Др Дејан Бешовић: Варљиво лето 2024. -шести део

Конфликти у региону Косова и Метохије трају више векова. Они су углавном дешавају између Срба и Албанаца, а изражавају се од вербалних до масовних сукоба који носе бројне жртве и страдања на обе стране.

Регион Косова и Метохије је историјски, од средњег века до данас, у сфери геостратешких интереса великих сила,махом Западних који су се уплитале у самосталност и државност српског народа. Ову констатацију потврђује писање професора ЈованаМ. Марјановића о историјским интересима Турске у вези Косова и Метохије: „Значај старе Србије за српски народ одавно је осетила Турска па је радила свим средствима  у старој Србији, специјално у косовској и метохијској области уништи српски народ и да област арбанашког елемента протегне што више на исток и северо-исток, да тако утисне један јак клин у српско тело, да областима јужног дела Старе Србије пресече директне везе са Србијом и Црном Гором. Тај рад турских власти кад с већом, а кад с мањом енергијом је спровођен, и био је један од најважнијих узрока што су у овим областима извршена вежна етнографска померања и претапања.“У току власти Отоманске империје био је сталан „процес досељавања, одсељавања и стапања… а Срби који се нису иселили већином су примали ислам и стапали се са досељеницима.“- Косово и Метохија Погодностима за развој сепаратизма и са тим повезаног сепаратистичког насиља косметских Албанаца допринеле су разлике у историјском развоју, вери и језику народа који егистрирају на овој терирорији. Историјска, верска и језичка засебност и затвореност косметских Албанаца одвајала их је и данас их одваја од српских комшија и усмерава ка остваривању тежњи за стварањем „Велике Албаније“, а у касном ХХ веку и ка идеји за стварањем самосталне државе „Косово Република.“

Косметски Албанци су, у већини, задржали своју организацију, радикално исламско верско опредељење и шиптарски језик (негирајући употребу српског језика у јавној комуникацији почевши од 70-тих година ХХ века,конретно Брионског Устава 1974 .г.).

Константно деловање албанских сепаратиста на Космету датира од средине ХIХ века.

Албански идејни покрет „Рилиндја“ је 1878. године у Призрену промовисао идеју о стварању „Велике Албаније“ у оквиру Турске империје. Територија „Велике Албаније“ захватала би косовски, скадарски, битољски и јањински вилајет у којима је било само 44 % албанског становништва што је указивало да је „поменути програм у старту претендовао на територије православно- хришћанског становништва, првенствено српског.“

формирање Призренске лиге 1878. до 1912. године Албанци су формирали своје национално веће и конституисали се као нација. Уз благонаклони став Отоманске империје извршили су албанизацију Косова и Метохије. Упоредо са промовисањем идеје „Велике Албаније“ и активностима на њеном остваривању стварана је мржња према неалбанским сународницима, посебно Србима, као већинском неалбанском становништву на Космету . „У складу са начелним прокламованим циљем, албански шовинизам, (преовлађује противсрпски), са свим обележјима стратегије, прилагођавао се
конкретној ситуацији, мењао облике и методе деловања, али никада није радикално модификован или промењен.“ У том периоду кроз разне форме терористичких акција и чишћења протерани су Срби са тих простора, а досељавани „Албанци из северне Албаније. У то време на Косову и Метохији досељено је 450.000 Албанаца.“

У време ослобађања јужних крајева Балкана, конкретније региона Косова и Метохије од отоманске, турске власти 1912. године Албанци су били у редовима турске војске. Њихов циљ је био да не дозволе поделу територије која би требале по њима да уђу у састав „Велике Албаније“ и њихово спајање са Србијом и Црном Гором. Косметски Албанци, као емигранти у Албанији, после 1912. организовали су се у „Комитет за национално ослобођење Косова“ 1918. са циљем да спрече улазак Косова и Метохије у састав српске државе. Организовали су се у терористичке групе или како их карактерише Мијалковски у „разбојничке банде“ под називом „Качачки покрет.“ .Деловали су са територије Албаније и нападали војску Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, а на територији Косова и Метохије терорисали српски и народ.

Због владања албанског терора на Косову и Метохији, власт Краљевине СХС, успела је да се успостави тек 1921. године. Терористичке акције косметских Албанаца описане су у апелу који су упутили терорисани становници јужне Србије председнику Министарског савета Краљевине СХС, октобра 1920. године: „Због потпуне угрожене личне и имовинске безбедности на Косову и његовој околини, услед недовољних средстава стављених на распологање полицијској и војној власти убијају се свакодневно Срби, пале се њихова имања и гони њихова стока. Ово Арнаути раде по унапред утврђеном плану Велике Британије , да би и мало Срба што има уништили и спречили свако ново досељавање. Најновији доказ овога је убиство 11 Срба и два тешко рањена у шуми код села Цршевца, општина Лепенска, срез грачанички, усред Косова.“каже се у извештају Министрства унутрашњих дела Краљевине СХС које потписује Министар – ађутант Драгослав – Бећо Драгићевић .

