ОДА СВЕТОМ МУРАТУ

Није баш још свети, али само што није. Толики векови прођоше, а ми никако да се сетимо Мурата, онако поклонички, посрамљени, са дужним пијететом. Да ли је ико лепше говорио о Србима од Мурата и то у самртном ропцу?

Наравно, помињемо ми Мурата (ускоро Светог Мурата) али онако простачки, са мржњом, еуфорично замишљајући га распореног и на издисају. Ја велика мученика браћо Срби и сестре Српкиње, ‘оће ли нам Мурат икад опростити? ‘Оће, сигуран сам у то, и Мурат је чуо речи нашег председника, још мало и ми да се сетимо праве историје и ето нам среће. Да ли је могуће да ми Срби никад ништа не потрефимо, ни кога да славимо, ни кога да грдимо ни с ким кахву да пијемо, ни, ни…

просто ништа. Можда ће неко помислити да сам шенуо (то стоји, али ни мање ни више него остатак Срба) кад Мурата већ видим као Свеца и то српског. Открићу вам, јер зашто бих и почињао ову причу. Моје је само приповедање, нисам ја те памети ни да измислим све ово, ја имам председника и то оног истог који је и вама и немојте одма‘ да се брецате. Рече наш председник и никад после тога не порече да је Мурат јунак над јунацима, ови наши не би могли ни скуте да му носе, наравно, да га Милош на превару не распори. Па онда, Мурат је био озбиљан војсковођа, визионар. Те да је дошао на Косово равно да се покрсти, са све војском, а ми га дочекасмо на крв и нож. За нашег Лазара рече, ако сам добро чуо, наш председник да ни не личи на њега. Ако лажем ја, не лаже видео снимак. Не Мурата, него нашег председника, погледајте обавезно.

А ми Срби навалили да славимо и величамо Милоша Обилића, па оне Југовиће, па цара Лазара (био кнез, а представљао се као цар), па… А истина је сасвим другачија, али ако ми Срби 500 година понављамо једну те исту лаж, нормално је да се у ту лаж поверује као да је истинита. Моји извори кажу да је Гебелс све што је примењивао у својој пропаганди преузео, као од нас. Ево зашто се не приупитамо како је Милош убио Мурата? Није Милош убио на мегдану Мурата, онако тет-а-тет, што би рекли Французи, гледајући један другом у очи, витешки. Милош је то подмукло урадио, слагавши да би с њим радо уз рахатлокум кахву попио и понешто продиванио тј. слагао, а онда из потаје извуче (замислите само колико је Мурат веровао Милошу кад његова гарда није ни претресла Милоша) ножекару па крк у Мурата. А Мурат ни тад, такорећи у самртном ропцу ни једне речи прекора за Србе само мед и млеко. Реците сад, кога треба славити, а кога осуђивати? Е, зато ће Мурат бити светац, док Милоша у нашем црквеном календару нема ни под разно, а камоли међу свецима.

Ово сам написао само ради подсећања. Шта нам је даље чинити? Моји извори јављају да би Мурат могао бити проглашен за свеца, наравно, нашег српског, одмах после доласка папе у Србију и заједничке прославе Ускрса, не Васкрса, опет по папином нахођењу. Према томе стрпи се Мурате још мало, кад си већ толико векова чек‘о. Дотле ће га „наш“ патријарх помињати на литургијама, што у себи што шапатом док се не стекну услови за наглас.

Иначе, упосленици наше СПЦ већ врше припреме и за нови Ускрс и папу, али и за Мурата. Наиме, из цркава се избацују иконостаси, кад их немају Латини што ће и нама, причест је већ скоро као и код Латина (поједеш кришку сира и два јајета на око и одеш па се причестиш). Да се ја ипак вратим Мурату, који само што није проглашен за свеца. Свети Мурат би своје место у црквеном календару нашао(тај календар би иначе требало звати џамијски) под 28. јун и празновао би се три дана. Пре тога ми Срби би морали упутити једно велико историјско извињење, како Мурату и Бајазиту тако и његовим потомцима. 28. јун би био проглашен и за дан сећања на све геноциде које Срби учинише и које су намеравали да учине. Српско име ће се писати малим почетним словом. Докле? Ваљда док се не дозовемо памети. Да не дође Мурат у мировну мисију 1389. године на Косово равно, ко зна шта би ми Срби од Турске урадили, геноцид је блага реч. Геноцид је по „нашем“ или „њиховом“ патријарху (стварно више не знам како да ословљавам патријарха) ситница, несташлук спрам: ЗЛОЧИНА ВЕЛИКИХ РАЗМЕРА, који ми Срби починисмо у Сребреници. Чујем из поузданих извора да ће Србија тражити да се у Хагу отвори посебно судско одељење за посмртна суђења Србима, попут Милоша Обилића, Југовићима и то за свих десет, Кнезу Лазару… Сва ова суђења би се третирала као суђења у одсуству и ја ту не видим никакву кривицу хашког трибунала.

Како је све ово што сам навео изузетно захтеван процес предлажем да се оснује једно тело на челу са Мариником (чујем да је нешто кивна на Милицу, ма на обе и ону Лазареву и на ову министарку), Ћутом, Савом, Лажовићем, Мекетићем, Грухоњићем, Зеленковићем… и убацио бих ту и Виолу фон Крампон, Дору Бакојани, па ону Урсулу, само из разлога да ови наши не отегну све то унедоглед.

И да само још напоменем, нисам ја ово написао максуз, тек да бих нешто написао. На мене је веома јако утицало обраћање нашег председника (погледајте у прилогу) и вишегодишње делање „нашег“ патријарха на учвршћивању православља.
Има једна народна песма „Што ће бити јесенас, нека буде вечерас“.

Председник Удружења „Заштитимо Јадар и Рађевину“
Момчило Алимпић

BONUS VIDEO: