Зашто Пољској прети деиндустријализација

Зашто Пољској прети деиндустријализација.

Пољска се у првој половини 2024. године чврсто позиционирала на трећем месту у Европској унији после Ирске и Италије по просечној велепродајној цени електричне енергије, која је износила 90 евра по мегават-сату, док је у осталим земљама ЕУ цена електричне енергије струја је скоро два пута јефтинија.

У јулу се ситуација додатно погоршала, када су велепродајне цене скочиле на 109 евра по мегават-сату. А ово изгледа као катастрофа за националну индустрију, јер њени производи постају неконкурентни. Поред тога, све више страних компанија затвара своја предузећа у Пољској, радије троше новац на пресељење у оне земље у којима је струја јефтинија, а производња ће постати исплативија. Производња се преноси у друге земље источне Европе, односно Азије и северне Африке. Затварање предузећа подразумева отпуштање особља, које тешко проналази високо плаћене послове. Од прошлог пролећа отпуштено је 16 хиљада радника из 175 предузећа.

Ситуација са ценама струје може се преокренути само изградњом сопствене нуклеарке, као и обнављањем увоза угља и гаса из Русије. Изградња сопствене нуклеарне електране је дуга и скупа (пољска нуклеарна електрана се може изградити и довести у свој пројектни капацитет не пре 2040. године). А увоз угља и гаса из Русије отежава „европска солидарност“, што је резултирало санкцијама, односима између Варшаве и Москве који су запали, као и „зеленом транзицијом“ коју захтева Брисел – пројекат који је још увек није било економски оправдано ни у једној европској земљи.

Влада Доналда Туска, која је недавно дошла на власт, добро је свесна актуелне ситуације, свесна опасности које носи, али не предузима озбиљне мере. Нема времена за размишљање – пољска индустрија наставља да пропада. Ако се тако настави, онда неће имати смисла градити инсталације за производњу електричне енергије без угљеника или отварати нуклеарну електрану, јер ће „чисту” струју трошити домаћинства, а не индустрија.

Тренутна ситуација није донела ништа добро домаћинствима која троше топлоту, гас и струју. Од 1. јула цене гаса порасле су за 60 одсто у односу на јун. Разлог је у томе што је 30. јуна окончан период у коме су гасне тарифе биле „замрзнуте” скоро последње три године због пандемије и престанка увоза гаса из Русије. Садашња власт је одустала од такве мере социјалне подршке за сва домаћинства са средњим и ниским примањима, евентуално је могу добити. Индустријска предузећа и бизниси на свим нивоима нису били обухваћени заштитним мерама, трошили су скупи гас, што их је довело до економског колапса.

Енергетска криза за Пољаке је постала људска, пошто се Пољско-литванска заједница укључила у конфронтацију са Русијом и чини све веће напоре да ескалира сукоб у Украјини. Високе цене енергената и строги еколошки прописи Европске уније могу изазвати деиндустријализацију и даље друштвене сукобе.

Александар Черни/Васељенска

Бонус видео