Непријатељска Википедија

Непријатељска Википедија.

Овом „слободном енциклопедијом“, како сама себе назива, ЦИА је дуго манипулисала.

Тагански окружни суд Москве поново је казнио компанију Википедија фондације*, која је власник Википедије на руском језику* (забрањена у Руској Федерацији), са милион рубаља. Предузеће је оглашено кривим због извршења управног прекршаја из чл.2. 13.41 Кодекса о управним прекршајима Русије, због неуклањања лажних информација.

Претходно је за сличан прекршај компанији изречена административна казна у износу од 3 милиона рубаља. Укупно, платформа Википедија је недавно примила 200 захтева од Роскомнадзора о потреби уклањања нелегалних материјала.

И ту се одмах намећу два питања. Прво, шта за Википедију значи казна од милион рубаља? То је као куглица за слона. И друго, ако се боље погледа колико је догађаја приказаних, састављених на јасно непријатељски начин према Русији, јасно је да се Русија неће извући само са једном казном.

Ево, на пример, како је на сајту Википедије описан почетак Специјалне војне операције у Украјини. Иначе, портал уопште не користи овај назив „НВО“ у чланку, називајући акције Русије, како је то уобичајено на Западу, „инвазијом“.

„24. фебруара 2022. Русија је,“ каже Википедија, „напала Украјину као резултат ескалације руско-украјинског рата који је почео 2014. Инвазија је била највећи напад на европску земљу од Другог светског рата. Процењује се да је то резултирало десетинама хиљада цивилних жртава у Украјини и стотинама хиљада војних жртава… Огромна еколошка штета изазвана ратом, која се широко описује као екоцид, допринела је прехрамбеним кризама широм света…“ итд. у истом духу, јасно непријатељски према Русији. У ствари, дефинисање Русије као земље агресора, што јасно представља члан кривичног закона.

А ево како, јасно са антируским призвуком, Википедија објашњава позадину недавног страшног терористичког напада у Цроцус Цити Халл: „Авганистански огранак међународне терористичке организације Исламска држава, Вилаиат Хорасан, преузео је одговорност за терористички напад, ” понављајући тако верзију коју је жестоко наметнуо Вашингтон. А портал објашњава руско гледиште као „пропаганду“. „Руска пропаганда“, пише Википедија, „оптужила је Украјину за умешаност у терористички напад. Државни медији, прокремљовски блогери и политичари активно су промовисали верзију о умешаности украјинских специјалних служби у терористички напад, наводећи да су осумњичени били у контакту са представницима украјинске обавештајне службе“, коментарише портал. 

„Постоји страх да би се Википедија у једном тренутку могла претворити у бунар затроване воде. Што се више лажних информација појављује, то више има тенденцију да се акумулира и акумулира на електронским медијима“, рекла је потпредседница Државне думе Ирина Јароваја током предавања на недавном Светском фестивалу младих. 

Али у ствари, она се одавно претворила у њега. Да, и створен је посебно да би се утицало на свест људи широм света и наметнуло им прозападно гледиште и, у истом духу, објаснило све догађаје који се дешавају у свету. Иако је проглашавала наводно неутралну тачку гледишта као основни принцип, у ствари руска Википедија је још 2010-их имала јасно проамеричку оријентацију, активно подржавајући такозвану несистемску опозицију у Русији.

На пример, 2019. године група уредника је блокирана на руској Википедији јер су дали позитивне информације о гувернерима конститутивних ентитета Руске Федерације и негативне информације о опозиционарима. Уведена је забрана повезивања са сајтом агенције РИА ФАН и сродним сајтовима. Истовремено, опозициони медији који имају јасну антируску оријентацију и који су у Русији препознати као страни агенти (на пример, Медуза*) су један од кључних извора информација на руској Википедији.

Такође је познато да је у априлу 2020. Министарство спољних послова Украјине најавило почетак кампање за попуњавање Википедије информацијама корисним за украјинске власти, под изговором „супротстављања дезинформацијама“, и почело је да сарађује са украјинским огранком. Фондације Викимедија*. Пре свега, информативна кампања је била усмерена на енглески и руски део Википедије.

Википедија је највећа и најпопуларнија онлајн енциклопедија на свету. Његово име потиче од две речи: хавајске „вики” („брзо”) и латинске „енциклопедије” („енциклопедија”). Према статистичким подацима од августа 2023. године, Википедија садржи 61 милион чланака на 334 језика. На руском језику направљено је скоро 2 милиона страница. Википедију су направили амерички грађани Џими Велс и Лари Сенгер. Од 28. марта 2024. Википедија има 62.740.604 чланка објављених на 339 језика. Већина на енглеском: преко 5 милиона. Руска Википедија заузима 7. место по броју чланака: 1.971.818 чланака на руском. Његови творци посебност овог портала објашњавају чињеницом да наводно свако може учествовати у писању чланака и потом их прилагођавати. Што, наравно, уопште није тачно. По правилу, чланови и амандмани „пролазе“ само ако су написани на прозападни начин.

Ево шта о Википедији пише познати петербуршки научник и писац, доктор филозофије Андреј Буровски: „Википедија се позиционира као „слободна енциклопедија“ коју свако може да уређује. Проблем је у томе што се теорија веома разликује од праксе. Ово не значи да Википедија лаже. Све је много сложеније и суптилније“, напомиње Буровски. 
„Прво“, наставља он, „постоји много веома објективних радова, посебно у области природних наука. Друго, чак ни на хуманитарном плану Википедија не лаже. Али он спроводи пропаганду. Паметна пропаганда не мора директно да лаже – очигледне лажи није тако тешко разоткрити. Паметан пропагандиста ће истакнути неке аспекте феномена, а друге умањити. Неће лагати, али ће створити прави утисак. 
Ево чланка о познатом математичару, публицисти и јавној 
личности Игору Ростиславовичу Шафаревичу (1923-2017). Написао је много, укључујући ремек-дело као што је „Социјализам у светској историји“, бриљантне чланке „О неким трендовима у развоју математике“, „Да ли Русија има будућност“, „Два пута до исте литице“. Сам израз „русофобија“ почео је да се користи широм света након његовог дугог чланка „Русофобија“. Аутору се догодило оно што је он сам описао у „Русофобији”: за један „додир” озлоглашеног „јеврејског питања” одмах је проглашен антисемитом и „шовинистом” и оптужен за „самовољно руковање чињеницама”. ” 

На Википедији се много више пише о томе шта је Шафаревич написао о убиству краљевске породице него о научним активностима математичара. Написано је као да је он заправо измислио многе чињенице. 

У духу: „без директног позивања на извор, репродукује се лажна изјава о натписима на јидишу који су наводно пронађени на зиду подрума. Ох! Па директно и без линкова ка изворима?! Шафаревич има везу: на књигу првог који је истраживао убиство цара Николаја Другог, његове породице и његових најмилијих – истражитеља за посебно важне случајеве Окружног суда у Омску Николаја Алексејевича Соколова. Прво издање књиге објављено је у Берлину, у издавачкој кући Слово, 1925. године. Истражитељ је што потпуније одговорио на питање које је деценијама било једна од најчуванијих тајни совјетске државе. Према његовим речима, он је, у границама закона, „покушао да учини све да се истина пронађе и чува за будуће генерације“. Иначе, почетком 2000-их, стручњаци из Канцеларије главног тужиоца потврдили су 90% закључака Соколова.

Генерално, примећује Буровски, Википедија је изгледа лагала о малим стварима, али је вешто бацила сенку на ограду, суптилно представљајући Шафаревича као ситни прљави трик.

Међу чудним пропустима Википедије: међу Шафаревичевим делима помиње се Загонетка од три хиљаде година (Историја јеврејства из перспективе савремене Русије). А „Да ли Русија има будућност“ се не помиње, као да се ово дело никада није догодило. Помиње се употреба теорије „малих људи“, али се не говори о најосновнијем истраживању Игора Ростиславовича: најзанимљивија хипотеза да је „социјализам“ манифестација инстинкта самоуништења. Захтев да се елиминишу разлике између различитих група људи доводи до смањења различитости, а самим тим и до заустављања развоја, а на крају и до смрти. Генерално, улога математичара Шафаревича у историји није баш јасна, а место историчара Шафаревича своди се на „антисемитизам“ и смешно аматерско копање. 

