Стигла је Весна: Пролеће није само једно од 4 годишња доба

Тај магични период преображаја природе, када зимска тишина уступа место буђењу и новом животу,Пролеће је  одувек  било више од само једног од четири годишња доба.

За многе народе, укључујући Србе и Русе, пролеће је симбол обнове, наде и празновања живота. У српској и руској култури, ово доба године добија посебан значај кроз лик и дело Весне, богиње пролећа.

Народна веровања и обичаји

Православље, дубоко укорењено у традицију и обичаје српског и руског народа, пролеће види као време духовне обнове. Васкрс, најважнији хришћански празник, увек долази у пролеће, симболизујући победу живота над смрћу, светлости над тамом. Тако пролеће не носи само обећање природне, већ и духовне регенерације.

Срби и Руси имају богату традицију прослављања пролећа, која се одражава у бројним обичајима и веровањима. Један од таквих је обичај „Првог пролећног цвета“, где се верује да прва особа која пронађе цвет у пролеће имаће среће током целе године. Такође, прослава Масленице у Русији, недеља пре Великог поста, представља опроштај са зимом и дочекивање пролећа, уз обиље хране, песме и игре.

Симболика пролећа и његово дочекивање кроз векове

Пролеће је од давнина сматрано временом обнављања и чишћења. У многим заједницама, пролећни радови на пољу започињали су обредима који су требали да обезбеде плодност и заштиту усева. Име „Весна“, у српској и руској култури, не само да означава пролеће већ и носи конотацију радости, младости и обнове.

У народним веровањима, ово годишње доба често се повезује са обичајима који имају за циљ да осигурају благостање, здравље и успех у предстојећем периоду. Од давнина, људи су веровали да ће пажљивим прослављањем пролећа и поштовањем природних циклуса утицати на позитиван исход својих будућих подухвата.

Софија Марић / Васељенска

БОНУС ВИДЕО: