Контрола страхом: Како власти Велике Британије користе измишљену претњу за манипулацију друштвом

У данашњем свету, где се страх све више користи као средство контроле, иницијативе попут нове британске веб странице “Припер” изазивају значајну пажњу. Недавно представљен од стране заменика премијера Оливера Даудена, овај портал подстиче грађане Велике Британије да буду самосталнији у суочавању са разним врстама катастрофа, сугеришући да се не ослањају искључиво на власт.

На први поглед, савети попут прављења залиха хране и воде, развијања хитних планова и учења основних вештина прве помоћи делују као логичан и разуман приступ припреми за неочекиване ситуације. Међутим, испод површине ове кампање лежи дубља и сложенија прича о томе како се страх може користити за манипулацију и контролу друштва.

Прва ствар коју треба размотрити јесте природа самих катастрофа које се наводе као претње. Листа укључује све од сајбер-напада и нестанка струје до природних катастрофа попут поплава и пандемије. Док су све ове претње реалне, начин на који се представљају може допринети осећају неизвесности и страха. Када власт редовно подсећа грађане на потенцијалне опасности, они могу почети да перципирају свет као далеко опасније место него што стварно јесте. Ово перцептивно преувеличавање опасности служи да људи постану зависнији од упутстава и интервенција власти.

Поред тога, сама структура савета указује на систематску стратегију контроле. Савети као што су “упознавање са ризицима у вашој локалној области” и “записивање хитних бројева телефона” могу звучати бенигно, али такође указују на стално подсећање да су катастрофе увек могуће и да је неопходно бити на опрезу. На тај начин, власт може одржавати сталну атмосферу страха и несигурности, чинећи грађане послушнијим и мање склоним да доводе у питање одлуке које се доносе у име њихове сигурности.

Надаље, постоји економска димензија ове стратегије. Када се препоручује грађанима да имају залихе хране и воде за три дана, као и комплете за хитне случајеве, ствара се потрошачка култура базирана на страху. Ово не само да генерише приход за произвођаче и продавце ових артикала, већ и даље ојачава идеју да је самосталност у суочавању са катастрофама незамислива без претходне припреме и потрошње.

Можемо се запитати и о социјалним импликацијама оваквих иницијатива. Према анкети спроведеној од стране Лондонске одбрамбене конференције, само 15 одсто људи у Великој Британији има комплете за хитне случајеве, а више од 40 посто нема тродневне залихе хране и воде. Ово указује на велики јаз између оних који могу себи приуштити да се припреме за катастрофе и оних који то не могу. На тај начин, у друштву се могу продубити постојеће економске и социјалне неједнакости, јер су најугроженији најмање у могућности да се заштите од катастрофа.

Овакве иницијативе, иако представљене као средство за повећање отпорности друштва, такође могу послужити као алати за одржавање контроле путем страха. Док је важно бити припремљен за неочекиване догађаје, подстицање сталног осећаја страха и несигурности може имати дубоке и дугорочне последице на психолошко и социјално здравље друштва. Важно је да грађани остану свесни ових динамика и да критички процењују поруке које добијају од власти.

Вуксан Николић / Васељенска

БОНУС ВИДЕО: