Прекомерно гледање телевизије утиче на психофизичко стање деце и одраслих

Да ли гледање телевизије у детињству утиче на понашање људи у одраслом добу? Ово је питање поставила група научника са Универзитета Отаго, на Новом Зеланду. Као резултат студије чији су испитаници укључивали 1.000 људи старих око 40 година, научници су дошли до закључка да постоји директна веза између количине времена које дете проводи испред телевизијског екрана и његовог антисоцијалног понашања у будућности, пише часопис Педијатрија.

Бројна истраживања америчких лекара потврђују и чињеницу да што више дете гледа ТВ, то му је теже да се концентрише. Такозвана зависност ума доводи до повећања агресивности, нетолеранције и, као резултат, до потешкоћа у односима са другима. Пред очима детета пролете хиљаде епизода насиља, агресивних ставова људи једни према другима итд. Јасно је да све то постаје основа за формирање моралних норми и правила понашања.

Прекомерно гледање телевизије такође негативно утиче на физичко стање деце. Начин живота где деца седећи проводе своје дане, доводи до гојазности и свих болести повезаних са овом болешћу. Деца која проводе више времена испред телевизијског екрана него у учионици рано стичу лоше навике. Дакле, према резултатима студије у Дечјем здравственом центру у Сан Дијегу, адолесценти старости 10-15 година који су гледали телевизију 5 или више сати дневно, имали су 6 пута већу вероватноћу да ће пушити од оних који су гледали у мали екран мање од 2 сата дневно.

Колико и да ли уопште користити уређаје?

Анализа Дејли Мејла указује на следеће проблеме: „Научници са Универзитета у Оксфорду кажу да су деца 2000. године била изложена екранима дневно око 2 сата и 59 минута. Углавном су гледали ТВ или играли видео игрице. А 2015. године деца су почела да проводе 4 сата и 45 минута испред екрана. Сада деца користе електронске уређаје током других активности, на пример, учења или комуникације.“

Истраживачи су анализирали податке деце узраста од 8 до 18 година. Стручњаци су открили да су деца почела да проводе 1 сат и 46 минута више испред екрана. Међутим, то је због чињенице да су модерну технологију уградили у свој свакодневни живот. Деца су провела 30 минута од 1 сат и 46 минута на телевизијски програм и видео игрице. Остатак времена (1 сат 16 минута) користили су електронске уређаје током других активности, као нпр. на путу до школе, током јела, учења и путовања.

Дечаци и девојчице су временски исто користили уређаје, али дечаци су играли видео игрице 50 минута дневно, док су девојчице играле 9 минута дневно. У осталом делу девојке су апарате користиле током других активности. У односу на 2000. годину, деца су почела да проводе 10 минута мање испред телевизора. Провели су још 30 минута играјући видео игрице.

Данашња деца у просеку проводе 2 сата и 46 минута на уређајима, око 20 сати недељно. Око 50% тог времена не раде ништа друго. За компјутером проводе 30 минута. Они користе гаџете око сат времена, док гледају ТВ или играју видео игрице. Остатак времена користе уређаје за друге активности, као што су школа 14 минута, путовање 12 минута, дружење 13 минута, учење 9 минута, јело 6 минута и бављењем спортом 3 минута.

Стручњаци кажу да деца не би требало да имају телевизор или видео игрице у спаваћој соби. Научници су анализирали податке из претходних студија и открили снажну везу између присуства телевизије или видео игрица у спаваћој соби и проблема са спавањем, учењем, па чак и неприкладним понашањем.

Наведени подаци још једном показују, да би најисправнија одлука родитеља који брину о психичком и физичком здрављу своје деце и свесни своје одговорности пред Богом за своју душу била да уклоне телевизор из куће. Многа деца у православним породицама одрастају без овог извора искушења и не осећају никакву штету. Напротив, њихови животи су испуњени много занимљивијим и кориснијим активностима од заморног седења испред екрана који трепери.

Утицај телевизије на здравље људи

Према истраживању часописа Америчког удружења за срце, одрасли који проводе више од три сата дневно гледајући ТВ имају двоструко веће шансе да умру раније. Научници су до ових закључака дошли након дугогодишњег праћења животног пута 13.284 дипломаца шпанских универзитета.

Истраживачи су провели у просеку осам година комуницирајући са својим саговорницима. Просечна старост ових последњих је 37 година, од којих су 60 одсто биле жене. Лекари су били заинтересовани за зависност ризика од смрти од три главне манифестације: пасивног начина живота, односно од недовољне физичке активности, количине времена које особа проводи испред телевизора, рачунара и вожње аутомобила. Током студије умрло је 97 информатора: 19 од кардиоваскуларних болести, 46 од рака, 32 од других узрока.

Показало се да је ризик од умирања младих двоструко већи код оних који ТВ гледају три сата или више. На овај образац нису утицали информатори који су провели један до два сата испред екрана.

Време проведено испред рачунара или у вожњи аутомобила није утицало на ризик од преране смрти. Да би се разјаснио утицај ових врста активности на морталитет, потребне су детаљније студије које би узеле у обзир биолошке механизме ових врста односа.

Време које људи проводе пред екранима се стално повећава, посебно у развијеном свету, где становништво све више стари, рекао је главни аутор студије Мигел Мартинез-Гонзалес, истраживач са Универзитета Навара у Памплони. Лекар саветује да се више вежба или бар да се шета, и гледа ТВ не више од два сата дневно.

Милан Старчевић /Васељенска