Кнежевић: Милојко Спајић нема моју подршку да гласа за Резолуцију о Сребреници

А видим да је и Сјеверне Македонце ухватио сврабеж размишљања о Србима, и док се буду чешали мислећи о нама, бојим се да ће опет промијенити име, али овог пута у Јужну Албанију.

Ми Срби и Црногорци смо најсрећнији народ на свијету, сви мисле за наше добро, и не дају нам да се замарамо и мислимо сами о себи, пошто може глава да нас заболи ако почнемо да мислимо. Успјели смо што мало ко, разбили стереотипе да волимо да други раде умјесто нас, сад смо усавршили ту националну дисциплину, и дошли до стадијума да други и мисле умјесто нас.

Зато бих, уз допуштење и извињење што се усуђујем да мислим, питао господина Ничхаузена ( Њемачка верзија његовог презимена) ко је сљедећи после Резолуције о Сребреници? Некако ми се чини да је Његош, заслужује прије иког да га спонзоришу и конспозоришу за геноцидног писца они који га нису ни читали. А Горски вијенац прогласе за српско-црногорски “Меин кампф”, и симболички запале један примјерак на Ист риверу уз објашњење да то није усмјерено против нас, већ за наше добро, да схватимо кога смо све читали и учили напамет, пошто они боље знају ко је Његош. Имамо све на ЦхатГПТ ко зна енглески и њемачки, руска верзија је суспендована до даљњег. Држава која је човјечанству подарила једног Хитлера, Химлера, Гебелса, Геринга, Бормана, Ајхмана, Хеса ( заповједника Аушвица), Менгелеа и на стотине ратних злочинаца и монструма, спонзорише Резолуцију против најстрадалнијег народа на Западном Балкану са намјером да га прогласи геноцидним.

Држава без које никад не би ни знали шта значи појам “геноцид”, овом резолуцијом жели да од Јасеновца направи луна парк, од Корићке јаме бунар жеља, од Јадовна бесцаринску зону, од пепела седам стотина спаљених Срба у цркви у Глини сазида Хрватски дом ( већ је сазидан), од Велике расадник цвијећа и етеричних уља, од Пивских дола мегамаркет за кућне љубимце, и наравно да нам објасни да је то за наше добро. Наше жртве су на њиховим кантарима увијек лакше, немају ни име ни презиме, број још мање, а кад почнемо да их бројимо, одмах нам запријете да нећемо гледати ЕУ, пошто су тамо гадљиви на српске жртве, више их оптерећује могу ли се фламингоси овог љета безбједно парити у улцињској Солани.

И то ништа није ново кад су Њемци у питању, посљедњих деценију и по није ново ни кад је званична Црна Гора у питању. Кад год јој се указала прилика, од 2008. до данашњег дана, званична Црна Гора је гласала против Србије, али што је још горе, гласала је и против себе. Гласала је, иако је већина народа била против, уз образложење да то од нас траже Њемци, Енглези, Американци, мада исто би било и да траже Малтежани и Лихтенштајнци. Трагедија је што интересе већинске Црне Горе данас боље брани и заступа Папуа Нова Гвинеја, Чад, Мали, Нигер, Маурицијус, Аргентина, Русија, Индија, Кина, Израел, Палестина, или близу пет милијарди људи на планети који ће гласати против Резолуције, или ће бити уздржани.

Црна Гора мора гласати против, не само због Србије, него због себе, јер уколико буде гласала за Резолуцију, осудиће и саму себе на геноцидност.

Управо тог јула 1995. кад се догодио страшни злочин у Сребреници, били смо у заједничкој држави са Србијом, били смо два ока у глави, Мило Ђукановић је војсци Републике Српске слао гориво и сву другу неопходну помоћ, пробијајући ембарго на Дрини и међународни зид санкција.

Је ли Радован Караџић први предсједник Републике Српске Црногорац – Србин из Петњице код Шавника? Јесте. Је ли било црногорских држављана као добровољаца у војсци Републике Српске, је ли их било у Сребреници? Било их је. Јесу ли тенкови ушли у Сребреницу користећи црногорску нафту? Јесу. Је ли почињен страшни и незапамћени злочин због ког ме срамота иако немам додирних тачака с њим? Јесте. Али ова Резолуција најмање има везе са жртвама у Сребреници, а највише са намјером да нас жигошу колективном кривицом и обиљеже као геноцидни народ. Да нам свима, мртвима, живима и још нерођенима ставе калашњиков геноцида у руке како би га носили до краја свијета и натраг. Уосталом, министар спољних послова БиХ је недавно то и потврдио, најавивши да ће тужити Србију за ратну одштету чим буде изгласана Резолуција.

Да је Србија признала Косово, увела санкције Русији, означила Кину као државу с малигним утицајем, не би било ове Резолуције. Напротив, експресно би ушла у ЕУ са окаченим српским заставицама од Талина до Лисабона. Одједном би били испуњени сви стандарди, затворена сва поглавља, опет би побиједили на Евровизији, а Црвена Звезда и Партизан би добили стално мјесто у Евролиги. Мало ли је то у овом времену високих стандарда јужног дијела леђа који је замијенио мозак и срце.

Ризикујући да ми се наљути господин Нич и остали Ничхаузени, морам га обавијестити да Милојко Спајић нема моју подршку да Црна Гора гласа за Резолуцију о Сребреници, и то сам му рекао исте ноћи кад је твитерисао мој имењак и експерт Нич. А да сам којим случајем на његовом мјесту гласао бих против, и то зна читава Црна Гора. Али нисам на његовом мјесту, јер је значајан број Срба гласао Милојка Спајића, пошто по њиховим мјерилима и стандардима никад нећу бити довољно Србин да би ме они удостојили своје подршке.

Но, без обзира на све, у име оних Срба и Црногораца који су ме гласали, знам шта нећу. “Нећу да будем Швабо, кад не могу бити Прле нити Тихи.” Овако су некад Забрањено пушење и Неле Карајлић пјевали не желећи да глуме Швабе у дотираном филму.

Од Милојка Спајића нико не тражи да буде Прле или Тихи, али још мање треба да буде мајор Кригер.

Милан Кнежевић/ИН4С

Бонус видео

За више вести из Србије и света на ове и сличне теме, придружите нам се на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Вајберу, Телеграму, Вконтакту, Вотсапу и Јутјубу.

Будите први који ћете сазнати најновије вести са Васељенске!

СВЕ НАЈНОВИЈЕ ВЕСТИ НА ТЕЛЕГРАМ КАНАЛУ