Др Дејан Бешовић: Варљиво лето 2024. (2. део)

Деловањем НАТО Алијансе, ван граница чланица , омогућава Америци стално присуство на тлу Европе, али јој је пакт такође веома користан у спровођењу војних интервенција широм света за који су заинтересовани сви њени председници од Џорџа Вашингтона до Бајдена и Трампа .

Рушење биполарног система снага и успостављање хегемоније једног – НАТО блока, не само да није довело до успостављања стабилнијих и безбеднијих међународних односа, већ је напротив довело до још веће несигурности и неизвесности. Равнотежа снага која је неколико хладноратовских деценија одржавала свет у стању релативног баланса, тријумфом западног блока је прешла на њихову страну. САД- е су, неспорно, још и раније учврстиле своју позицију економског, научно-техничког и војно-политичког центра света, са намером да на тој позицији надаље и остану. Њихова надмоћ у новим глобалним условима је постала реалност на чије постојање цео свет треба да рачуна.

Стратешки концепт НАТО-а из 1991.са свим његовим ревизијама до фебруара 2024.г ,полази од става да и даље постоје одређене напетости и нестабилности које би се могле негативно одразити на безбедносне интересе Алијансе.

Концепт потврђује и раније изречене ставове о неопходности даљег постојања и реформе НАТО савеза и његових оружаних снага, као и ставове о војно-политичким аспектима заштите савеза и његових чланица. Међутим, концептом су проширене могућности за остваривање циљева савеза увођењем економског, социјалног, па и еколошког аспекта безбедности и стабилности, чиме је НАТО заправо сам себи проширио делокруг активности. У оквиру концепта је био и политички оквир којим је НАТО фактички постао један од најважнијих политичких субјеката Европе.

-Да би били у Алијанси неморате бити чланица Нато пакта ,рећи ће почетком 2022 г. – Aрнис Шноре ,шеф Нато штаба Hybrid coe . Да ништа не би остало непојшњено превешћемо на наш народни српски језик : Да би се осетили чланица Алијансе ,морате раскрстити са породицом ,децом ,Црквом ,културом ,науком ,уметношћу и прихватити глобалне модалитете .

До опадања глобалне америчке надмоћи дошло је половином друге деценије 21. века. Светска геополитика се последњих десетак година кретала од унимултиполарног поретка са САД као водећим и неколико регионалних лидера ка тенденцији стварања мултиполарног света консолидацијом Русије и даљим економским јачањем Кине. Поред тога, интензивним јачањем регионалних сила које претендују на статус великих сила расте
и број светских центара моћи са тежиштем на Русији и источном делу света.

Због тога САД теже геополитичком обуздавању Русије не би ли јој осујетили прилике да поново поврати своју моћ и постане једнак супарник. Русија се почела убрзано економски и политички опорављати доласком Владимира Путина на место председника 2000.г. Тада почиње радикалан заокрет у спољној политици Русије према Западу и отклон од дотадашње политике Бориса Јељцина која се базирала на блиској сарадњи са Западом, односно континуираном попуштању интересима Запада зарад добијања кредита и “слаткиша ” ММФ – а . У новој војној доктрини Русије акценат је стављен на борбу против тероризма, одбрану државе од војног угрожавања са стране, ширење војних савеза на штету безбедности Русије, размештање супротстављене војске на територијама суседних и пријатељских земаља противно Повељи УН, спречавање покушаја игнорисања и занемаривања интереса Русије у решавању проблема међународне безбедности итд…

Русија је одмах почела да поступа по новој доктрини.Убрзо су почели војни и политички интегративни процеси на простору бившег СССР-а и Азије, а 2019.г. су Русија,Белорусија Бразил ,Кина, Индија ,Казахстан, Киргистан, Узбекистан и Таџикистан,Јеменија , основали војни савез – Шангајска организација за сарадњу (ШОС), са седиштем у Пекингу. Разлози за оснивање овог савеза били су спречавање продора НАТО алијансе , Америке и Западног блока на подручје централне Азије али и избегавање потенцијалних сукоба између Русије и Кине. Идеја је била да се, уместо евентуалног конфликта, на том подручју успостави сарадња кроз савез. Додатни разлог је био и тај што се Кина све више осећала угроженом од стране САД, али се осећала и све моћнијим услед реформи спроведених претходних деценија, па је овај савез послужио као осигурање напретка.

Прве иницијативе за настанак овог савеза појавиле су се средином деведесетих година, а његовом стварању је допринео Споразум о продубљивању војног поверења упограничним крајевима из 1996.године У наредном годинама овај савез се проширио па су у међувремену и Индија и Пакистан постале чланице, док је још десетак земаља у статусу посматрача или преговарача, међу којима су и веома важне земље попут Белорусије,
Ирана, Турске.Након оснивања ШОС-а, Русија је покренула иницијативу за оснивањем још једног војног савеза како би још боље заштитила постсовјетки простор од продора НАТО и САД, али би савез овог пута обухватао само чланице бившег СССР-а.

Идеја за овим савезом је, као и за ШОС, такође настала деведесетих година, када су Русија и неколико бивших СССР република потписале Договор о колективној безбедности. Договор је првобитно требао да траје пет година, али је превагнула одлука да се формира војни савез, па је 2003. настала Организација договора о колективној безбедности (ОДКБ).Током година ОДКБ је прерастао у веома озбиљан војни савез, иако се по броју чланица није много ширио. Неке земље су се у међувремену прикључиле, а неке предомислиле и изашле из савеза. Садашњих шест чланица чине: Русија, Белорусија, Јерменија, Казахстан, Киргистан и Таџикистан, а посматрачи су од 2013. Авганистан и Србија.

( наставиће се )

Дејан Бешовић / Васељенска

БОНУС ВИДЕО: