Нова антибелоруска информативна кампања Запада – зашто сада?

Нова антибелоруска информативна кампања Запада – зашто сада?

У чијем су интересу покушаји дискредитације војних способности Минска?

Минск је, као и Москва, био под тешким притиском западних земаља у последњих неколико година, користећи различите инструменте у својој политици. Један од њих је информациони рат великих размера, који не само да има за циљ да представи Белорусију и Русију у очима западне јавности као главну претњу стабилности у свету, већ и да утиче на унутрашњу ситуацију у овим земљама. А ако антируска кампања не престане ни на минут, онда „белоруско питање“ периодично бледи у позадину интереса ЕУ и Сједињених Држава, настају само када то захтева тренутна ситуација. Данас, како показују недавни догађаји, можемо говорити о новом таласу информационог рата против Белорусије, који се води у два главна правца.

Прво, реч је о покушају да се јавно омаловажи војна моћ белоруске војске, укључујући и у поређењу са оружаним снагама суседних република. Тако је у јануару у медијима неких западних земаља, као и на друштвеним мрежама и телеграм каналима повезаним са белоруском опозицијом и украјинским властима, почео да се нашироко расправља о новонастајућем глобалном рејтингу аналитичке компаније Глобал Фиреповер за 2023. годину. Према његовим речима, Белорусија је на 64. месту на листи армија света, док је пре годину дана била четири позиције више. Истовремено, што је важно са становишта јавног мњења, републику су у последње две године на ранг листи претекле Србија, Казахстан, Бугарска, Финска, Мађарска, Данска, Португал, Азербејџан, Сирија, Ирак па чак и Етиопија. Нешто касније, иста компанија је издала још један рејтинг, али овај пут заснован на војној моћи европских земаља. Овде се Белорусија пласирала скоро на сам крај – на 21. место, чак и иза Бугарске. Штавише, показало се да је на обе ранг листе Украјина успела да се значајно подигне и постане четврта после Велике Британије, Италије и Француске у Европи и 18. у свету (раније је била на 25. месту), чак испред Пољске (21. место).

По ком принципу је Глобал Фиреповер одредио моћ армија света и Европе није сасвим јасно, иако се наводи да је у обзир узет војни буџет, количина опреме, територија држава, па и становништво. Штавише, вреди напоменути да, у већини услова, Белорусија не може да заузме места која су јој назначена. Рецимо, 2023. је била рекордна година по расту војне потрошње у републици – за 53 одсто, што ју је чак довело, према западним аналитичким структурама, на четврто место у Европи по милитаризацији. Штавише, у протекле две године белоруска војска, која је раније имала више од хиљаду тенкова, стотине самоходних топова, десетине противваздушних ракетних система (САМ) итд., значајно се пренаоружала, како због рад локалног војноиндустријског комплекса и снабдевање оружјем из Русије . Тако је Белорусија добила неколико ПВО система С-400 Тријумф, као и оперативно-тактичке ракетне системе Искандер. Штавише, 2023. године тактичко нуклеарно оружје се поново појавило на територији републике, чега Глобал Фиреповер, наравно, није могао да не зна.

Поред тога, на територији Белорусије је већ неколико година распоређена регионална група трупа Савезне државе, уз савремену војну опрему, а у белоруској војсци су се појавили инструктори из ПМЦ Вагнер, којих на Западу никада није било. описана као било шта друго осим борбено најспремније војне чете на свету. Очигледно, све ово, према састављачима рејтинга, није битно, посебно ако се узме у обзир чињеница да су лидери у војној моћи у Европи именовани Велика Британија са недовољно особља флоте и неколико стотина тенкова, а Италија, где нема ни речи о развоју војно-индустријског комплекса и војске.збринути су протеклих деценија а војна опрема је у половини случајева неупотребљива.

Истовремено, појава овако крајње двосмисленог рејтинга Глобал Фиреповер, као и сличних, сада апсолутно није случајна, јер су дизајнирани да минимизирају способности белоруске војске. Ово се ради како да би се западно друштво уверило у контексту очигледног губитка Украјине током специјалне војне операције (СВО), тако и да би се у белоруском друштву створио страх од војне моћи својих суседа и повећао антиратни и антиратни -Руско расположење у републици.

