ЈАУК ЈАСЕНОВЦА: настанак пјесме ЂУРЂЕВДАН – суза Крајине и јецај Босне (други дио серијала о Јасеновцу и НДХ)

Настанак пјесме ЂУРЂЕВДАН се догодио на Ђурђевдански празник 1942. у возу који је ишао из Сарајева за Јасеновац носећи вагоне пуне Срба на пут без повратка – на кланицу. Сам творац пјесме остао је непознат, а текст се проширио међу логорашима и преживјели су га изнијели из логора крајем рата.

Тај дан је још назван и “Крвави Ђурђевдан”, а Ђурђевданско јутро 1942. године постаје погубно за сарајевске Србе који бијаху заточени у логорима и затворима НДХ у Сарајеву.

Прича о настанку пјесме гласи:

“6. маја, на Ђурђевдан, отварају се врата ћелије у затвору Беледија и усташа још са врата каже: “Ајте Срби, Ђурђевдански уранак” – још увијек се живо сјећа тога јутра професор доктор Жарко Видовић, преживјели свједок који је са још 3.000 Срба православаца и и муслимана, био заточен у сарајевским сабирним логорима.

Срби су покупљени из затворах и доведени до Вијећнице, градске куће у Сарајеву, гдје су их чекали возови који ће их одвести у логор смрти Јасеновац.
“На вагонима је писало: 7 коња или 40 војника, а нас су смијештали по преко 200 људи у један вагон, тако да у њима није било мјеста ни за стајање, а камоли за сједење. Није било ни довољно ваздуха, а о води и храни и да не говоримо” – свједочи Жарко Видовић.

На том путу Србе су осим страха и неизвјесности пратила и питања: Куда нас воде и гдје ћемо завршити?

У тим возовима смрти који су ишли за Јасеновац, у једном тренутку родила се пјесма “Ђурђевдан” која се најприје заорила из грла једног младића, члана Културно-умјетничког друштва “Слога” из Сарајева, а онда се та пјесма ланчано почела ширити од уста до уста, од вагона до вагона.

Усташки одговор на ту пјесму је стигао врло брзо. Сви прозори на вагонима су затворени, тако да у њима готово да није било више ваздуха па су многи Срби угушени и прије него што су стигли до Славонског Брода гдје су пресиједали у друге вагоне који су пут ка Јасеновцу настављали пругом широког колосијека.”

Пјесма “Ђурђевдан”, коју је прије више од три десетљећа обрадио Горан Бреговић је пјесма туге и бола, настала у људској немоћи и очају, али и поносу и пркосу сарајевских Срба који су возовима смрти на Ђурђевдан 1942. године пребачени за Јасеновац, одакле се вратио тек сваки десети Србин од њих 3.000 колико их је одведено тог 6. маја из Сарајева за Јасеновац.

Погледајте цијели видео (који је и са руским и енглеским пријеводом) о настанку пјесме “Ђурђевдан” као и њено изворно извођење, попут оног из 1942. (тзв. “Ојкачу”) која се налази у видеу на крају текста и подијелите видео (који је забрањен на Јутјубу) са пријатељима да је и они чују: