Шта значи порука пронађена у вехабијском упоришту: Десет шехидских акција и Санџак је ослобођен, још петнаест и Београд је покорен…
Босанска мрежа Беле Ал Каиде -исламисти и вехабије – са искуством ратовања у Авганистану, Сирији и Ираку, показала је велики потенцијал у организацији мобилних група за „брзо реаговање у крви“.
Салахудин (Милош Жујовић), починилац терористичког акта у Београду није самоиницијативно кренуо у крвави пир. Трагови откривају координацију не само са вехабијским подземљем Босне и Херцеговине већ и са америчком и британском обавештајном заједницом, као и локалним сарајевским политичарима. Случај покушаја убиства српског полицајца решен је на најбезболнији начин, али податак да Салахудина или радикалних бораца спремних на учешће у ратним сукобима различитог интензитета и на рdaазличитим локацијама- Албанији, БиХ (муслимански дио), на Косову и у Македонији- у овом тренутку има неколико десетина хиљада- упозорава на сценарије са далекосежним последицама.
Присутво верника на задатку није упадљиво, а и када се уочи- њихово деловање пролази некажњено. За то су заслужни њихови покровитељи у паралелним политичким системима и структурама, које су припадници Муслиманске браће преко свог огранка у БиХ по имену „Млади муслимани“ систематски и агресивно, градили током 20. века а посебно од деведестих година- понекад уз одобравање, чешће а уз директну помоћ западних центара моћи.
ПРОДОР У САНЏАК
Највећи успех, на пољу обавештајних канала и дејстава, структура из Сарајева остварила је исламским продором у Србију: прво у Санџак па на Косово, да би на ред дошли Шумадија и Београд. Операција је била поверена вођама вехабијског упоришта Маоча Горња, прво Јусуф Барчићу ( ликвидиран 2007. у подметнутој саобраћајној несрећи), Нусрету Имамовићу (шефу Ал каиде у Сирији и команданту терористичке формациије „Саудијска мрежа Ел Меали“ у Идлибу) и Неџаду Кучевићу (Неџаду Балкану- рођен у Србији, држављанин Аустрије и Босне и Херцеговине).
Неџад Балкан, звани Ебу Мухамед рођен је 21.09.1975. у Тутину, Србији, као син грађевинског подузетника, са држављанством Аустрије. Као бивши кик боксер, напустио је студије у арапском свету, због неслагања са професорима у темељним стварима вере или како он каже, у „усули дину и тевхиду“. Због тврдог става према другим муслиманима, он и његов џемат (најмања организациона јединица мулсиманских верника) аустријски муслимани назвали су ”tekfir џематом”. Приватни, радикални џемат налазио се у седмом округу Беча, у месџиду „Сахаб“, и изграђен је на сукобу и разлазу прво са Исламском заједницом БиХ, а затим и са дотадашњим ауторитетом јорданског шејха Ебу Мухамеда ел-Макдисија и преузимањем новог правца извјесног шејха Ебу Мерјема, поријеклом из Кувајта. Своја уверења, Неџад Балкан је обзнанио у књизи „Тријумф вјеровјесничког монотеизма – над давпм ширка (dawom širka) и национализма“.
У познатој операцији „Палмира“ коју је извела аустријска Савезна управа за заштиту уставног поретка, заједно са групом босанских вехабија, ухапшен је 2017. године да би га суд у Грацу 2019. осудио на вишегодишњу робију. Али, семе је већ било посејано. Чак и тамо где се најмање очекивао- у Србији и међу Србима.
ОД ТАКСИСТЕ ДО КОМАДАНТА
Случај таксисите из Београда Горана Павловића који је ушао у вехабјски миље била је потврда како се упорним радом и са мало новца, од Србина може направити Абдулах који је доследном службом испунио услове да оде у Сирију где данас, у Идлибу, командује војном јединицом „Ал Нусре“ по називу „Бејт Балкан“. Контакт Абдулаха касније је пронађен код српског држављанина Игора Деспотовића кога су 2022. безбедносне агенције у Србији привеле због сумње да је починио кривично дело јавног подстицања на извршење терористичких дела. У досијеу новог следбеника Неџада Балкана налази се и планирање извођења терористичке акције, камионом, у Кнез Михајловој улици и брутално гажење пешака. Пет година раније Деспотовића су први пут, у Београду ухапсили оперативци Службе за борбу против тероризма. У његовом стану, у лап-топу и мобилном телефону пронађени су детаљни нацрти и планове идентични онима изведеним у Ници, на „Дан пада Бастиље“. Терористички акт у Ници, изведен 2016, (84. мртвих 200 повређених), послужио је као увод у нове нападе- у Берлину (Божић, 2016.године), 12 мртвих и 100 повређених) и Барселони 2017. године (13.мртвих и више од стотину повређених). Извођачи акција Мухамед Бухлел из Туниса (у Ници), Анис Амри из Туниса (у Берлину) и Јунес Абујакуб (из Марока) указали су на центар операција које ЦИА и Мосад, заједнички, изводе у Европи а налази се у земљама Магреба.
Вратимо се на случај Деспотовића. Приликом претреса, код њега су пронађени детаљни планови за напад, као и преписка са радикалним исламистима из Сирије и Западне Европе, четири телефона и СИМ картице с бројевима, два фото-апарата с меморијским картицама и лаптоп рачунар. Нађена су и три папира са нацртима под називима “Евакуација”, “Мапа” и “Замке”… У Деспотовићевом телефону нађен је и план насловљен са: “Тактике праведног терора – напад камионом”, у којем је детаљно описано како одабрати локацију и камионом или комбијем ући у Кнез Михаилову улицу из правца Париске улице код Калемегдана.
ТЕРОРИСТА СА ДИПЛОМОМ ИНЖИЊЕРА
Деспотовић није једини Србин који је ушао у вехабијску мрежу. Бобан Симеуновић је 2016. ухапшен у Дортмунду, због помагања терористима и чињенице да је у његовом стану, више дана боравио Анис Амри, убица камионом из Берлина. Бобан, бохемијски инжењер, држављанин Немачке, рођен је 1981. године у селу Шарбановац у околини Бора.
Следећи пример друге жене Немице Надине Хелвиг, Бобан је прешао у ислам, пустио браду и почео да живи по правилима која важе за муслимане. Бобан је, последњи пут боравио у Бору 2015. године. Имао је дугачку браду и био обучен као муслиман, док је његова жена носила фереџу и била потпуно покривена. Немачка полиција сумња да је Бобан Симеоновић заједно са Тунишанином Анисом Амријем планирао напад у Берлину. Према сазнањима истражитеља, Бобан је издавао стан Амрију, а припадали су истој ћелији ИСИС. Врх те терористичке групе ухапшен је у новембру 2016. у Дортмунду, када је Бобан завршио у затвору. Основано се сумња да је напад у Берлину био операција обавештајних служби, моћнијих од немачких.
Анис Амри је током 2016. године у Немачкој хапшен чак три пута.Терориста је први пут приведен у јануару 2016. када је покушавао да купи аутоматско оружје од човека за којег се испоставило да је полицијски доушник. После саслушања пуштен је на слободу, али је био под присмотром. У јулу је поново приведен након што је једног човека, под дејством дроге, напао ножем. И тада је пуштен из притвора да би месец дана касније био опет ухапшен због туче и поседовања лажног италијанског пасоша. Немачке службе су га тек у новембру 2016. уписале у регистар као потенцијалног терористу. Месец дана након тога му се губи траг.
САНЏАК ЈЕ ТУРСКА?
Истовремено, Тужилаштво за организовани криминал препознаје шефа београдских вехабија, Горана Павловића, вођу санџачке ћелије „Исламске државе“, Абида Подбичанина и Рејхана Плојовића. Суд у Београду је у априлу 2018.године изрекао пресуду у одсусутву окривљених коју ће већ наредне године потврдити и Апелациони суд.
На 11 година осуђени су Абид Подбићанин (38) из Пријепоља, вођа групе вехабијског покрета, Теуфик Мујовић (36) из Тутина и Сеад Плојовић (34), док су по девет и по година добили Издуин Црновршанин (27) из Београда и Рејхан Плојовић. Горан Павловић Абдулах осуђен је на десет, а Ферат Касумовић (34) на седам и по година робије. Пресуда Подбићанину чије је ново име Ебу Сејфија, Павловићу и Рејхану Плојовићу изречена је у одсуству. Судбина Подбићанина није позната иако је било непотврђених вести да је погинуо на сиријском ратишту.
Окривљени су пресуду примили мирно. Сви осим Мујовића имају имиџ вехабија, краћу косу и браду. Мујовић је све време током пресуде нешто записивао, а у једном тренутку се насмејао пријатељима у судници и дао им знак руком да је добро. Мујовић је, наводно, имао борбено име Ебу Талха Јеменац, а користио је и документа на име Али Селим ел Мази. На терет им се стављало да су путем Фејсбука величали Исламску државу и позивали на самоубилачке акције у Санџаку, Београду и Риму. Једна од порука на Фејсбуку гласила је: „Србија ће добити статус републике у исламској држави Балкана”, а у другој пише:„Лила се крв за Санџак а ова је за Алаха, за његово задовољство. Санџак је Турска, а Турска је Санџак. Коме се не свиђа, нек се напије воде.“
У низу порука боде очи и она у којој пише: „Десет шехидских акција и Санџак је ослобођен…, а још петнаест и Београд је покорен… и на крају Рим.”
