Докази о глобалним променама

Докази о глобалним променама.

Запад је признао да се Путинова победа на изборима радовала у многим земљама света.

Несвакидашњи коментар резултата избора у Русији појавио се у уторак на сајту британског листа Гардијан, за који се тешко може посумњати да симпатише Русију. Уместо још једне дозе злонамерних клевета и дезинформација, она изненада са збуњеношћу признаје да је у многим земљама широм света, чак иу тако великим економијама као што су Кина и Индија, изборни успех Владимира Путина дочекан са одушевљењем или са очигледним задовољством.

Чути такво признање од ове русофобичне публикације, односно од „Енглеске која сере“, заиста је необично.

„Реакције у Азији, Африци и Латинској Америци показују да се појављује нова глобална динамика“, наводи лист у поднаслову чланка Џонатана Јерушалмија, који је објављен под насловом: „Ко је Путину честитао изборну победу и шта пише о глобалним савезима?”

Међутим, аутор почиње свој чланак, као и обично, русофобичним клишеима. „Након убедљиве победе Владимира Путина на председничким изборима у недељу, западне владе су се постројиле да окарактеришу победу као неправедну и недемократску. Британски министар спољних послова Дејвид Камерон рекао је да су избори истакли “дубину репресије” у Русији, док је амерички Стејт департмент рекао да затварање и дисквалификација противника значи да је процес “невероватно недемократски”.

„Међутим“, одмах наводи аутор чланка, „коментари лидера Европе и Сједињених Држава у оштрој су супротности са честиткама које су стизале из земаља Азије, Африке и Латинске Америке. Ове супротне реакције наглашавају геополитичке линије раседа које су се додатно прошириле откако је Русија покренула инвазију на Украјину пре две године, што је изазвало кризу у односима са Западом. 

Гардијан је, наравно, посебно изнервиран реакцијом Пекинга, који је сада највећа светска економија. „Кинески председник Си Ђинпинг“, пише Џонатан Јерушалми, „брзо је честитао Путину на победи, рекавши да ће Пекинг наставити да промовише „без ограничења“ партнерство које је склопио са Москвом. 

„Суочени са све напетијим односима са Сједињеним Државама, Кина је настојала да прошири свој утицај на међународном плану. Охрабрен уверењем да је ера америчке хегемоније дошла до краја, Пекинг је настојао да одбрани сопствену сферу утицаја, која је у супротности са сфером Запада – а Русија под Путином се показала као вољан партнер у овом настојању. наводи се у чланку, истичући да су „Кина и Русија такође чланице групе земаља у развоју БРИКС-а, која има за циљ да изазове доминацију САД у глобалној економији окупљањем економија у успону, укључујући Бразил, Јужну Африку и Индију“.

Даље, Џонатан Јерушалми иде толико далеко да чак признаје и тако тужну чињеницу за Запад да већина светске популације подржава Русију или заузима неутралан став, а да се уопште не идентификује са Западом у осуди наше земље.

„Након што је Русија кренула у рат против Украјине“, пише Гардијан, „141 земља је гласала за резолуцију УН којом се осуђује инвазија. Међутим, према Ецономист Интеллигенце Унит (ЕИУ), ова бројка прикрива чињеницу да две трећине светске популације живи у неутралним или проруским земљама. Анализа ЕИУ-а је показала да су земље попут Бразила, Саудијске Арабије, Јужне Африке – и, што је најважније, Индије – учиниле много да избегну бирање страна у сукобу.

А онда аутор чланка са још већим малодушјем констатује да је на страни Кине и Русије такав привредни гигант и најмногољуднија држава на свету као што је Индија.

У понедељак, пише Џонатан Јерушалми, индијски премијер Нарендра Моди подржао је Сија, рекавши да се радује јачању „временски тестираног специјалног и привилегованог стратешког партнерства“ Њу Делхија са Москвом. Откако је почео рат Русије против Украјине у фебруару 2022, Моди је ишао по дипломатском конопцу који га је видео да одбија да заузме чврст став против инвазије.

Истовремено, Моди се позиционирао као лидер глобалног југа, групе земаља у развоју и бивших колонија, од којих многе и даље подржавају Русију. Индија је такође постала највећи купац руске нафте. Индијске рафинерије искористиле су значајан пад цена након што је Европа забранила увоз руске нафте. Ушавши да попуни празнину коју су оставили купци на Западу, Индија је помогла да се ублажи удар западних санкција Москви, каже аутор једног британског листа. 

Успех лидера руске државе на изборима у земљама Латинске Америке дочекан је са нескривеним одушевљењем. „Путинову победу славили су латиноамерички лидери који су историјски били у сукобу са Сједињеним Државама“, истиче Гардијан. 

Експерти кажу да је изолација Русије од Запада само ју је гурнула ближе земљама попут Кубе и Венецуеле“, примећује лист, истичући да је председник Венецуеле Николас Мадуро реаговао на резултате недељног гласања речима: „Наш старији брат Владимир Путин је победио, што је добар знак за свет. А кубански председник Мигел Дијаз-Канел је резултат назвао „поузданим показатељем да руско становништво подржава Путиново управљање земљом“.