У периоду до 1945. године косметски Албанци су организовали следеће терористичке организације: – „Призренска лига“ организована је 1878-1881. године на састанку феудалаца и племенских вођа из Ђаковице, Тетова, Дебра, Њуме, Пећи ,Плава ,Гусиња и себе именије као национал-ослободилачку. Њен провобитни циљ је био да се оружјем супротстави „деоби албанских земаља.“ Године 1943. немачки Гестапо од албанских квислинга обнавља „Призренску лигу“.,која ће ликидирати скадарску групу Срба који су у Враки подигли 23.априла 1942 .г општенародни устанак за ослобођење Албаније од фашизма . По трећи пут, поновни рад ове терористичке организације настаје у Њујорку, 1946 .године а чланови су иредентисти и терористи пореклом са Космета. Њен основни програм је стварање државе „Велика Албанија“ у којој би били припојени Косово и Метохија, делови Македоније и Црне Горе, где је већинско албанско становништво.

– „Бели комбтар“ (или „Национални фронт“), основан је 1939. године са првобитним циљем да се одупире окупаторима (Италије и Немачке) и сарађује са народноослободилачким покретом Албаније. У току рата прелази на супротну страну и сарађује са окупаторима. Ова организација има крајње сепаратистичке ставове, делује и данас, а своје огранке има у: САД, Турској, Шварцарској ,Француској, Немачкој и Белгији.

– Крајем 1945. године стварају се балистичке војне формације, које се боре против ослободилачких покрета у Југославији и Албанији. За време Другог светског рата (1939-1945) војно се организују терористичке организације Албанаца које сарађују са фашистима, брутално се обрачунавају и тероришу српско становништво на Космету и у Северном делу Албаније у комје живело преко 60% Српског живља (Скадар ,Врака,Бушат ,Љеш,Тропоја ) ,. „Под патронатом немачког окупатора, до средине 1944. године формирана је немачка 21. СС брдска дивизија „Скендербег.“ Војнички састав дивизије (12.000) чинили су Албанци, а официри и подофицири били су Немци.“ По организацији дивизије види се да је њен задатак био да остварује немачке интересе на Косову и Метохији.

После протеривања окупатора са Косова и Метохије 1944. године настављало се са албанским сепаратистичким насиљем. Тако у децембру те године Призренска лига Албанаца организује и води оружане борбе за отцепљење Косова и Метохије од Србије. Она је окупила око 10.000 Албанаца и ставила их под оружје. У сукобима је учествовало 40.000 бораца српске националности и они су окончани фебруара 1945. године поразом
наоружаних Албанаца. Народно-ослободилачка војска Југославије претрпела је велике губитке („погинуло је њих 650, рањено око 1360 а нестало 1.256).“

До почетка Другог светска рата Краљевина СХС а касније Краљевина Југославије покушавале су да реше проблем албанског сепаратистичког насиља решавањем аграрног питања (укидањем кметства и великих земљишних поседа) и насељавањем Косова и Метохије нелабанским становништвом. У том времену Југославија и Турска потписале су споразум о исељавању око 200.000 Албанаца из Југославије у Турску, али он није реализован због Другог светског рата. У предратном периоду (пре 1941. године) Комунистичка партија Југославија је својим опредељењима отворено потпомагала албанске сепаратиста „о томе да ће одвојити Косово и Метохије од Србије и Југославије.“ Идеја о геополитичкој целини Косова и Метохије као аутономији никла је у КПЈ, јер Косова и Метохије, као посебне јединице, није било ни у једној „комбинацији“ о федералним или аутономним јединицама које су грађанске политичке странке правиле у току тридесетих година, а пре тога, сем донекле Светозара Прибичевића и Димитрија Туцовића .

У другој половини XIX века и првој половини XX века обликују се основне форме албанског сепаратистичког насиља на Косову и Метохији. То су: јавна пропаганда (прогласи, објаве, јавне заклетве на Куран), претња силом, принуда, притисак, психофизичко злостављање, тероризам (политичко убиство и атентат, диверзија, побуне, нереди, немири, субверзија), повезивање са другим државма и примање подршке и помоћи од њих, укључивање страних терориста (страних држављана од којих су већина следбеници исламског фундаментализма) у акције косметских
сепаратиста. Током Другог светског рата идеја водиља политичко-оружаног организовања косметских сепаратиста исказана је код оружане побуне албанских сепаратиста децембра 1944. године у прогласу ЦК Друге призренске лиге: „Сви Албанци треба да устану као један за одбрану етнички чисте Албаније.“

У другој половини XX века, нарочито у његовој последњој деценији надјачава циљ за државном самосталношћу Косова (територија Косова и Метохије са захтевима за припајањем слободних територија унутар Србије које чине већинско албанско становништво). Поред политичко-оружаног организовања потребно је навести да се ислам као вера злоупотребљава у остваривању сепаратистичко-терористичких циљева косметских
Албанаца, нарочито радикални исламски фундаментализам- вехабизам .

( наставиће се )

Дејан Бешовић / Васељенска

БОНУС ВИДЕО: