ПОЖУРИ ДРУЖЕ, ВОЂА ТЕ ЧЕКА

„Пожури друже, брже, још брже за срећу земље да себе даш…“ ето, тако се певало у неко Брозово време и упалило је: другова је било тушта и тма, веровали или не фалило је крампова, лопата, ашова и колица. Зашто мењати тактику и тим који побеђује. Овог пута нема ни копања ни лопатања, треба само да се забленемо у светлу будућност коју је осмислио вођа.

Конкурс је отворен, број снажних и одважних трудбеника који ће бранити наше националне интересе је неограничен. Али, сетите се оне народне „ко пре ваучеру, ваучер његов“, будите у првим редовима пред шалтерима Рио Тинта, УСАИД-а, Сороша, Рокфелера… Ево већ ме питају: „Је л могуће да ништа не треба да радимо?“ Скоро да не треба, осим да подржите Западни Балкан, да се одрекнете Србије и Косова и Метохије (ваљда знате да им је обећан савез месних заједница), да пљујете по Русији и подржите Украјину, да помогнете Мариники да се призна геноцид у Сребреници, да аплаудирате кад се Република Српска буде прогласила геноцидном творевином, да баците понеки букетић цвећа на НАТО тенкове и оклопна возила кад буду пролазили кроз Србију и да Рио Тинту и осталој риотинтовској сабраћи дозволите да копа по Србији уздуж и попреко.

Већину од напред наведених активности је већ неко други или урадио или осмислио ви само климнете главама ионако вам не служе ни за шта друго, к’о и до сада, и то је то. А да, замало да заборавим, само не скидајте онај телећи поглед са будућности. Зар ћете пропустити прилику да се нађете у друштву Мице Лажљивице, Жељка Прц Дрона, Миломира Смешљивог, Јоване Уз*упетане која се већ извежбала на Србима са Косова и Метохије, Миће, Баће, Јоце, Цуце, Марјана…све сама елита. Не оклевајте, чак и запослени у Српској Православној Цркви су у првим редовима за одбрану националних и државних интереса, само никако да сконтам која је разлика између националних и државних интереса.

Они су се већ ратосиљали српских цркава и манастира у Старој Србији, а и био је ред, ми толико тога имамо а неко ништа, какви смо ми то православци, „нека не зна десница шта је дала левица“ (цитат из Светог писма). Ово са запосленим у СПЦ да мало појасним. Првослав, Ћулибрк Јован, Дејан Ристић, Гргур и др. су одрадили лавовски део посла око утврђивања броја случајних српских жртава у Јасеновцу, Пребиловцима, Јадовном… (погледајте само називе ових места, па нису их Хрвати тако назвали). Без подвлачења црте са нашом прошлошћу нема нам евроатлантских (синоним за једну од дестинација после смрти) интеграција, па неће бити да су само нас Србе убијали. Колико је само Американаца пострадало у Вијетнамском рату, па Немаца у Стаљинградској бици, ‘ајте молим вас.

Дакле, у памет се другови, погледајте како нам само ови наши научењаци отворише очи о броју српских жртава, верујем на радост свих нас. За још који дан, ако им дозволимо, саопштиће нам да у Јасеновцу и већ наведеним стратиштима (наша заблуда) није било никаквих српских жртава, ако је можда и било то су били несрећни случајеви, као оно кад пијан падне са бицикла и сл. Додуше, допуштају они могућност да је било и другачијих несрећа, али само у самоодбрани кад су Срби бежали од усташа, а зашто су бежали, само Бог зна. Сложићете се, самоодбрана сваког од нас, па и усташе, ослобађа од одговорности. А ја и није само ја, свугде и кад треба и кад не треба: у Јасеновцу, Пребиловцима, Јадовном, Градини…побише усташе 700 000, 800 000, 1 000 000… Срба, ко зна до које би смо цифре стигли, да нас Ћулибрци Ристићи и остали стручњаци не уразумише, да буде уверљивије позваше и усташке историчаре, а њима ако нећемо веровати, ја збиља не знам коме би. Па зар није наш (бар је тако, у књигама, заведен) патријарх у љубави са Хрватском и Загребом, док за Алојзијем више жали него за Вукашином из Клепаца. Лакнуло ми је, а како и не би, убедише ме и тачка, пре ће бити да ћу морати да се извињавам усташким потомцима. Нека, сад бар знам да су ти Срби, за које сам тврдио да су побиле усташе, ЖИВИ и да ће ЖИВЕТИ довека.

Зато, пожури друже, рудници нас чекају, без стадиона не знамо шта ћемо и како ћемо. Само да вас подсетим, сетите се кад је Марко Краљевић био други пут међу Србима. Једва измолио од Бога да га пусти, јер га Срби дозиваше и дан и ноћ, да освети Косово, да заведе ред и још којешта и шта би? Испалисмо Марка на правди Бога, као нисмо ми тебе звали да ти стварно дођеш и помогнеш да осветимо Косово, то се само тако каже, нарочито кад се напијемо. Прочитајте, кад вас молим, „Марко Краљевић по други пут међу Србима“ и „Вођа“ од Радоја Домановића и ако сте прочитали, а нарочито ако нисте.

И не скидајте, тај самоубилачки и замишљени, поглед са будућности.

Председник удружења „Заштитимо Јадар и Рађевину“

Момчило Алимпић

БОНУС ВИДЕО: