15-минутни градови: Револуционарни пројекат или стезање контроле глобалне елите?
Концепт 15-минутних градова, иако на први поглед изгледа као идеално решење за унапређење квалитета живота у урбаним срединама, изазива живе дебате о потенцијалним нежељеним последицама.
Критичари овог модела указују на могућност да се ради о стратегији глобалне елите за појачавање контроле над становништвом, стварањем високо надзираних и ограничених урбаних простора.
Теорије завере и опасности контроле
Једна од најпопуларнијих теорија завере која се везује за овај концепт је идеја да 15-минутни градови служе као средство за увођење “паметног надзора”, где би сваки аспект живота могао бити праћен и контролисан под изговором ефикасности и еколошке одрживости. Критичари страхују да би овакав модел могао олакшати имплементацију технологија за праћење, укључујући лиценцно препознавање и сакупљање података, чиме би се смањиле индивидуалне слободе и приватност.
Ограничење кретања и социјална сегментација
Друга забринутост тиче се потенцијалног ограничења кретања. У теорији, 15-минутни градови би требало да омогуће приступ свим потребним услугама унутар кратке шетње или вожње бициклом. Међутим, постоји бојазан да би ово могло довести до “изолованих острва” унутар градова, где би приступ међусобно повезаним услугама и просторима био ограничен за оне изван локалне заједнице, стварајући додатне баријере и дубљу социјалну сегментацију.
Увођење додатних слојева надзора и регулације
На крају, дилема која се намеће јесте да ли је примарни циљ ових урбаних пројеката заиста олакшање живота грађана или увођење додатних слојева надзора и регулације под капом глобалне елите. Док се заговара за одрживост и интеграцију, важно је водити рачуна да се не жртвују основне људске слободе у процесу.
Нина Стојановић / Васељенска
БОНУС ВИДЕО:
За више вести из Србије и света на ове и сличне теме, придружите нам се на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Вајберу, Телеграму, Вконтакту, Вотсапу и Јутјубу.
