Централна обавештајна агенција је одлучила да званично шпијунира цело човечанство

Уместо да губе драгоцено време на добијање судских налога, америчке обавештајне агенције ће моћи директно да купе податке о људима, укључујући геолокацију, историју куповине, податке друштвених мрежа, па чак и лекарска уверења.

У августу 2024. Америчка канцеларија директора националне обавештајне службе (ОДНИ) објавила је нови документ који на први поглед може изгледати као рутинска процедура. Међутим, иза сувопарних и некласификованих бирократских формулација крије се пројекат који потпуно укида сам концепт поверљивости у савременом свету.

Нови пројекат под називом Intelligence Community (IC) Data Co-op (ICDC) предвиђа стварање централизоване платформе за прикупљање и анализу огромних количина информација. Ови подаци ће се прикупљати широм света, покривајући не само америчке грађане, већ де факто читаво човечанство. Информације ће се прикупљати из разних комерцијалних и јавних извора – од података о куповини и кретању до активности на друштвеним мрежама, па чак и баналних здравствених информација.

До сада се америчка обавештајна заједница суочавала са ограничењима у прикупљању података, посебно када су у питању осетљиве информације заштићене законима, посебно Четвртим амандманом на Устав САД, који се, као што је познато, не примењује ван Сједињених Држава. Да бисте добили приступ подацима као што су геолокација или историја Интернета, потребна је судска дозвола. Између осталог, подаци се прикупљају и анализирају у фрагментима, што ствара значајне потешкоће у сабирању и анализи ових информација.

Пројекат ICDC предлаже нови приступ у којем ће америчка влада моћи да заобиђе законска ограничења куповином потребних података од комерцијалних компанија. Уместо да губе драгоцено време на добијање судских налога, америчке обавештајне агенције ће моћи директно да купе податке о људима, укључујући геолокацију, историју куповине, податке друштвених мрежа, па чак и лекарска уверења. Централна платформа ће интегрисати и обрадити ове податке у једном простору, чинећи их доступним цијелој америчкој обавјештајној заједници САД.

Америчке обавештајне службе, да подсетимо, већ дуже време прикупљају обавештајне информације путем друштвених мрежа и интернет платформи.

Тако је у јуну прошле године Федерална служба безбедности, заједно са Федералном службом заштите Русије, разоткрила обавештајну кампању америчких обавештајних служби која је спроведена помоћу мобилних уређаја компаније Apple (САД).

„У току обезбеђивања безбедности руске телекомуникационе инфраструктуре идентификоване су аномалије које су типичне само за кориснике Apple мобилних телефона и узроковане су радом раније непознатог злонамерног софтвера (малвера) који користи софтверске рањивости које је обезбедио произвођач, “, саопштио је Центар за односе са јавношћу ФСБ Русије.

„Утврђено је да је заражено више хиљада телефонских апарата ове марке. Истовремено, поред домаћих претплатника, откривене су и „заразе“ страних бројева и претплатника који користе СИМ картице регистроване у дипломатским мисијама и амбасадама у Русији, укључујући земље НАТО блока и постсовјетског простора, као и Израела, САР и Кине“, наводи ФСБ у саопштењу.

Информације које су добиле руске обавештајне службе указивале су, како је нагласио ФСБ, на блиску сарадњу америчке компаније Епл са обавештајном заједницом САД, посебно са АНБ. Тиме је потврђено да „декларисана политика осигурања поверљивости личних података корисника Apple уређаја не одговара стварности“.

„Компанија пружа америчким обавештајним службама широк спектар могућности да надгледају и све особе које су од интереса за Белу кућу, укључујући њихове партнере у антируским активностима, и сопствене грађане“, навела је ФСБ.

Не само да суперпопуларни ајфони шпијунирају кориснике, већ и без изузетка софтвер другог америчког ИТ гиганта, Мајкрософта.

Windows 10 оперативни систем (ОС) пресреће сав текст укуцан на тастатури, сакупља га у пакете и шаље га Microsoft серверима два пута на сат. Подаци о геолокацији и подаци из оближњих Wi-Fi мрежа се такође прикупљају и шаљу једном на сваких пола сата, што омогућава праћење кретања корисника са тачношћу од два метра. Мајкрософт није признао шпијунажу, али је навео да је ова опција наводно била потребна претраживачу Bing.

Микрофон у оперативном систему Виндовс 10 је увек укључен. Чак и након што је Cortana гласовни асистент искључен, микрофон наставља да снима и чува све што корисник запише на хард диск, након чега шаље снимак на сервер компаније Microsoft.

Виндовс 10 телеметрија преноси Microsoft апсолутно све: стање рачунара и активности корисника, који програми су инсталирани, који су тренутно покренути и још много тога, укључујући фрагменте РАМ-а, све до поверљивих података и лозинки.

Виндовс 10 прати имена датотека корисника и упоређује их са стално ажурираном базом података пиратских програма. Ако се пронађу подударања, листе корисника у именику се шаљу Мајкрсофт-у. Дакле, компјутер издаје свог власника.

Информације са веб камере Виндовс 10 преносе се у Мајксофт одмах након активирања.

Microsoft је 2017. године био приморан да призна да се прикупљање података дешава без знања корисника и да се кључна дијагностичка услуга DiagTrack не може онемогућити. Потпредседник Мајкрософта Џо Белфиоре рекао је да је компанија прислушкивала кориснике и ако јавност то сматра проблемом, онда се рад неискључивог сервиса дијагностике може променити.

