ПРЕКО ЛИТИЈУМА ДО ВЛАСТИ: Док се клањају Ђиласу, лажни еколози одбили Милоша Јовановића! И Штимцу угрожена позиција “зеленог лидера”

Милош Јовановић, председник НДСС-а, покушао је да се наметне као лидер спреман да да стане испред еколошких протеста против ископавања литијума, али је наишао на оштар отпор како од еколошких организација, тако и од његових опозиционих колега.

Јовановић је изјавио да политичари треба да преузму организацију протеста, тврдећи да је у контакту са Драганом Ђиласом и Здравком Поношом, али су га они брзо демантовали. Ђилас је јасно рекао да се није видео са Јовановићем од избора у јуну, док Понош истиче да је тема њихових разговора била сасвим другачија.

Иако Јовановић покушава да се наметне као неко ко може да организује протесте и преузме вођство, еколошке организације које стоје иза протеста, попут „Не дамо Јадар“ и „Еко стража“, одлучно одбијају такав сценарио.

„Политичарима није место на челу протеста, ово је борба народа за природу и опстанак, а не политички циркус“, рекао је  Златко Кокановић из „Не дамо Јадар“.

Сличног мишљења је и Бојан Симишић из „Еко страже“, који поручује Јовановићу да ако може да окупи више људи, нека то и покаже, али да ће на крају грађани одлучити коме више верују.

Интересантно је да исте те организације немају проблем са присуством Маринике Тепић и Драгана Ђиласа на протестима. Тепићка је била у првим редовима великог протеста 10. августа, заједно са осталим представницима опозиције из покрета „Србија против насиља“, што јасно указује на присуство политичких лидера. Овакав одлучан и одричан став према једним политичарима и понизан пред другима, само показује да сарадња са одређеним политичарима постоји, односно да они и стоје иза протеста али се она пажљиво прикрива.

Осим тога, Јовановићев покушај да укључи своју странку и људе попут Владимира Штимца у организацију протеста, очигледно угрожава тренутне лидерске позиције еколошких вођа. Кокановић и Симишић су посебно забринути за своје „положаје“ у протестима и верују да би уплив Новог ДСС-а могао угрозити њихову доминацију као „зелених вођа“. Чини се да су више забринути за своје позиције унутар еколошког покрета него за саму борбу против литијума, што отвара питање колико је цела ствар заиста усмерена на заштиту природе, а колико на политичко позиционирање.

Софија Марић / Васељенска