејсбук како би утицала на исход председничких избора.

Две године касније, Фејсбук је био умешан у скандал око Кембриџ аналитике. Компанија је, углавном без знања корисника, анализирала податке с око педесет милиона профила. И током америчких избора 2020. године, група на Фејсбуку Стоп  Стеал (Зауставите крађу) играла је кључну улогу у легенди коју је Доналд Трамп ширио о наводно украденим изборима.

Година рекордних избора

Ова 2024. година је историјска по томе колико људи иде да гласа – на биралишта иде више од половине светске популације. На пример, у Индији и Индонезији, ЕУ, Пакистану, Русији и САД.

Амерички информатичар и критичар друштвених медија Џерон Ланијер је забринут: „Биће све више тешких лажи помоћу вештачке интелигенције и других нових примењених технологија за манипулацију људима. И мислим да многи људи неће бити припремљени“, каже он за ДВ.

Политика се изгледа освестила и покушава да сустигне технолошке дивове. Пре две године је Европска унија донела Закон о дигиталним услугама. Циљ је да се илегални садржаји брже уклањају, попут говора мржње. Истовремено, требао би боље заштитити основна права корисника – укључујући слободу говора.

Такође, истраживачи би требало да коначно добију приступ подацима интернет дивова. Берлински истраживач друштвених мрежа Филип Лоренц-Шпрен се радује: „Нешто се догађа на пољу транспарентности, да коначно можемо мало отворити ту црну кутију и видети како та машинерија функционише.“

Како год било, друштвене мреже су високо профитабилне. Матична компанија Фејсбука, Мета, којој припадају и Инстаграм и ВоцАп, зарадила је толико новца од оглашавања у последњем кварталу 2023. године да је одлучила да поводом 20. годишњице први пут исплати дивиденде својим деоничарима. Барем ће они имати разлога за славље.

Матијас фор Хајн/Дојче веле