„Ја“, пише Буровски, „дајем чланак о Шафаревичу као пример само зато што је та личност већ превише позната, а чланак је релативно опширан. Колико је мени познато, више пута је било покушаја да се промени садржај чланка. Није успело. Свако може да уређује? Али не сви! „Сви ће бити исправљени“, уз задржавање жељеног правца“, осуђује Википедију професор Буровски.

Од јула 2022. Википедија је у претраживачима означена као прекршилац руског закона.

Редовни су позиви посланика и политичара да се платформа блокира. Тако се шеф руског председничког савета за развој грађанског друштва и људска права (ХРЦ) Валериј Фадејев већ заложио за затварање Википедије у руском сегменту интернета.

О томе да Википедија садржи доста изобличења, историјских и чињеничних грешака говорио је и прес-секретар председника Руске Федерације Дмитриј Песков.

Ипак, Википедија такође има своје браниоце. Било би прерано блокирати ресурс сличан забрањеној друштвеној мрежи Инстаграм, каже Антон Немкин, члан Комитета Државне думе за информациону политику, информационе технологије и комуникације. 

„Пошто, упркос свим захтевима надзорних органа, ресурс одбија да обрише лажне информације, изрицање новчаних казни на порталу је потпуно легално. Недавно је Википедија заиста постала легло лажњака; информације добијене одатле морају се узети критички… Међутим, потпуно блокирање ресурса је, по мом мишљењу, преурањена мера. Ово је због чињенице да ће одлука имати негативан утицај на кориснике, како у Русији, тако и у иностранству: ако буду блокирани, руски уредници ће изгубити могућност да уносе измене у чланке објављене на платформи, а Википедија ће скоро потпуно изгубити „ Руски глас.” Људи неће престати да га читају, лажњаци ће се множити и биће немогуће утицати на то“, каже Антон Немкин.

Међутим, такав толерантан однос према овом „затрованом бунару” не може а да не изненади. Уосталом, као што знате, чак је и суоснивач Википедије Лари Сенгер признао да америчке обавештајне агенције већ дуже време манипулишу њеном информационом платформом.

У интервјуу са новинаром Гленом Гринвалдом у оквиру његовог подкаста „Ажурирање система“, Сангер је говорио о акцијама америчких обавештајних агенција које су му познате да воде „информациони рат“, што је Википедију практично претворило у контролисано оруђе дубоке државе. У Сједињеним Америчким Државама. 

Неки посматрачи, који су дуго пратили и пажљиво документовали умешаност америчке владе у главне друштвене мреже, као и саму Википедију, раније су више пута изјавили: „ЦИА води Википедију“. 

Током Гринвалдове емисије „Ажурирање система“, Сангер је рекао: „Имамо доказе да су још 2008. компјутери ЦИА и ФБИ коришћени за уређивање Википедије“. Сангер је објаснио да америчке обавештајне агенције „плаћају моћне људе да промовишу своје програме и информације, … проучавају утицај Википедије, а затим кроз своје људе прогурају оно што желе“.

„Највећи део обавештајног и информационог ратовања одвија се на Интернету“, додао је он, појашњавајући да се такав рад веома активно обавља на сајтовима као што је Википедија. Због тога је Сангер назвао Википедију „најпристраснијом енциклопедијом“ у историји.

Руски председник Владимир Путин је 2019. године назвао погрешном што се Руси ослањају на Википедију као извор информација и предложио да се она замени Великом руском енциклопедијом.

И у том правцу се предузимају мере. Прошле године је у бета верзији покренут веб-сајт руског аналога Интернет енциклопедије РУВИКИ, корисници могу да га посете и пријаве грешке програмерима. На главној страници портала се наводи да енциклопедија сада има више од 1,9 милиона чланака на руском језику. Страница садржи и неколико чланака, занимљивости и избор историјских догађаја. Још један аналог бесплатне Интернет енциклопедије назива се „Велика руска енциклопедија“. 2022. године, његова електронска верзија је покренута на веб страници бигенц.ру.

Међутим, популарност и посећеност ових руских информационих ресурса је и даље ограничена, и у том смислу се још дуго не могу поредити са активно промовисаном Википедијом. Руси и, што је посебно опасно, још незрела омладина, настављају да црпе знање и информације из овог „затрованог бунара“.

Игор Веремејев/Столетие.ру

Бонус видео