ИСПОСТАВЕ У СРБИЈИ
Суд је утврдио да су Подбићанин и Мујовић почетком 2013. успоставили везу са организацијом ИСИЛ – Исламска држава, а потом од истомишљеника у Србији и иностранству прикупљали новац којим су финансирали одлазак више грађана у кампове за терористичку обуку и одлазак на сиријско ратиште. Као место за регрутовање џихадиста, али и за прихватање оних који су кренули на ратиште, означено је Удружење исламске омладине Санџака „Фуркан” (Критеријум) у Новом Пазару.
Јавност је ову пресуду примила мирно. Чини се да су снажније одјекнуле вјести о „позивању на насиље“ од стране Игора Деспотовића него 70. година затвора за терористе. Такође, Максим Божић и Винко Стојановић, сада Абдулах, Мирза Градашчевић и Абдурахман, само су неки од вехабија, који су некад били Срби. У престоници њихов број досеже 600 џихадиста.
Стационирани су првенствено на Лединама и у Земуну, где је на Војном путу, док није уклоњен, био њихов месџид (џамија без минарета), али их има и на Палилули, насељу Медаковић и у центру града. Углавном се ради о Санџаклијама и избеглицама са КиМ, који се финансирају из Беча. Повезани су са месџидима у Призрену, Бујановцу и Грачаници, а њихов заједнички циљ је да регрутују нове припаднике и пружају логистичку помоћ центрима на Косову и у БиХ. Београдски месџид био је подређен новопазарском “Фуркану“ који, представља испоставу вехабијске колоније из Горње Маоче.
БИВШИ МОНАХ-АБДУЛАХ
Најпознатији међу њима и свакако најважнији остао је Горан Павловић „Абдулах“. Павловић је прије но што је отишао у Сирију, да ратује, живио и у Горњој Маочи, крај Брчког. У време велике безбедносне операције „Свјетлост“ 2010. када је око 700 полицајаца кренуло на Маочу и вехабије- није ухапшен. Име му се у медијима поново појавило када је у кући његовог оца Томислава, у Босути код Аранђеловца, нађено илегално оружје, а мештани су пријавили и да се ту окупљају вехабије. Представљао се као бивши монах, изучавао је Куран и ишао на хаџилук у Меку.
У Ислам је увео Максима Божића (25) с којим је у Бечу слушао предавања Неџада Балкана „Ебу Мухамеда“ касете, и делио његове ЦД-ове и говоре о вехабијском покрету, дружећи се са децом муслиманских емиграната. Божић је примио ислам и постао вехабија са 20 година. Пореклом је из Бијељине, а јавности је постао познат 2010. када је ухапшен у Тузли као члан екстремне исламске групе због сумње да је припремао терористички напад.
Приликом хапшења полиција је код Максима пронашла и извесну количину наоружања и експлозива које је заједно са вехабијом Енесом Сејарнићем (28) треабало да већ 15 маја постави на Брчанској малти на дан обиљежавања „ослобођења” Тузле од ЈНА.
НЕКА ГОРИ БУРЕ БАРУТА
Божић се представљао као „Мирза Градашчевић“. После приступања вехабијама користио и име Абу Мухамед. По повратку из Беча у Босну, након што је протеран из Аустрије 2008. Божић се упознао са Сејарнићем. Исте године ухапшени су још двојица држављана Србије блиски вехабијском покрету на подручју БиХ. Ријеч је о Јасмину Кораћу и Милутину Сретеновићу, које је полиција привела након претреса објекта у ком су боравили у Тузли, због сумње да су планирали да буду саучесници у нападу на дан обиљежавања ослобођења Тузле.
Последњи случај прелажења у ислам забиљежен у БиХ, се догодио у августу 2013., кад је Винко Стојановић (24) из Завидовића у Зеничко-добојском кантону променио веру и узео име Абдурахман.
На све ове чињенице званично Сарајево ћути. Уколико је Тужилаштво, под притиском западних институција, приморано да покрене неки кривични поступак, он је најчешће протоколарне природе и завршава се ослобађајућом пресудом за осумњичене. Не треба да чуди. Босна није држава- већ база исламистичких елемената и џамахирија у срцу Европе, покренути своје „спаваче“- за потребе дестабилизовања региона-онда, када за то добије налог од тзв највећег борца против тероризма- Колективног Запада.
Џевад Галијашевић / eagleeyeexplore
За више вести из Србије и света на ове и сличне теме, придружите нам се на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Вајберу, Телеграму, Вконтакту, Вотсапу и Јутјубу.