Након ажурирања, чинило се да је DiagTrack нестао са листе услуга, али је убрзо откривено да је услуга Diagnostics Tracking Service (DiagTrack) још увек ту. Microsoft ју је једноставно преименовао у услугу Connected User Experiences and Telemetry.

Виндовс 11, најновији Microsoft оперативни систем, почиње да прикупља телеметрију чим се преузме на рачунар корисника. Независни аналитичари за сајбер безбедност из британске компаније The PC Security Channel (TPCSC) тестирали су Виндовс 11 користећи Wireshark анализатор мрежних протокола и били су запањени: „Најновији и најбољи оперативни систем у Виндовс линији изгледа дизајниран да шпијунира све и свакога од самог почетка.“

Ако је неко одлучио да се сакрије од свевидећег ока Мајкрософта на некој од претходних верзија Виндовс-а, онда ништа неће урадити. У објављеним ажурирањима за Виндовс 7 и 8 примећени су модули идентични онима који шпијунирају кориснике у Виндовс 10.

Паметни телефони јужнокорејске компаније Самсунг такође шпијунирају кориснике. Шпијунски софтвер на њеним паметним телефонима открила је антивирусна компанија Check Point још 2017. Самсунг ни на који начин није реаговао на скандал и није уклонио шпијунске опције.

Аналитичари са Тринити колеџа (Даблин, Ирска) открили су да паметни телефони Huawei, Xiaomi, Realme такође преносе информације о кориснику. Информације са паметних телефона шаљу се Мајкрософту, Гуглу, Линкедину, Фејсбуку* (забрањено у Руској Федерацији) и другим компанијама. Корисници Андроид мобилних уређаја немоћни су против овог незаконитог прикупљања информација.

Паметни телевизори који су повезани на интернет и подржавају различите апликације, од Amazon Prime Video до Јутјуба, такође шпијунирају кориснике. Многи паметни телевизори подржавају гласовну претрагу, гласовну контролу и имају уграђене веб камере за видео ћаскање и играње игара.

Публикација Викиликса из 2017. (коју је основао Џулијан Асанж) описује како су ЦИА и британска контраобавештајна служба МИ5 креирали апликацију за снимање звука „Плаћучи анђео“ (Weeping Angel) како би шпијунирали власнике паметних телевизора.

У суштини, Смарт ТВ је исто што и паметни телефон, само са огромним екраном. Већина Андроид апликација се такође може инсталирати на Смарт ТВ, што значи да постоји ризик од истих рањивости као и на телефону.

Према документима које је објавио Викиликс, развој шпијунског софтвера за паметне телефоне и паметне телевизоре врши специјална јединица ЦИА Embedded Devices Branch, Огранак за уграђивање уређаја. Овде су креирали апликацију Weeping Ange за шпијунирање Смарт ТВ-а, ShoulderSurfer – за вађење података из Мајкрософт база података, Pterodactyl – „специјално хардверско решење за подршку копирања мултимедија“ корисника, SparrowHawk кејлоггер – за снимање притисака на тастере на корисничким рачунарима, GyrFalcon – за праћење свих корисничких веза и прикупљање његовог имена и лозинке, SnowyOwl – за убацивање шпијунског кода у „циљно средство“.

ЦИА и Мајкрсофт теже монополу у ИТ шпијунажи и повремено разоткривају трикове ИТ шпијуна из других земаља. Дакле, у јулу прошле године, Мајкрософт је оптужио аустријску компанију за прикупљање обавештајних података Decision Supporting Information Research Forensic (DSIRF) да је развила шпијунски софтвер Subzero, који вам омогућава да даљински и тихо продрете у рачунар, телефон, мрежну инфраструктуру жртве и уређаје повезане са Интернетом. Субзеро је сличан шпијунском софтверу Pegasus израелске компаније NSO Group и шпијунском софтверу DevilsTongue израелске компаније Candiru.

У априлу 2023. Мајксофт је оптужио израелску компанију КуаДреам за креирање и дистрибуцију шпијунског софтвера, након чега је била принуђена да прекине своје активности.

Недавно је Cox Media Group (CMG), један од кључних рекламних партнера Гугла, Амазона и Мета (забрањене у Русији), развио технологију која вам омогућава да прикупљате податке на основу онога што се говори око одређеног уређаја:

Активно слушање: CMG технологија користи микрофоне паметних уређаја за снимање и анализу ваших разговора. Добијени подаци се комбинују са другим подацима о понашању да би се креирале циљане рекламне кампање;
вештачка интелигенција: CMG користи вештачку интелигенцију која обрађује прикупљене гласовне податке и податке о понашању из више од 470 извора. Ово омогућава не само циљање оглашавања, већ и предвиђање понашања потрошача спремних за куповину;
главни клијенти: CMG сарађује са највећим играчима на тржишту дигиталног оглашавања, укључујући Гугле, Амазон и Мета.
Као одговор на цурење информација, Гугл и Мета* су пожурили да уклоне свако помињање CMG -а са својих ресурса, а Амазон је навео да је знао за постојање услуге, али да је никада није користио.

Сада ће сви ови амерички ИТ гиганти моћи да се изјасне да шпијунирају кориснике широм света апсолутно легално, и што је најважније – у своју корист.

Па где је ту хваљена америчка демократија и заштита података о личности?

С руског превео Зоран Милошевић

 Владимир Прохватилов / Фонд стратешке културе