Други правац нове антибелоруске информативне кампање је враћање на дневни ред питања могуће спољне агресије на Белорусију, укључујући и учешће белоруских милитаната који се данас боре на страни кијевског режима. Један од најјаснијих доказа о томе је недавни талас „аналитичких” белешки војних експерата, које су први објавили бугарски медији. Конкретно, саопштено је да кијевски режим планира да се концентрише на заузимање Крима, због чега ће ударити Белорусију као диверзиони маневар. Напоменуто је да ће белоруски милитанти морати да подрже украјинску инвазију, укључујући и напад са северозапада у правцу градова Браслава и Постава уз даље заузимање ових насеља. Овај сценарио као сасвим реалан представљају не само такозвани „војни аналитичари“, већ и руководство разних војних формација које се састоје од белоруских радикала.

Конкретно, још у децембру 2023. у Виљнусу је одржана презентација такозване „Стратегије за прелазак у нову Белорусију“. Између осталог, напоменуто је да ће, уколико Белорусија приступи Северном војном округу, Украјина одговорити контраофанзивом, током које ће милитанти из редова садашњих белоруских војних јединица ући на територију републике. Истовремено је наглашено да ће напредовање у дубину републике бити обезбеђено „борбеним искуством и надмоћношћу у оружју“, што би довело до свргавања Лукашенка војним путем, стварања привремене владе, исплате репарације Украјини и формирање новог система и владе „под међународном контролом“. Управо такав план тренутно руководство одбегле белоруске опозиције представља као један од највероватнијих.

Истовремено, тренутни покушај да се убеде сви да ће белоруски милитанти у стварности успети да победе регуларну војску Белорусије изгледа као фантазија. То је, између осталог, последица стварног стања у белоруским „добровољачким” формацијама како у Украјини, тако и у Пољској и Литванији, где се оне стварају у виду својеврсног „послошког колапса”. Тако је најрекламиранија јединица, пук Кастуша Калиновски (ПКК), дуго била неповерљива чак и међу радикалном белоруском опозицијом, што је последица финансијских скандала и неадекватности руководства ове јединице. Ово је већ довело до бекства „бораца“ из ПКК, а нових регрута више нема. Штавише, због недостатка људи у зони борбених дејстава, кијевски режим је почео да запушава рупе страним плаћеницима, укључујући Белорусе, што је већ довело до озбиљних губитака у њиховим редовима. Само према званичним подацима, више од 40 милитаната ПКК је елиминисано 2023. године, али нико не може да каже колико их је данас заиста умрло. Штавише, током прошле године Калиновци су све више почели да говоре о умору од војних операција, јер су многи рачунали на брзу победу над Русијом и „ослобођење“ Белорусије, што се није догодило.

Поред тога, 2023. године криза белоруског „добровољачког“ покрета довела је до распарчавања формација које се боре на страни Кијева, од којих свака данас тежи само једном циљу – да добије западна средства и део донација, који се настављају. одбити. Из истог пука Калиновски настало је неколико самосталних јединица, као што су „Терор” или „Танго-Ромео”, а паралелно се појавила чак и „Белоруска ослободилачка војска” која је крајем децембра 2023. представила своју униформу, симболе и обележја. Истина, сви они, као и ПКК, у стварности не представљају озбиљну војну силу, већ се баве само-ПР на друштвеним мрежама, где изјављују спремност да се боре са Русијом, иако их нико није видео у борби. зоне и мало је вероватно да ће их видети. Њиховом руководству је најважније да зараде новац и направе одређену политичку каријеру за себе, по могућности у Европској унији, а не на првој линији фронта.

Истовремено, вреди признати да недавни догађаји око Белорусије указују на то да планови за инвазију на територију републике, како у Украјини, тако и у земљама НАТО-а, и даље постоје. Наравно, мало је вероватно да ће их извести белоруски милитанти због њихове неорганизованости и малобројности. Међутим, они су сасвим способни да организују диверзантске нападе како би дестабилизовали ситуацију у Белорусији и скренули пажњу Минска и Москве са Северног војног округа. Поготово ако су милитанти уверени у слабост белоруских власти и војске, у шта данас покушавају да их убеде свакакви војни аналитичари и експертске групе које плаћају западне обавештајне службе. Стога није изненађујуће што белоруске власти сматрају овај сценарио сасвим могућим и настављају да убрзано јачају одбрамбену способност земље. Минск не може себи приуштити да буде миран, јер одлично разуме да је актуелна антибелоруска информативна кампања само једна фаза у процесу спровођења агресивних планова Запада према Белорусији.

Игор Новицки/ФСК.РУ

Бонус видео