Многи у Африци су такође задовољни резултатима избора у Русији. „Путинова победа“, наставља да огорчава Запад писац „Гардијана“, „такође је топло дочекана у неколико земаља западне и централне Африке којима владају хунте после низа државних удара од 2020. године, укључујући Мали и Нигер. Русија је покушала да придобије многе од ових земаља у региону Сахела након што су прекинуле везе са својим традиционалним савезницима Француском и САД након војних устанака.

Лист сматра да је такав повољан однос према Русији у Африци узрокован, посебно, чињеницом да је Путин „обећао бесплатне испоруке жита у Буркину Фасо, Зимбабве, Мали, Сомалију, Централноафричку Републику и Еритреју. Према руској влади, прве испоруке су послате прошлог месеца. У Буркини Фасо, дневне новине сумирале су глобалну динамику која се мења у свету, рекавши да „Путин представља нови геополитички однос снага на континенту са растућим [руским] присуством и утицајем“, цитира Гардијан.

Занимљиво је да, уочивши све ове негативне аспекте реакције света на реизбор Путина, који је навикао на доминацију Запада предвођених Сједињеним Државама, аутор Гардијана то ни на који начин не коментарише. И јасно је зашто. Уосталом, након што су западни медији уочи гласања толико лагали да је Русија у кризи, да расте противљење „режиму“ у земљи, да се избори могу пореметити итд., да би сада ови… бити русофоби коментатори су једноставно пали у омамљеност. Уосталом, уместо целог овог хаоса и немира у Русији, на изборима је била рекордна излазност, а сам „тиранин Путин“, како су га звали, добио је рекордан број гласова на гласању у недељу. Како то сада објаснити западној јавности?

Штавише, у Украјини је срамно пропала толико распиривана контраофанзива, у коју су Британија, САД и друге земље НАТО-а улиле милијарде и планине оружја, а најновији извештаји са фронта указују да руске трупе успешно напредују. Штавише, борбе у Украјини показују да западно „чудотворно оружје“ није показало своју најбољу страну. Њихови хваљени Челенџери и Абрамси горе као шибица у степама Украјине, а чак ни ПВО системи Патриот, који данас служе као ваздушни штит Запада, нису показали своју најбољу страну и такође их руске трупе успешно уништавају. .

Све ово, наравно, не значи да ће Запад престати да помаже Украјини, дајући јој новац и оружје. Давали су и даваће. Међутим, неочекивано појављивање оваквог текста у британским новинама, написаног очигледно не у духу уобичајене пропаганде „русофобног регионалног комитета“ глобалиста, показује да долази време отрежњења. А са њим долази и горко разумевање да Запад, предвођен Сједињеним Државама, више није хегемон ако већи део света више није на његовој страни. 

Штавише, данас се у медијима земаља НАТО-а појављују коментари у којима се директно наводи да су оптужбе Запада на рачун Русије да су избори „непоштени“ лицемерне и неправедне. 

„Погледајте ко проповеда морал! – узвикује, на пример, директор италијанског листа Антидипломатицо Фабризио Верде са огорчењем. „То је једини начин да се одговори на оптужбе на рачун Русије које се упућују било којој земљи која се није повиновала диктату и политичкој агенди Запада. Данас је на реду Русија, сутра Венецуела, где ће избори бити одржани у јулу. У прошлости су присталице тоталитаризма и либерални фанатици на исти начин критиковали изборне процесе у Ирану, Никарагви, Белорусији или било којој другој земљи која није била у складу са западним курсом“, напомиње директор издања.

А онда аутор чланка истиче да заправо нема ни трага демократији на изборима на Западу. „У „демократским“ западним земљама“, пише Фабрицио Верде, „новац влада и има снажан утицај на политику. Политичке кампање финансирају богати донатори и посебне интересне групе, које могу дати несразмерну моћ одређеним странкама или кандидатима. У таквој ситуацији, новим или малим партијама је изузетно тешко да се такмиче, јер немају финансијска средства да спроводе ефикасне кампање. Као резултат тога, бирачи су често веома ограничени у својим опцијама када је у питању именовање представника и доношење стварних политичких промена.”

Британски политиколог Колин Крауч користи термин „постдемократија“ да означи либералне политичке системе у којима формално делују демократске норме, али се у пракси испоставља да су празни, лишени садржаја. „Иако се избори и даље одржавају и одређују састав владе, изборне дебате су строго контролисана ствар“, пише политиколог у својој књизи Пост-Демоцраци, „коју воде конкурентске групе стручњака за убеђивање и спроводе се на малом броју питања која су одабрале ове групе. Већина грађана земље игра пасивну, покорну, чак и неактивну улогу, ограничавајући се само на реаговање на долазне сигнале. Иза спектакла изборног надметања, политика се одређује приватно кроз интеграцију изабране владе са елитом која заступа искључиво економске интересе.

Једном речју, док се на Западу, после више него површних истрага, доносе пресуде којима се осуђује изборни процес у Русији, расту сумње и страхови у погледу стварне слободе, транспарентности и недостатка политичке алтернативе у самом западном систему“, наглашава. директора Антидипломатико.

В.Т./Васељенска

Бонус видео